Finansijski izveštaj privrede Srbije za 2015

Struktura privrednih društava sa stanovišta veličine pokazuje da u Republici Srbiji posluje najviše mikro privrednih društava (83.386 ili 88,9%), a ona zapošljavaju nešto više od petine ukupnog broja radnika. Druga po brojnosti su mala privredna društva, sa učešćem od 9,4% u ukupnom broju privrednih društava, odnosno sa 266.411 zaposlenih ili 27,3%.

S druge strane, u velikim privrednim društvima, koja čine oko pola procenta ukupnog broja društava, angažovana je gotovo trećina radnika odnosno 304.608 zaposlenih.

Izraženu asimetriju u distribuciji broja privrednih društava i broja zaposlenih pokazuje i uporedna analiza strukture srpske privrede sa aspekta sektorskog rasporeda i veličine privrednih društava. Naime, privredna društva slabije finansijske snage delatnost obavljaju pretežno u nerazmenljivim sektorima, pa tako najveći broj mikro i malih privrednih društva posluje u tim sektorima (78,2% i 64,2%), a u njima je skoncentrisano i najviše radnika zaposlenih u svim mikro i malim privrednim društvima (75,8% odnosno 56,9%).

Posmatrano po pojedinim sektorima, najviše mikro privrednih društava posluje u okviru sektora G-Trgovina na veliko i malo… (29.449 ili 35,3%) i pri tome ona zapošljavaju 28,3% ukupnog broja radnika svih mikro društava. Istovremeno, i mala privredna društava, najvećim delom posluju u okviru sektora G-Trgovina na veliko i malo (3.076 ili 34,9%), a u njima je zaposlena petina ukupnog broja radnika svih malih društava.

Nešto više od polovine srednjih privrednih društava poslovalo je u nerazmenljivim sektorima i u njima je 50,2% svih radnika zaposlenih u društvima te veličine. Međutim, trećina privrednih društava srednje veličine posluje u razmenljivom sektoru C-Prerađivačka industrija i u tih 413 društava bilo je zaposleno 35,9% svih radnika srednjih društava.

Nasuprot tome, velika privredna društva uglavnom posluju u razmenljivim sektorima (58,0%), a ona zapošljavaju 57,6% ukupnog broja radnika svih velikih društava. Najveća koncentracija velikih privrednih društava (146 ili 43,5%) je u sektoru C-Prerađivačka industrija, a ta društva zapošljavaju trećinu od ukupnog broja radnika velikih privrednih društava.

Jedno od obeležja srpske privrede, već godinama, je i poslovanje velikog broja privrednih društava bez zaposlenih. U 2014. godini to je još više ispoljeno budući da je broj tih društava od 27.617 povećan u odnosu na prošlogodišnjih 27.055, pa je i njihov udeo u ukupnom broju privrednih društava blago porastao (sa 28,2% na 29,5%). Više od trećine ovih društava (9.519) aktivnosti je obavljalo u sektoru G-Trgovina na veliko i malo…, a veliki broj poslovao je i u sektorima C-Prerađivačka industrija (4.701) i M-Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti (3.110).

U strukturi privrednih društava bez zaposlenih dominiraju mikro i mala društva, a poslovala su i 22 srednja, kao i tri velika privredna društva (u sektorima C-Prerađivačka industrija, D-Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija i J-Informisanje i komunikacije).

U skladu sa novim Zakonom o računovodstvu izvršeno je i novo razvrstavanje privrednih društava, prema kome je došlo i do pregrupisavanja privrednih društava (u 2014. godini pojavljuju se i mikro privredna društva kao nova grupa privrednih društava po veličini), pa podaci o broju privrednih društava i broju zaposlenih, kao i o njihovim finansijskim performansama u izveštajnoj 2013. i 2014. godini nisu uporedivi…

( Saopštenje o poslovanju privrede u Republici Srbiji u 2014, APR, septembar 2015)

Rastuća neizvesnost na globalnom ekonomskom tržištu, koja je podstaknuta snažnim padom cene nafte, jačanjem dolara i postojećim geopolitičkim tenzijama, kao i velike poplave koje su pogodile našu zemlju, u 2014. godini, provocirale su ionako nestabilan privredni ambijent u Republici Srbiji.

Srpska ekonomija se, posle prošlogodišnjeg blagog oporavka, vratila recesionim trendovima, pa ukupna privredna aktivnost u 2014. godini beleži pad od 1,8% u odnosu na prethodnu godinu. Smanjenje obima industrijske proizvodnje još je izraženije (6,5%), a izvoz, kao vodeći pokretač razvoja u prethodnoj godini, beleži tek skroman rast od svega 1,5%.

Ukupnu makroekonomsku sliku upotpunjuju i niska inflacija (1,7%) i depresijacija domaće valute u odnosu na evro (5,5%), a još značajnije u odnosu na dolar (19,6%). Pod teretom ispoljenih rizika u ukupnom okruženju i usled toga suženih mogućnosti za poslovanje, srpska privreda je tokom 2014. godine, sa ukupnim prihodima od 8.942.808 miliona dinara i ukupnim rashodima od 9.025.863 miliona dinara, blago povećala prošlogodišnji obim aktivnosti.

Ukupno 93.759 privrednih društava zapošljavalo je 976.061 radnika, što je za 18.839 manje nego prethodne godine, a najintenzivnije smanjenje broja zaposlenih beleže privredna društva u restrukturiranju i javna preduzeća. Pri tome, posebno ohrabruje činjenica da je, i pored svih poteškoća, privreda uspela da nastavi višegodišnju tendenciju ostvarivanja pozitivnih rezultata iz poslovnih aktivnosti (369.953 miliona dinara), dok je negativan rezultat (173.569 miliona dinara) ostvaren po osnovu usklađivanja vrednosti imovine i otpisa potraživanja manji skoro za petinu od prošlogodišnjeg. S druge strane, visoka zaduženost domaće privrede i kretanje deviznog kursa, doprineli su značajnom rastu rashoda kamata i negativnih efekata valutne klauzule, tako da su inače visoki finansijski rashodi dodatno uvećani (51,1%), pa je gubitak po osnovu finansiranja povećan 2,3 puta u odnosu na prethodnu godinu i iznosi 273.881 milion dinara.

Kao posledica navedenog, privreda u Republici Srbiji, na ukupnom nivou, je 2014. godinu završila sa negativnim neto finansijskim rezultatom od 131.782 miliona dinara, naspram prošlogodišnjih 30.924 miliona dinara gubitka. Međutim, značajnu dozu optimizma uliva činjenica da je pretežni deo domaće privrede, kao i prethodnih godina, poslovao profitabilno. Najveći broj privrednih društava (52.770) ostvario je pozitivne rezultate, a njihov neto dobitak ukupno iznosi 416.869 miliona dinara.

Isto tako, u sferi negativnih rezultata bilo je 3.514 društava manje nego prethodne godine. S druge strane, nešto manje od trećine društava poslovalo je neprofitabilno, sa neto gubitkom u ukupnom iznosu od 548.651 milion dinara. Vedriji ton kretanjima u domaćoj privredi tokom 2014. godine, takođe, daje i dalje raslojavanje po određenim segmentima privrednih društava. Tako, ukoliko se izuzmu javna preduzeća i privredna društva u restrukturiranju, stečaju i likvidaciji, ostali deo privrede, ujedno i njen najveći deo, čine privredna društva koja su uspela da se izbore sa svim neizvesnostima i na ukupnom nivou beleže pozitivan rezultat od 16.645 miliona dinara. Nešto uspešnije nego prethodne godine poslovala su javna preduzeća, koja su smanjila ukupan gubitak za 13,4% i on iznosi 42.335 miliona dinara. Pri tome, s obzirom da su 342 preduzeća poslovala sa dobitkom (322 u 2013. godini) evidentan je i broj javnih preduzeća koja su iskazala bolje rezultate od prošlogodišnjih…

Rezultati poslovanje privrednih društava

Obavljanje delatnosti u uslovima kontinuirano napetog poslovnog okruženja uslovilo je da privredna društva u 2014. godini beleže tek blago međugodišnje povećanje obima aktivnosti. Na nivou cele privrede ukupni prihodi iznose 8.942.808 miliona dinara, a ukupni rashodi 9.025.863 miliona dinara, i oni su porasli svega za 2,4% odnosno 3,6% u odnosu na prethodnu godinu.

Prihodi privrednih društava najvećim delom su realizovani iz njihovih poslovnih aktivnosti, pa poslovni prihodi čine 94,5% ukupnih prihoda (94,8% u prethodnoj godini). I u 2014. godini, privredna društva poslovne prihode dominantno ostvaruju od prodaje robe, proizvoda i usluga, a prihodi iskazani po tom osnovu iznose 8.221.415 miliona dinara i veći su za 2,1% u odnosu na prethodnu godinu.

U strukturi ukupnih rashoda preovlađujuću ulogu imaju rashodi po osnovu obavljanja poslovne aktivnosti, pri čemu je njihovo učešće blago smanjeno u poređenju sa prethodnom godinom (sa 90,9% na 89,5%). Pretežni deo poslovnih rashoda (68,4%) čine nabavna vrednost prodate robe u iznosu od 3.271.391 milion dinara i troškovi materijala goriva i energije sa 2.257.487 miliona dinara.

Svetlo obeležje domaće privrede, i pored toga što je godinama unazad izložena otežanim uslovima poslovanja, predstavlja njena istrajnost u ostvarivanju pozitivnih rezultata iz poslovnih aktivnosti. Takav trend nastavljen je i tokom 2014. godine, kada se ukupan poslovni dobitak od 369.953 miliona dinara, posle prošlogodišnjeg blagog pada koji je zabeležen prvi put od početka krize, vratio u zonu rasta (4,6%).

Iako već godinama privreda ostvaruje pozitivne stope poslovnog dobitka, ostvareni nivo ukupnog dobitka iz poslovnih aktivnosti nije bio dovoljan da nadvlada pritiske rastuće zaduženosti privrednih društava i izraženih rizika u poslovanju, pa su ukupne rezultate opredelili gubici po osnovu finansijskih i ostalih aktivnosti.

Finansijski rashodi uvećani su za 51,1% u odnosu na prethodnu godinu i iznose 508.595 miliona dinara, dok su finansijski prihodi porasli za 7,6%, a iznose 234.713 miliona dinara. Ovakva kretanja odrazila su se na povećanje negativnog rezultata iz finansiranja 2,3 puta u odnosu na prethodnu godinu, te on iznosi 273.881 milion dinara.

Tabela 2: Struktura ukupnih prihoda i ukupnih rashoda privrednih društava
u milionima dinara

Prisutna valutna nestabilnost uticala je da privredna društva iskažu izrazito visoke negativne kursne razlike (246.336 miliona dinara), koje čine gotovo polovinu finansijskih rashoda. Negativne kursne razlike potiču uglavnom od obaveza u stranoj valuti, a njihov manji deo (38.194 miliona dinara) rezultat je preknjižavanja preostalog iznosa razgraničenog neto efekta kursnih razlika i ugovorene valutne klauzule iz prethodnih godina, u skladu s propisima. Istovremeno, usled visoke zaduženosti, rashodi kamata beleže značajnu godišnju stopu rasta od 14,0% i iskazani su u iznosu od 145.080 miliona dinara.

Dobici po osnovu prodaje sredstava i drugi prihodi iz ostalih aktivnosti povećani su za 8,4% u poređenju sa prethodnom godinom, dok su rashodi po tim osnovama manji za 4,2%, pa je negativan rezultat iz ostalih aktivnosti u iznosu od 173.569 miliona dinara skoro za petinu manji od prošlogodišnjeg.

Tabela 3: Pokazatelji profitabilnosti na nivou privrede

Finansijske prihode najvećim delom čine pozitivne kursne razlike, u iznosu od 87.287 miliona dinara, a zatim prihodi od kamata, koji su prilično umanjeni (36,3%) i iznose 51.534 miliona dinara…

Usled izražene osetljivosti na faktore iz okruženja, srpska privreda je 2014. godinu završila sa visokim negativnim neto finansijskim rezultatom od 131.782 miliona dinara, naspram prošlogodišnjeg gubitka od 30.924 miliona dinara. U uslovima ispoljenih kreditnih i valutnih rizika, rastuća neprofitabilnost privrede posledica je njenih nedovoljnih kapaciteta da iz svog redovnog poslovanja finansira sve veću zaduženost, što ilustruju i indikatori profitabilnosti. Kretanja stope prinosa na sopstveni kapital i na ukupna sredstva potvrđuju da je iz godine u godinu sve manje opravdano korišćenje pozajmljenog kapitala, budući da je cena tog kapitala znatno veća od prinosa koji je ostvaren njegovom upotrebom.

Tabela 4: Rezultati poslovanja privrednih društava

Ono što je svakako pozitivno je činjenica da je veći deo privrede, ipak, profitabilno poslovao. Najveći broj privrednih društava, njih 52.770, beleži pozitivan rezultat, uz ukupan neto dobitak od 416.869 miliona dinara. Isto tako, za 3.514 smanjen je i broj privrednih društava koja su poslovala sa gubitkom. S druge strane, nešto manje od trećine društava (29.214) bilo je neprofitabilno, a njihov neto gubitak ukupno iznosi 548.651 milion dinara. Bez iskazaznog neto finansijskog rezultata poslovalo je 11.775 privrednih društava.

2.2 Poslovna imovina i izvori finansiranja privrednih društava

Pod pritiskom obnovljenih recesionih tendencija, ukupna poslovna imovina privrednih društava u Republici Srbiji, na kraju 2014. godine, tek blago je uvećana (0,9%) u poređenju sa prethodnom godinom i iskazana je u iznosu od 12.478.329 miliona dinara.

Privredna društva su u 2014. godini, i pored nepovoljnosti u poslovnom okruženju, pokazala spremnost za investiciona ulaganja, te su ona povećana, ali su u isto vreme u manjoj meri angažovala sredstva potrebna za obavljanje tekućeg poslovanja, što je prouzrokovalo gotovo stagnaciju vrednosti ukupne poslovne imovine. Posledično, u njenoj strukturi stalna imovina je povećala učešće sa 59,0% na 60,4% u odnosu na prethodnu godinu.

Stalna imovina iznosi 7.531.979 miliona dinara i beleži međugodišnji rast od 3,3%, pri čemu je taj rast, pre svega, odraz većih ulaganja u nekretnine, postrojenja i opremu, koje sa 5.894.239 miliona dinara i čine njen pretežni deo (78,3%).

U obrtnu imovinu je investirano 4.879.984 miliona dinara, a ona je za 2,5% manja nego prethodne godine. Zalihe su zadržale nivo iz prethodne godine i iznose 1.485.267 miliona dinara, dok je i dalje nastavljeno uvećavanje potraživanja po osnovu prodaje (1,7%), pa ona sa 1.821.918 miliona dinara i čine najveći deo te imovine. Istovremeno, gotovinski ekvivalenti i gotovina umanjeni su za petinu i iskazani su u iznosu od 444.255 miliona dinara.

Dominantno oslanjanje domaće privrede na pozajmljene izvore finansiranja, kao i godinama unazad, obeležilo je i 2014. godinu. Naime, ukupne obaveze privrednih društava iznose 8.222.882 miliona dinara, dok kapital u finansiranju učestvuje sa 5.694.409 miliona dinara, čime je prolongiran trend smanjenja racia sopstvenog kapitala (sa 36,4% na 34,0%). Kao posledica pojačanog finansiranja iz eksternih izvora, stepen ukupne zaduženosti privrede je sa prošlogodišnjih 1,75 povećan na 1,94 u 2014. godini.

Kapital privrednih društava gotovo je nepromenjen u odnosu na prethodnu godinu, a pretežno ga čini osnovni kapital u iznosu od 3.870.847 miliona dinara, zatim revalorizacione rezerve sa 1.239.204 miliona dinara, odnosno neraspoređeni dobitak sa 1.961.105 miliona dinara i rezerve sa 486.793 miliona dinara, dok neuplaćeni upisani kapital iznosi 21.166 miliona dinara.

Gubitak je iskazan u iznosu od 3.282.375 miliona dinara, dok nerealizovani gubici i nerealizovani dobici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju iznose 25.916 miliona dinara odnosno 12.340 miliona dinara.

Tabela 5: Struktura poslovne imovine privrednih društava
u milionima dinara

Tabela 6: Struktura izvora finansiranja privrednih društava

I pored već oslabljene solventnosti iz proteklog perioda, privreda je i u 2014. godini nastavila da se zadužuje. Ukupan dug privrednih društava veći je za 4,8% nego na kraju prethodne godine, a iako je rast dugoročnih rezervisanja i obaveza bio intenzivniji od rasta kratkoročnih obaveza (7,3% naspram 3,9%), zadržana je asimetrija pozajmljenog kapitala sa aspekta ročnosti. Iz kratkoročnih pozajmljenih izvora finansirano je 5.884.965 miliona dinara sredstava, a iz dugoročnih 2.337.917 miliona dinara.

Problem neredovnog izmirivanja obaveza, prenet iz prethodnog perioda, je i dalje izražen, tako da preko dve petine kratkoročnih obaveza čine obaveze iz poslovanja, čime su praktično preko neurednog plaćanja obaveza dobavljačima privredna društva pokušala da nadomeste manjak kapitala za finansiranje tekućih aktivnosti. Takođe, za poslovanje su koristila i kratkoročne kredite u iznosu od 1.813.528 miliona dinara, koji su za 1,4% veći nego prethodne godine.

Veliko opterećenje za domaću privredu, već godinama unazad, je i stalno kumuliranje gubitaka. Ovaj trend nije izostao ni tokom 2014. godine, kada ukupni gubici u iznosu od 3.282.375 miliona dinara beleže međugodišnji rast od 13,8%.U tome, na gubitke iznad visine kapitala odnosi se 1.438.962 miliona dinara, a oni su skoro za četvrtinu veći od prošlogodišnjih. Nagomilavanje gubitaka odrazilo se na rast stope izgubljenog kapitala privrednih društava, koja je u 2014. godini dostigla 43,7% (u prethodnoj godini 39,1%).

Tokom 2014. godine, kao posledica narušene finansijske ravnoteže, zadržan je trend korišćenja kratkoročnih izvora za finansiranje stalne imovine, pa su privredna društva poslovala sa negativnim neto obrtnim kapitalom, koji je za 55,0% veći nego prethodne godine i iznosi 959.781 milion dinara. Budući da su zalihe iskazane u iznosu od 1.485.267 miliona dinara, za očuvanje postignutog nivoa ak tivnosti privrednim društvima je nedostajalo 2.445.048 miliona dinara kapitala, što je za 16,4% više nego prethodne godine, i nesumnjivo upućuje na produbljivanje problema nelikvidnosti.

Da rastuća nelikvidnost uporno pritiska poslovanje privrednih društava ilustruje i nizak opšti racio likvidnosti, koji je sa prošlogodišnjih 0,89 dodatno umanjen na 0,84 u 2014. godini. Ovakva kretanja potvrđuje i racio tekuće likvidnosti, koji je takođe smanjen (sa 0,62 na 0,58).

Tabela 7: Ukupni gubici privrednih društava

Koliko je problem nelikvidnosti zaista prisutan u srpskoj privredi najbolje pokazuje podatak da su, na kraju 2014. godine, čak 20.424 privredna društva bila blokirana duže od 90 dana. U prilog tome u kojoj meri nelikvidnost nagriza privredu neosporno govori i to što ova privredna društva nose skoro četvrtinu ukupnog neto gubitka ostvarenog u 2014. godini, ali i petinu kumuliranih gubitaka cele privrede, a u isto vreme zapošljavaju čak 146.893 radnika.

3.1 Finansijske performanse privrednih društava po sektorima

Poslovanje privrednih društava u Republici Srbiji, i u 2014. godini, karakterišu naglašene sektorske neravnoteže ispoljene kroz snažniji uticaj nerazmenljivih sektora na ukupne finansijske performanse privrede. Pri tome, finansijski rezultati i kapaciteti nerazmenljivih sektora ostvareni su uz veću disperziju privrednih društava prema veličini, tako da je prosečno učešće velikih privrednih društava 37,4%, dok i mala i mikro društva učestvuju sa nešto manje od četvrtine. Razmenljivi sektori pretežno su se oslanjali na velike sisteme, koji su ostvarili skoro tri petine finansijskih perfomansi tih sektora.

U obavljanju poslovnih aktivnosti, godinama prednjace privredna društva nerazmenljivih sektora, koja u 2014. godini skoro zadržavaju prošlogodišnja učešća u ukupnim prihodima i ukupnim rashodima na nivou cele privrede (56,1% i 56,5%).

Najveće ukupne prihode ostvarila su privredna društva koja su poslovala u sektoru G-Trgovina na veliko i malo… (2.995.522 miliona dinara), a ona beleže i najveće ukupne rashode (2.998.053 miliona dinara), dok su privredna društva iz razmenljivog sektora S-Prerađivačka industrija ostvarila ukupne prihode od 2.351.257 miliona dinara i ukupne rashode od 2.387.224 miliona dinara. Ujedno, u okviru ova dva sektora pretežno se odvijalo poslovanje privrednih društava imajući u vidu da oni zajedno nose oko tri petine ukupnih prihoda i ukupnih rashoda svih privrednih društava.

Stabilnost u ostvarivanju pozitivnih poslovnih rezultata zadržana je u poslovanju privrednih društava na nivou i razmenljivih i nerazmenljivih sektora, a njihovi pozitivni rezultati iz poslovnih aktivnosti u iznosu od 192.107 miliona dinara odnosno 177.846 miliona dinara, beleže međugodišnju stopu rasta od 5,6% odnosno 3,6%.

U 2014. godini najveći ukupan poslovni dobitak, u iznosu od 86.622 miliona dinara, iskazuju privredna društva iz sektora G-Trgovina na veliko i malo…, a on je veći za 1,8% nego prethodne godine. Po visini ostvarenih poslovnih dobitaka, zatim se izdvajaju privredna društva koja su poslovala u sektoru J-Informisanje i komunikacije i DSnabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (42.517 miliona dinara i 32.011 miliona dinara).

Istovremeno, sa negativnim poslovnim rezultatom poslovala su svega četiri sektora, pri čemu je najveći ukupan poslovni gubitak iskazan na nivou sektora K-Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja, i to u iznosu od 1.927 miliona dinara, a on je više nego prepolovljen u poređenju sa prethodnom godinom.

Kao i na nivou cele privrede, i u razmenljivim i u nerazmenljivim sektorima, pozitivne rezultate iz poslovnih aktivnosti nadmašili su uvećani gubici po osnovu finansijskih aktivnosti, kao i visoki gubici iz ostalih aktivnosti.

U odnosu na prethodnu godinu negativan rezultat iz finansiranja razmenljivih sektora povećan je 2,5 puta, a nerazmenljivih 2,2 puta i on iznosi 111.575 miliona odnosno 162.306 miliona dinara. Najveći gubitak po osnovu finansijskih aktivnosti beleže privredna društva iz sektora C-Prerađivačka industrija, u iznosu od 84.562 miliona dinara. Ovaj gubitak opredelili su uvećani finansijski rashodi tog sektora, u kojima je skoncentrisana trećina rashoda kamata i gotovo četvrtina negativnih kursnih razlika ukupne privrede. Na nivou sektora visoke negativne rezultate iz finansiranja beleže društva iz sektora G-Trgovina na veliko i malo… (50.876 miliona dinara), F-Građevinarstvo (28.726 miliona dinara) i N-Saobraćaj i skladištenje (27.448 miliona dinara).

( Saopštenje o poslovanju privrede u Republici Srbiji u 2014, APR, septembar 2015)