Kojeg je roda Krizni štab

Kad nekome kažeš nemoj više to da radiš, nema smisla, smeta mi, a ni ti nemaš nikakve vajde od toga, taj te naravno ne posluša istog trena, ali posle nekog vremena ipak prestane da ti čini štetu. Ako se tako ponašaju i deca i odrasli, a koliko znam, ponašaju se, pitam se gde da svrstam Krizni štab.

Kao što je poznato, Kriznom štabu se otkako postoji, a to je evo već devet meseci, zamera širenje različitih, najčešće oprečnih informacija. I sve to vreme gotovo svakodnevno i najšira javnost i mediji predočavaju njegovim članovima da paze šta pričaju, da ako nas već savetuju kako da preživimo, neka ti njihovi saveti budu precizni i jasni i neka se već jednom usaglase, kako bismo mi, kojima se obraćaju, znali na čemu smo. Kako bi njima bilo kad bi, na primer, prvo čuli od epidemiologa Predraga Kona da se uočava usporavanje korona virusa, posebno u Beogradu, i da će za dva-tri dana doći do potpunog zaravnjenja krive, da bi zatim njegov kolega u Kriznom štabu imunolog Srđa Janković rekao da epidemija ne jenjava nego se rasplamsava. Obojica istog dana, u vremenskom razmaku koji je, gledano laički, neznatan da se situacija od optimističke ocene preokrene u svoju suprotnost.

Kao da sva ta zbrka nije bila dovoljna, posle njih se oglasio i njihov kolega epidemiolog Branislav Tiodorović kako bi pohvalio Kona i Jankovića zato što su svoje informacije nijansirali tako da spreče opuštanje među ljudima. „Morate da mislite na psihologiju, na socijalni sastav društva“, pojasnio je, i dodao da „nijedna epidemija nije samo zdravstveni nego i politički problem“.

Šta je na osnovu datog moguće zaključiti osim da su članovi Kriznog štaba solidarni, da čuvaju jedan drugog? A gde smo tu mi, zbog kojih oni postoje?

I još nešto: sredinom nedelje je javljeno da je Danica, ćerka Branislava Tiodorovića, postala pomoćnik direktora za obrazovnu i naučnoistraživačku delatnost u Kliničkom centru Niš, iako nema radnog iskustva za tu funkciju. Zar nisu mogli da sačekaju da korona prođe, pa samim tim i Krizni štab? Manje bi štetilo. Ljudi već sasvim dovoljno nemaju poverenja u rad Kriznog štaba, ne trebaju mu (Kriznom štabu) još i afere. Koja je ovo po redu? Druga, ako računamo samo brata Darije Kisić Tepavčević a zaboravimo na Zorana Gojkovića koji je izabran za člana Kriznog štaba iako je u njegovoj dotadašnjoj karijeri bilo afera?

Zašto to rade iako im je sto puta rečeno da prestanu? Pa zato što im niko ništa ne može. Da li će da im naude nezadovoljstvo i optužbe naroda? Naravno da neće, nije ih narod tu ni postavio pa ne može ni da ih skine, a oni koji ih jesu postavili, nemaju primedbe na njihov rad. Ukratko, sigurni su.

Bilo bi zanimljivo da jednom, kad sve ovo prođe, neko bude vredan i strpljiv pa načini listu nedodirljivih. Tek onako, radoznalosti radi. Da se vidi koliko je nas, običnih.