Iz života kraljevske porodice

Vikend je, hoću da se odmorim.

Hoću da ni ne pomislim zašto je Branko Stefanović nedodirljiv, kako je moguće da Siniša Mali ne oseća potrebu da se izvini što je lagao i odustane od daljeg ministrovanja, zašto je dozvoljeno da se venčanje Cecinog i Arkanonovog sina održi u kripti Hrama sv. Save – u prostoru koji je riznica i grobna crkva kneza Lazara namenjeom za bogosluženja i kulturne programe, kad će opozicionari već jednom da shvate da ne treba da se ponašaju na isti način kao eseneovci, zašto se i naši i njihovi ne ugledaju na Danu Budisavljević i njen film koji nikog ne optužuje i ne mrzi a postiže sve što treba da postigne, zašto se meni bitni ljudi ponašaju loše prema meni, kako li se osećaju profesori Megatrenda koji časno i profesionalno rade svoj posao dok gledaju ovu smejuriju od primopredaje vlasništva, zašto su oni koji su počeli proteste dozvolili da ih (proteste) bilo ko/šta oslabi, šta je bilo sa odgovornošću profesora koji su potpisali plagirane doktorate Siniše Malog i Jelene Trivan, zašto Beograd hoće da uloži u gondolu a neće u vrtiće, šta je nama Andrija Vučić, s kojim pravom jedna advokatska kancelarija određuje „Danasu“ šta sme a šta ne sme da piše, kako sam mogla da budem baš tolika plavuša pa da poverujem u Crni petak…

A sad nešto prigodnije vikendu.

U poslednje vreme, u Belom dvoru je poput bizarne komedije u kojoj princeza Katarina i njena ćerka iz prvog braka Alison Endruz kolo vode, a prestonaslednik Aleksandar Karađorđević je sporedni lik iako je nominalno glavni. Evo o čemu se radi.

U vreme Federativne Narodne Republike Jugoslavije iz različitih muzeja ustupljene su Belom dvoru razne slike i predmeti. Prema Katalogu državne umetničke kolekcije, na dvoru se danas nalazi najmanje 137 dela evropske umetnosti i najmanje 178 umetničkih dela sa prostora bivše Jugoslavije. Pet od tih slika pripadaju Narodnom muzeju u Beogradu, ali dvor odbija da ih vrati. Prema pisanju „Blica“ koji je istraživanje ovog slučaja objavio u nekoliko nastavaka, slike odbija da vrati princezina ćerka Alison.

Skandal je izbio kad je Narodni muzej tražio da mu se za potrebe nove postavke vrati slika holandskog umetnika Adrijana van Utrehta Trgovac divljači, a Alison ih odbila. Narodni muzej se zato obratio Ministarstvu kulture i informisanja, Ministarstvo je formiralo radnu grupu i za jednog od članova izabrala Alison Endruz, kao istraživača istorije. Među podacima koje je Alison navodila u društvenim mrežama nema informacije o njenom fakultetskom obrazovanju niti o bilo kakvoj vezi sa istorijom, ali zato piše da je osnivač brenda „Bean and Leaf“, da se bavi prodajom kafe i da je dobavljač opreme za pripremu kafe. S obzirom da je ministar kulture Vladan Vukosavljević već 15 godina član Krunskog saveta, „Blic“ izražava sumnju da je to razlog zašto Narodni muzej dve godine čeka da mu se vrate slike koje mu pripadaju.

Pre nekoliko dana oglasio se prestolonaslednik Aleksandar, rekavši da hoće da zaštiti „ono što je kupio kralj Aleksandar Prvi svojim privatnim sredstvima“, a iz Krunskog saveta je procurelo da se princeza Katarina hvali da je „njena ćerka Alison odradila ceo posao“ i da su i majka i ćerka sigurne da će sve slike pripasti njima. Oglasio se i srednji sin prestolonaslednika Aleksandra, princ Filip: „Ono što pripada dinastiji, treba da služi narodu“ rekao je. Kako se čulo iz Krunskog saveta, Katarina i Alison su tražile da se Filipu naredi da više ne daje nikakve izjave o novcu i vrednostima.

I, tako. Sve suprotno od onoga što o kraljevskim dinastijama može da se pomisli na osnovu serije The Crown. Pri tom, ovo je samo osnova priče o aktuelnom srpskom dvoru. Scenaristi, na vas je red!