Gojković ili Ilić?

Ovih dana, kako je predsednik Aleksandar Vučić najavio da će nova vlada biti formirana do kraja meseca, otkriveno je da se za mesto ministra kulture i informisanja vodi borba između Maje Gojković, dosadašnje predsednice Skupštine, i Ane Ilić, savetnice premijerke Ane Brnabić, kao da je u pitanju neko važno ministarstvo, što bi mogla da bude dobra vest po kulturu.

Pretpostavka je, naravno, hipotetička, a zasnovana je na saznanjima o njihovom dosadašnjem radu.

Maja Gojković je pominjana kao ministarka kulture još 2016. godine prilikom prethodnih izbora. Uverenje da će joj se ovog puta to i obistiniti, demonstrirala je ulaskom u Ministarstvo radi ličnog uvida s kim hoće a s kim neće da radi kad postane ministarka kulture. Mediji različitih naklonosti naglašavaju da je to bilo u vreme dok je predsednik Vučić bio kod Trampa u SAD. Inače, Maja Gojković je veliki poštovalac Endija Vorhola – prilikom promocije njegovih dnevnika otkrila je da je uticao na njenu karijeru – i pokretač je akcije „Umetnost koja čeka pravdu“ s ciljem da se pronađu dela nestala iz Narodne skupštine u noći Petog oktobara.

Ana Ilić se retko kad pojavljuje u javnosti, iako je dugo u kulturi. Bila je višegodišnja izvršna direktorka vrlo uspešne Srpske filmske asocijacije čiji je cilj promocija Srbije kao povoljne destinacije za snimanje filmova, zatim članica borda Međunarodne filmske asocijacije, radila je na projektima USAID-a, bila je PR menadžer u Eunetu i Mobtelu. Trenutno je savetnica Ane Brnabić zadužena za filmsku industriju, kreativne industrije, turizam i digitalnu zabavu, i glavna je koordinatorka organizacije „Srbija stvara“ koja se bavi kreativnim industrijama, a formirala ju je Ana Brnabić. Nedavno, na panelu tokom Bitef festivala, najavila je da će nekadašnja ložionica ispod mosta Gazela i niz drugih napuštenih prostora po gradu biti pretvoreni u mesta kulturnih dešavanja.

Maji Gojković i Ani Ilić zajedničko je nastojanje da u karijeri budu na mestima bez materijalnih problema. U slučaju Maje Gojković to je manifestovano u prelaženju iz stranke u stranku na putu ka onoj najboljestojećoj, a u slučaju Ane Ilić u biranju firmi i institucija koje imaju sigurne izvore finansiranja. S obzirom na to da ova država o kulturi misli kao o delu sebe koji joj ne treba a mora da ga ima, a zbog koga se ove godine lišila čak 0,73 odsto iz budžeta, nije nelogično pomisliti da Maja Gojković i Ana Ilić imaju garancije ili makar saznanja da kultura neće biti nešto što je nepotrebno i što smeta. Jer, zašto bi inače neko hteo da bude odgovoran za nešto što je kultura u Srbiji?

Naravno da znam da novac ne može da garantuje bolje dane za kulturu, i da sve zavisi od znanja i iskustva onoga u čije će ga ruke država predati. Ko će to biti, ne zavisi od faktičkih preduslova koje imaju Gojković i Ilić već od procene i kriterijuma autora buduće srpske vlade.

Jedan moj kolega je rekao: šta ako se ispostavi da zažalimo za Vladanom (Vukosavljević, dosadašnji ministar kulture i informisanja)? Zato – mislite pozitivno.