Izmišljanje Kosmajca

Sećate li se Kosmajca, „čoveka čije ime niko ne sme da izgovori“, osim predsednika Srbije? Naravno, kad vas neko podseti, setićete se. Ali, teško da ćete na njega pomisliti dok pijete prvu jutarnju kafu ili dremate posle ručka. A i ne morate, imamo novog Kosmajca.

Zove se Filip Korać, po svoj prilici je kriminalac i za njim je donedavno bila raspisana Interpolova poternica. Više javno tužilaštvo je povuklo jer nije našlo dovoljno dokaza da taj Korać trguje narkoticima. Ovo je naljutilo predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

„Taj koji truje našu decu, koji ubija našu decu po svim školama, po svim kafićima, na svakom mestu. I to svaki čovek u Beogradu zna, samo ga se svi plaše kao najopasnijeg čoveka, jednog od dvojice, trojice najopasnijih ljudi u našoj zemlji… Kako je moguće da svi znaju u državi ko je najveći distributer narkotika, da svi to znaju, da svi znaju i ko su ti koji organizuju ubistva, a da nikad nema dovoljno dokaza? A sve fina gospoda, a ti Vučiću vidi da rizikuješ svoju glavu ili nekoga iz svoje porodice, pošto niko drugi to neće da kaže“, izjavio je Vučić.

Evo, priznajem, ja nisam imala pojma ko je taj nevaljac, ali odlično se sećam reči kojima je predsednik opisivao Kosmajca i dobra vam stojim da je ovo skoro od reči do reči isti opis. Podsetimo se da je Kosmajac na kraju uhapšen i, nakon ozbiljnih napora i trošenja budžetskih para da se dokaže kako je opasan narko diler, osuđen je za nešto baš glupo, npr. ušao komšiji u atar, beše li tako nešto.

No, ne moram ja ni da znam svaku fukaru koja se nađ na Interpolovoj poternici, jer i nije moje da znam. Ali nije ni predsednikovo. Međutim, za razliku od mene, koja evo, dok ovo pišem i kontempliram nad ustavnim nadležnostima predsednika i podeli vlasti, Vučić se najedio što nije znao da je protiv tog Koraća povučena poternica a istraga obustavljena. Niko mu nije javio prvom, nije imao ekskluzivan pristup informaciji. Zašto, pitate se. Pa zato što nema razloga da Tužilaštvo obaveštava predsednika države šta će i kuda će. Zato što postoji nešto što se zove podela vlasti, pa su izvršna i sudska odvojene i predsednik ne bi smeo da pisne o potezima tužilaštva. Ali predsednik je već sebi dozvoljavao i komentarisanje presuda, tvrdnje kako je imao uvid u dokaze tokom raznih istraga… U krajnjoj liniji, svako ko čita ovaj tekst zna već sve o tome i zna zašto je to pogrešno.

Jasno nam je svima o čemu se radi. Idu izbori, a po starom šablonu, Vučiću treba neko strašilo koje će figurativno izbubecati motkom, ne bi li postigao što bolji rezultat. Nebitno je da li se dežurno strašilo zove Mišković, Kosmajac ili Filip Korać. Važno je da birači čuju kako neko truje našu dečicu, a zlo tužilaštvo ga pušta da se izvuče.

Znate šta: neko nam truje sistem, pravnu državu i Ustav, a birači ga puštaju da se izvučem