Šabačko pozorište je napisalo pismo Ministarstvu kulture i informisanja s molbom da mu obrazloži zašto je festival „Šabačko proleće“ dobio duplo manje novca na Konkursu za sufinansiranje savremenog stvaralaštva nego što je dobijao prethodnih godina. Odgovor nije stigao u pozorište ni posle deset dana, pa je direktorka Milena Bogavac odlučila da napiše Ministartsvu novo pismo, ovog puta u svoje ime, i da ga učini dostupnim javnosti na stranicama lista „Danas“. Milena Bogavac je odmah dobila pismo s odgovorom Ministarstva, prvo u narednom broju „Danasa“ pa zatim i na adresu pozorišta, dok Šabačkom pozorištu ni do danas nije stglo ni jedno jedino slovce.
Recimo da za ovu priču nije bitno što Ministarstvo komunicira sa ustanovama o kojima vodi računa tek kad se u njihov dijalog uključi javnost, i to putem medija. Recimo i da nije bitno ni što Šabačko pozorište sad ne zna gde da nađe milion dinara koje je prošlog jula, kad je planiralo svoj festival, očekivalo od ovogodišnjeg Konkursa za sufinansiranje. Bio je to novac kojim je trebalo da plati učesnike festivala: Narodno pozorište iz Beograda, Srpsko narodno pozorište, Somborsko pozorište, Narodno pozorište Niš, Kruševačko pozorište, „Atelje 212“, Jugoslovensko dramsko pozorište i „Zvezdara teatar“.
Ali jeste bitno što se Ministarstvo kulture i informisanja ne odustaje od nelogičnog termina, i što ne nalazi prava rešenja da se postojeće stanje, koje je veoma loše, promeni.
Konkurs za sufinansiranje projekata u kulturi za tekuću godinu objavljuje se u januaru te godine, a njegovi rezultati u aprilu, kad sve budžetske ustanove već uveliko rade na realizaciji predstava, festivala, gostovanja i svega ostalog što su planirale barem još pola godine pre toga. Plan se pravi na osnovu sume novca koju su ustanove dobijale od Ministarstva i od lokalnih zajednica prethodnih godina. Setimo se da je nekad tajming bio kudikamo bolji (hvala Gorici Mojović): konkurs je raspisivan u oktobru tekuće godine za narednu, budžet za kulturu je usvajan u decembru pa su u januaru svi njegovi korisnici mogli da znaju s čim raspolažu, a da je sadašnja pravila uveo Ivan Tasovac. Ne zna se zašto je mislio da će to biti dobro, a što je još gore, ni zašto posle njega niko nije ni pokušao da izmeni taj nelogični tajming.
Ton pisma/odgovora Mileni Bogavac dozvoljava utisak da se Ministarstvo pomirilo sa nedovoljnim budžetom za kulturu. Naime, Ministarstvo je usvojilo predlog Komisije za sufinansiranje projekata u oblasti pozorišne umetnosti da se smanji limit za finansiranje kako bi što više festivala moglo da dobije državnu pomoć. Zato su oni koji prošle godine nisu dobili ništa sad dobili po milion dinara, a oni koji su prošle godine dobili dva miliona, koliko je iznosio limit, sad su dobili duplo manje.
I, šta sad?
Nesporno je da festivali koji su dobili milion, sad zbog toga lakše dišu. Ali šta da rade „Šabačko proleće“ i ostali kojima su smanjena sredstva, dakle Bitef, Dani komedije u Jagodini, Jugoslovenski pozorišni festival u Užicu, Festival profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić“, Infant, i Šekspir festival? Povećanje budžeta za kulturu niko ne pominje kao mogućnost. „Komisija je, naravno, sa velikim žaljenjem donela odluku o smanjenju sredstava ovim festivalima, ali je smatrala da je ona u celini ispravna, zbog podrške festivalima koji tu podršku prošle godine nisu imali, a bez sumnje su je zaslužili“ obljasnilo je Ministarstvo Mileni Bogavac u pismu.
Ova odluka, iako možda sa stanovišta onih iz grupe „dobitnika“ deluje ispravno, izuzetno je loša za kulturu zato što znači mirenje sa sudbinom. Ni jednim jedinim znakom Ministarstvo ne nagoveštava da pokušava da obezbedi više novca za kulturu. Zna da će se ljudi već nekako sami snaći. Konkretno, „Šabačko proleće“ će taj nedostajući a planirani milion nadoknaditi tako što će se lišiti jedne od planiranih premijera za ovu godinu. Na isti način će se snaći i ostali „gubitnici“ – smanjiće broj predstava, orjentisaće se na produkcijski jednostavne projekte, lišiće se gostujućih reditelja, glumaca…
I tako, od snalaženja do snalaženja. Država s tim i računa.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve