Fino rublje

Fino rublje – kako to čudno zvuči. Zaista, većini žena i muškaraca teško je da definišu svoj stav prema ovoj neophodnoj odevnoj kategoriji. Najveću grupu čine oni koji o tome ne razmišljaju previše i verovatno su sa svoje tačke gledišta potpuno u pravu jer, kao što je poznato, donji veš se ne vidi. Ali, još je mnogo prikrivenih hedonista kojima je pravo zadovoljstvo da oko toga razbijaju glavu. Sama ideja o „finom“, dakle dizajniranom „lingerie“, nastaje iz paradoksa, jer prirodni instinkt trebalo bi da nalaže jednostavnost i praktičnost, a čipke, perlice, trake i mašnice samo komplikuju stvari, ali takav je dvadeseti vek. Tako, međutim, nije uvek bilo.

Raskošni i skupoceni ženski veš koji budi sanjarenje i podstiče maštovitost star je samo jedan vek. Sve do tada nije postojalo interesovanje za razvoj posebnog modnog pravca koji bi se bavio samo kreiranjem – „intimnog donjeg rublja“. Dame su se oblačile u skladu sa steleški usvojenim konvencijama, pa se često dešavalo da se gospoda iz lova vrate zadovoljna iako ne bi ništa ulovila. Najlepši lovački prizor bila bi dama koja sleće sa sedla, a onda, polugola na zemlji čeka džentlmensku pomoć. Već u XIX veku stvari su se umnogome iskomplikovale i žene su postale pravi robovi puritanizma i strašnih slojeva donjeg veša – pomoć sluškinje pri oblačenju nije bila produkt pukog prenemaganja. Bila je potrebna izvorna fizička snaga za „montiranje“ gigantskog korseta koji je stezao ženu od ramena do bokova. Telo je krajem XIX veka uglavnom bilo žrtva sadističke arhitekture korseta. Godine 1900. žene su, gledano iz profila, ličile na slovo „S“, sa delimično lažnim grudima i jastučastim dodatkom za zadnjicu.

Već prva decenija XX veka unekoliko je donela olakšanje – žene su se pojavljivale na ulicama sa skoro sasvim normalnim profilom i anfasom, što će reći bez iukakve bitnije supstrukture, što je umnogome uticalo na pad interesovanja za poziv koji je tada nosio lepo ime – dakle, bilo je sve manje otmenih kurtizana. Dugi niz godina bilo je to dosta zabavno zanimanje, zahvaljujući kome se lakše dolazilo i do najlepšeg i najskupljeg donjeg rublja od svile, muslina, lakog batista i krepa, sa mnoštvom lepršavih čipki, mašnica i perlica. Osim što su uživali u njihovoj razgolićenosti, muškarci su sa kurtizanama čak pokušavali i da vode konverzaciju i može se reći da su sa njima bili mnogo pažljiviji, darežljiviji, pa i bolji ljubavnici nego sa svojim oklopljenim ženama.

Prve decenije XX veka i njihov puritanizam sjajno ilustruje jedna holivudska ličnost. „Golden Age“ Holivuda obeležila je pojava Vila Hejza (Will H. Haysa) i njegovog Censorship Coda (Zakona o cenzuri). Od 1922. do 1945. reditelji su morali da prave filmove koji su poštovali Hajzov zakon, a to nije bilo lako jer je predstavljanje golotinje, nasilja, strasti, seksa i egzibicionizma bilo strogo zabranjeno. Nije se smeo videti nijedan deo ljudske anatomije, a po svaku cenu se morao izbeći pupak!

Kasnije je, pre svega zahvaljujući brakorazvodnoj parnici koju je pokrenula njegova žena, otkriveno da Hejz nije pravio razliku između pupka i polnog organa žene. Jedan od prvih filmova koji je negirao ovu strašnu cenzuru bio je film „Odmetnik“ sa Džejn Rasel (Jane Russel) koju je Hauard Hjuz (Howar Hughs) upoznao na železničkoj stanici, a prvo što je na njoj učio bio je obim grudi od 39 inča, ili oko 100 cm. Hjuzova mašta je istog trenutka proradila i on je, prikupivši sva znanja o aeronautici, seo i dizajnirao revolucionarni grudnjak koji je mogao da istakne grudi Džejn Rasel i ispod najkomplikovanije odeće. Film je tri godine proveo u „zarobljeništvu“, ali cenzura je bila izvrgnuta ruglu.

Danas nas više ništa ne može iznenaditi. Jedan deo nove stvarnosti lišene licemerja i hipokrizije svakako je „underwear“. Ove sezone modni kreatori su ambiciozno izbacili fino rublje u prvi plan i dali mu prioritet – pre svega u večernjim kolekcijama. „Dinamizam današnjice i savremenog stila življenja zahteva osnovne oblike i mogućnosti lakog kretanja, a što je udobnije od trikoa i donjeg veša?“ – pita Đani Versaće (Gianni Versace). „Ponovo je u modi zavođenje, i to ne više kao igra, nego kao ozbiljna stvar“. Karl Lagerfeld, koji je prikazao kolekciju satenskog donjeg rublja navučenog preko konvencionalnih delova odeće potpuno se slaže: „Više nemamo šta da skrivamo, takav odnos prema rublju je demode. Danas prosto morate da nosite sve što vam se dopadne“. I, zaista, modni kreatori jesu originalni vlasnici ove ideje, ali su Šer, Tina Tarner i Madona imale hrabrosti da donje rublje obuku kao svakodnevnu ili večernju odeću i učine ovaj pomodni trend prihvatljivim.