Sećate se onih scena iz raznoraznih filmova kada britanski plemići i prigodna gospoda idu u lov? Puste pse sa povoca da pojure patke, fazane, zečeve ili lisice, isteraju ih na čistinu i onda zapucaju iz sačmara. Takav tip lova spada u domen sporta i rekreacije, gospoda se na svežem vazduhu nadmeću u svom umeću pucanja i jahanja, lovina je sama po sebi nebitna.
Asocijaciju na ovaj vid grupnog lova imao sam posmatrajući na Pinku drugu fazu medijske hajke na Dragana Đilasa. Prvo su se novo/staropečeni poslanici nadmetali u parafraziranju stare pesmice o „tajkunu Đilasu“ i njegovih 619 miliona koji će se, ako Srbi ne budu bili dobri, vratiti iz svoje pećine da im otme penzije i najveće plate u istoriji. Onda su zabučali marketinški stručnjak Krle i D. J. Vučićević, da bi A. Vučić i A. Brnabić verbalnim strelama gađali u meso. Kao da se svi đuture sportski nadmeću u hajci na Đilasa, doduše ne na svežem vazduhu, već u ustajalom vonju osmogodišnje es-en-esovske vladavine.
Deo srpske populacije koji u širokom luku zaobilazi Pink ili „Informer“ rekao bi da u svemu tome nema ničeg novog. Ali ima. Hajka na Đilasa je ušla u drugu fazu, drugo poluvreme ili treću četvrtinu, već prema tome ko koji sport preferira. Opsednutost Vučića Đilasom poprimila je pihosomatske oblike. Jedno pola sata u jutranjem, jedno pola sata u večernjem programu Pinka, nešto malo između rijalitija sa Sarapom i „Zadruge“, sada se trubi o silnim nekretninama tajkunovog mlađeg brata Gojka. Pinkov reporter ide od kuće do kuće, zvoni na interfon na kome piše Đilas i zgražava se nad kvadratnim metrima koje su braća pokrala od Srba; neki stariji sugrađani na ulici se izražavaju o đilasovskom lopovluku; Pinkovi voditelji i voditeljke ponavljaju „Đilas lopov, Đilas lopov, Đilas lopov…“.
Hajka na Đilasa je počela kada se priča o zlom tajkunu Miškoviću izlizila i postala dosadna, jer se on branio ćutanjem u javnosti, pa je SNS-u zatrebao novi Državni neprijatelj br. 1. Đilas se ispostavio kao žilavija, pa stoga zabavnija lovina, jer nije hteo da ućuti. U međuvremenu je postalo pitanje sportske časti es-en-esovskih lovaca da ga ućutkaju i oteraju u grmlje. Hajka je postala intenzivnija. I opasnija. Na glave članova porodice Đilas svakodnevno se navlači gnev sve siromašnijeg naroda za čije pripadnike nema više slobodnih mesta u kovid i regularnim bolnicama. Neko bi mogao stvarno da pukne i zapuca.
Nije to cilj A. Vučića. U Srbiji je sve rijaliti, fejk slika opore stvarnosti. Tako cilj hajke na Đilasa nije da se istera na čistac i upuca, to jest izvede pred sud i osudi. Hajka se vodi hajke radi. Kao zabava za narod i pokazna vežba svima onima koji razmišljaju o tome da se uključe u politiku protiv izazivača opšte nenormalnosti.
Nije bitno ko šta misli o Draganu Đilasu. Suština je da zloupotrebljena državna sila do te mere sistematski lomi jednog građanina da je to postalo bizarno, i da će, ako ga, ili kada ga na ovaj ili onaj način bude slomila, biti usmerena na nekog drugog. Uvek ista hajka hajke radi kad-tad gledaocima i čitaocima kojima je namenjena postane dosadna. U jednom trenutku će lovci početi da pucaju, jer to verna publika od njih očekuje. Učiniće se što je potrebno, samo da ne promeni kanal.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve