Kapućino

Šik je. U modi je. Ima stila. Zvuči seksipilnije od turske ili filter-kafe. Reč je, naravno, o kapućinu.

Može li se kapućino definisati? To je, stručnjaci kažu, dupla doza jake, visoko pečene ekspreso-kafe, koja popunjava jednu trećinu šire šolje, kojoj se dodaje malo mleka pod parom. Nema kakaa, ni sličnih sladunjavih gluposti na vrhu.

Ludilu za kapućinom, koje je zahvatilo planetu, čude se jedino Italijani. Ne shvataju kako svet može da ga pije čitavog dana – pre podne, uz ručak, u vreme čaja, posle večere, kada ga oni piju samo ujutro. Isto tako, Italijanima ne bi padalo na pamet da ga prave kod kuće. Oni su iskreno zapanjeni kada čuju da posvećeni članovi kapućino – kulta u svojim kućama instaliraju poluautomatske espreso-mašine koje koštaju i po nekoliko stotina funti i da se svojim Gaggama, Pavonijima, Kruppovima i Mokama ponose kao vozači svojim „ferarijima“, „maseratijima“ i „lamborginijima“.

Ljubitelji kapućina odmah odbacuju restoran koji ne nudi njihovo omiljeno piće. Nijedan novi restoran ne može ni da sanja da započne posao bez mašine za kapućino. A i kada ga nabavi, to je tek početak priče. Jer, mašina za kafu sama po sebi nije dovoljna. Cene vas, pre svega, po kvalitetu kapućina. „To je poslednja stvar koju ljudi uzimaju posle obroka i po tome vas se sećaju“, kaže jedan restorater. Važi, kažu, nepisano pravilo: što su sofističnije mušterije, sofističniji je i kapućino.

Da bi se napravio espreso, morate da „provedete“ toplu vodu kroz zgusnutu, kompaktnu kafu, pod izuzetno jakim pritiskom. Prve mašine su bile čisto mehaničke (Gagga je izumela proces 1949), ali su proizvođači vremenom, zbog povećane potražnje za ovom vrstom kafe, izumeli mašinu na dugme. Po ceni od nekoliko hiljada funti, možete da kupite mašinu koja pravi stotine šolja ovog napitka po satu, puneći, prazneći i ponovo puneći porcije automatski. Mašine moraju da se čuvaju kao stare parne mašine, na koje, po svom dizajnu, često i podsećaju.

Osim mašine, za ovaj napitak su vam neophodne i specijalne vrste kafe. Postoje dve osnovne vrste – robusta i arabika. Robusta raste na nivou mora i na drveću. Arabika raste po žbunju, na visni od 1500 m i više, ima fin ukus i skuplja je od robuste i do 2,5 puta. Za espreso se koristi mešavina ove dve vrste kafe, koja obično sadrži visok procenat robuste, radi snage, i mali procenat arabike, koja kafi daje kiselkast ukus. Pri tome, kafa mora biti visoko pečena i najfinije samlevena, poput šećera u prahu (a da ipak ne bude prah).

Dok se „pokret kapućina“ uvećava, uvećava se i borba među proizvođačima. Svako želi što veći deo tržišta za sebe. U julu prošle godine, Nestle je lansirao instant nescafe kapućino i prodao 30 miliona kesica. Ali, to se mnogima nije svidelo. Kesica mu je, kažu, oduzela pravu draž!

Za razliku od Italijana, koji ga piju na pravi način (znači, jak), mnogi su od kapućina napravili toplo mlečno piće. Ili melanž – kafu sa šlagom, zaprašenu kakaom ili cimetom. Uz Italijane, može se reći da i Francuzi i Španci shvataju duh kafe, ako tako nešto postoji.

Najbolji kapućino se pije tamo gde ga prave oni koji su ga i izmislili – Italijani. Zašto? Zato što se pravljenje kapućina ne može prepustiti samo mašini. Za to je potrebna i ljubav.