Kakav lav? Zlatan lav

Nije zgoreg što je Aleksandar Vučić dobio Zlatnog lava za mir u Veneciji, od neke novopečene, privatne organizacije koja tu nagradu dodeljuje od prošle godine. Sirotinji je i komarac muzika.

Problem Srbije je u tome što su ovdašnji mediji to preozbiljno shvatili i utrkivali se u hvalospevima i – neznanju.

Pojedini su pobrkali ovu nagradu s venecijanskim Zlatnim lavom koji se za filmsku umetnost dodeljuje već sedamdeset godina, pa su i ovoj Vučićevoj dali patinu koja joj ne pripada. Mada je žanr sličan.

Sudeći po obaveštenju iz kabineta, Vučić se spremao da ode u Veneciju i primi nagradu, a onda je izgovarajuči se situacijom na Kosovu odustao. Što je dobro. Verovatno ga je neko blagovremeno obavestio da se tu radi o nekom privatluku, pa je u Veneciju poslao ambasadora u Rimu i dao mu da pročita pismo zahvalnosti koje je u domaćim medijima udarnički interpretirano.

Dobronamerno, Predsednik je tu nagradu podelio s građanima Srbije i sav je bio onako gandijevski raspoložen, garant mira i bezbednosti kao što je onomad bio Milošević posle Dejtona.

Inače,nagrade Zlatni lav za mir i Zlatni lav za preduzetništvo glavne su nagrade Međunarodnog Grand prija Venecije, kao i proglašenje Svetskog ambasadora mira, što je za ovu godinu kardinal Frančesko Kokopalmerio.

U Veneciji je, inače, sve u znaku lava, simbola grada. Kada smo ranih šezdsetih otkrili Italiju kao prozor u sasvim drugi svet neko društvo iz kraja otisnulo se iz Trsta u Veneciju. Uveče, u jednom ulazu, videli su crnu kesu uredno zavezanu vrpcom i sa odštampanim zlatnim lavom. Pomislili su da je to njihov ćup zlata, da mora da je ispao iz nekog poštanskog kamiona i sa tom kesom trčali su jedno dva kvarta. Kad su je drhtavih prstiju otvorili pronašli su – kuhinjsko smeće.