Kome je još do žena?

Juče je u Domu Narodne skupštine održana sedma nacionalna konferencija Ženske parlamentarne mreže nazvana „Ne u mom Parlamentu“ koju podržavaju Interparlamentarna unija i Savet Evrope. Namera je bila da odbornice svih stranačkih opredeljenja, solidarno, ukažu na probleme seksizma, progona i diskriminacije žena u Srbiji, i da posebno odgovore na pitanja – da li žene u srpskom Parlamentu imaju političku moć ili su samo dekoracija našeg političkog života, da li njihove kolege misle da je ženama mesto u kuhinji a ne u politici, i da li bi vlast i opozicija mogle da se ujedine u borbi protiv verbalne i fizičke agresije prema ženama.

Konferencija je održana, predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković pozdravila je prisutne govorom u kome je izrazila svoje zadovoljstvo zbog prisustva 94 poslanice u Skupštini što je „izuzetan pomak“ u odnosu na vreme kada je ona počela da se bavi politikom, istakla je da na lokalnom nivou ima još dosta da se radi povodom zastupljenosti žena u javnom životu, kao i da govor mržnje protiv žena u politici još predstavlja izazov za sve nas.

I, sve je bilo kako priliči prigodi.

Međutim, svakom ko je u četvrtak video gostovanje Marije Obradović potpredsednice i poslanice SNS i Marije Janjušević poslanice Dveri na Jutarnjem programu TV Prva upriličenom kao najava pomenute konferencije, postalo je jasno da se problemi žena u Srbiji neće smanjiti ni za milimetar dok god ta promena bude zavisila od stranaka koje su sada u Parlamentu. Marija Obradović je pred kamerama objašnjavala da su povodom konferencije u Parlament pozvane odbornice iz cele Srbije bez obzira na političko opredeljenje kako bi razgovarale o sebi i svom položaju ne bi li ga unapredile, i ne bi li u ženama probudile svest da nisu rođene samo za kuhinju već i za politiku. Marija Janjušević je objašnjavala da je konferencija zloupotreba žena, zato što SNS hoće temom o položaju žena da namami opozicione stranke koje su u bojkotu da dođu u Parlament i razgovaraju o nečem što nije goruća tema u državi a ne o aferama i sličnim skandalima u koje je umešana vladajuća partija. Pa ipak, rekla je, iako je svesna zloupotrebe, prisustvovaće konferenciji kako bi tražila minut ćutanja za Staniku Gligorijević poginulu u udesu koji je prouzrokovao automobil u kome se nalazio Zoran Babić, koga, po rečima odbornice Janjušević, vladajuća stranka neće da kazni, baš kao što zataškava Krušik, Jovanicu i ostale afere.

Gospođe Obradović i Janjušević su često govorile istovremeno, koristile su svaku zgodnu priliku da se međusobno optužuju zbog stranačkih loših poteza i namera, koristeći svaki tren da pričaju svoju priču kao da su na mitingu stranačke kampanje. Ne pada mi na pamet da ih citiram, lako je pretpostaviti čime i kako su častile jedna drugu (predsednik vaše stranke bi žene da prodaje Turčinu – sasula je gđa Janjušević u lice gđi Obradović, predsednik vaše stranke bije žene – uzvratila je gđa Obradović gđi Janjušević), samo sam čekala kad će da se počupaju. Očigledno, ne zato što izgaraju da što bolje i brže smanje seksizam i diskriminaciju žena u Srbiji

I neka se instinktivno i slažem sa poslanicom Janjušević da je SNS-u, organizatoru konferencije, do samopromocije i poena, (mada ne vidim šta je tu čudno i neligitimno niti zašto bi motivi Dveri, da su kojim slučajem oni organizatori te iste konferencije, bili drugačiji) ali zar nije bilo svrsishodnije, da je prihvatila ponuđenu, iako hinjenu, solidarnost SNS-a po ovom pitanju? Ovako se, zbog njene reakcije, ima utisak da je celoj opoziciji važnije da se obračunava sa SNS-om nego da poboljšava položaj žena.

Svakog ko će sad da me proglasi Vučićevom, da objasnim: položaj žena nema veze sa politikom. Ima veze sa svešću, sa borbom protiv predrasuda i sličnim stvarima. Protiv toga se čovek ili bori ili ne, bez obzira za koga je glasao.

Ako mu je stvarno važno.