Novi Sad: Tragedija i posledice
Srbija je i dalje zemlja za visokim učešćem javnog duga u BDP-u – spoljnotrgovinski deficit snižen - a dug povećan 15 najvećih izvoznika u periodu januar-maj 2016. Izvoz i uvoz putničkih automobila 2012. do 2016.
Platnobilansna pozicija zemlje je značajno poboljšana, predočava Ministarstvo finansija u izveštaju Tekuća makroekonomska kretanja, objavljenog, datiranom juna 2016, objavljeno ovih dana, u kome se kaže da nakon duboke recesije u drugoj polovini 2008. i tokom 2009, izazvane svetskom ekonomskom krizom, dolazi do blagog oživljavanja privrede koji se značajnije ubrzava tokom 2013. godine i da se trenutno nalazi na nivou 2 odsto iznad predkriznog nivoa.
Poozitivna kretanja ciklične komponente tokom 2013. godine rezulat su aktiviranja novih kapaciteta u automobilskoj i naftnoj industriji.
•Tokom 2014. privreda ponovo beleži recesione tendencije, koje su najvećim delom posledica razornih poplava, tačnije devastiranja proizvodnih kapaciteta pre svega u elektro-energetskom sektoru,
•Utilizacija oštećenih kapaciteta tokom 2015. godine obezbeđuje oporavak privredne aktivnosti, dok započeta fiskalnakonsolidacija uz niz reformskih zakona rezultira dostizanjem predkriznog nivoa BDP početkom 2016. Očekuje da će afirmativni priprivredni ambijent, kreiran sistemskim reformskim merama kreatora ekonomske politike obezbediti osnovu dalji stimulans ekspanzivnog kretanja u srednjoročnom periodu kaže se u dosijeu Ministarstva finansija o tekućim makroekonomskim kretanjimaa čije akcente ovde premosimo:
•Zbog znatno bržeg rasta izvoza od uvoza robe i usluga, deficit tekućeg računa u periodu januar-april 2016. godine iznosio je 300,5 mil. evra i prepolovljen je (manji za 266,1 mil. evra) u odnosu na isti period prethodne godine. Spoljnotrgovinska neravnoteža je nastavila da se smanjuje zahvaljujući oporavku eksterne tražnje i povoljnijim odnosima razmene.
• Od početka godine nastavljeno je smanjenje spoljnih neravnoteža. Bolji odnosi razmene, uz niske cene nafte i oporavak eksterne tražnje, doprineće poboljšanju platnobilansne pozicije. Procenjuje se dalje smanjenje deficita tekućeg bilansa u 2016, uz punu pokrivenost stranim direktnim investicijama.
Spoljni dug
• Ukupan spoljni dug na kraju 2015. godine iznosio je 26,35 mlrd evra, i u poređenju sa krajem prethodne godine povećan je za 678 mil. evra.
• Povećanje duga u 2015. godini delom je posledica i jačanja dolara u odnosu na evro u ovom periodu. Na rast duga u ovom periodu najviše je uticalo povlačenje sredstava za sanaciju štete nastale usled poplava i za izgradnju novog bloka u Termoelektrani Kostolac B.
• U odnosu na kraj 2014. godine u decembru 2015. godine spoljni dug privatnog sektora je smanjen za 466 mil. evra i iznosio je 11,1 mlrd evra, dok je spoljni dug javnog sektora povećan za 1,1 mlrd evra i iznosio je 15,3 mlrd evra.
• Pokazatelj solventnosti posmatran kao racio spoljni dug prema BDP blago je pogoršan u četvrtom kvartalu 2015. godine u poređenju sa prethodnim kvartalom…
• Izvoz robe u aprilu 2016. godine je iznosio 1.163,8 mil. evra.
Istovremeno, robni uvoz je vredeo 1.438,4 mil. evra;
• Spoljnotrgovinski deficit je smanjen za 65,8 mil. evra, m.g. i iznosio je 274,5 mil. evra;
• Prema ekonomskoj nameni robe, na rast izvoza u aprilu 2016. godine pozitivno su uticale sve grupe proizvoda;
• Izvoz pogonskih i električnih mašina i aparata, kao i izvoz povrća i voća (3,0 p.p, 2,1 p.p. i 1,8 p.p, respektivno) najviše su doprineli rastu aprilskog izvoza;
• Rast robnog uvoza ostvaren je po osnovu povećanog uvoza kapitalnih proizvoda, pre svega pogonskih mašina i drumskih vozila (doprinos od po 1,7 p.p, respektivno)
• Pokrivenost uvoza izvozom u aprilu iznosila je 80,9% (5,9 p.p. više nego u istom mesecu 2015. godine).
Izvor: RZS
Kretanje izvoza
mil. evra
Trend rasta spoljnotrgovinske razmene je nastavljen u aprilu. Međugodišnji rast izvoza od 13,8 odsto najvećim delom je opredeljen rastom izvoza električne opreme, motornih vozila i prikolica, (rast od 68,8 odsto i 17,3 odsto respektivno). Vrednost uvoza je povećana za 5,5 odsto, usled povećanja uvoza automobila i električne opreme.
U prva četiri meseca 2016. spoljnotrgovinska razmena je značajno poboljšana, kao rezultat veće izvozne tražnje i povoljnih odnosa razmene. Spoljnotrgovinski deficit je osetno snižen (za 19,1 odsto), uz veću pokrivenost uvoza izvozom (78,5 odsto).
Uvoz po ekonomskoj nameni
doprinosi, p.p.
• Sve grupe proizvoda daju pozitivan doprinos rastu izvoza, što je potvrda njegove široke disperzivnosti;
• Rast industrijske proizvodnje, koja je delom zavisna od uvoza repromaterijala i sirovina, opredelio je značajan rast uvoza intermedijarnih proizvoda;
• Niže cene energenata na međunarodnom tržištu uticale su na smanjenje vrednosti njihovog uvoza, što je opredelilo negativan doprinos rastu uvoza ove grupe proizvoda. Takođe, povećana proizvodnja električne energije uticala je na smanjenje uvoza ovog energenta.
• Prvih pet odseka izvoznih proizvoda su:
drumska vozila, električne mašine i aparati, povrće i voće, žitarice i obojeni metali, sa vrednošću izvoza od 1.489,8 mil. evra (35,0 odsto ukupnog izvoza).
Struktura izvoza
januar-april 2016 (u odsto)
• Nerazvrstana roba, drumska vozila, nafta i naftini derivati čine 32,1 odsto ukupnog uvoza;
• U periodu januar-april, ostvaren je suficit od 628,3 mil. evra (30,0 odsto veći mg) u sledećim sektorima: hrana i žive životinje, razni gotovi proizvodi, pića i duvan, životinjska i biljna ulja i masti.
Najznačajniji doprinos rastu izvoza dale su pogonske mašine i uređaji, električne mašine i povrće i voće. Pad izvoza nafte i naftinih derivata, kao i gvožđa u potpunosti je kompenzovan značajnim rastom izvoza električne energije i obojenih metala.
u milionima evra
15 najvećih izvoznika u periodu januar-maj 2016.
| NAZIV IZVOZNIKA MESTO | Izvoz (mil. EUR) |
| FCA SRBIJA KRAGUJEVAC | 555,0 |
| TIGAR TYRES PIROT | 136,1 |
| ŽELEZARA SMEDEREVO SMEDEREVO | 105,1 |
| PHILIP MORRIS OPERATIONS NIŠ | 92,0 |
| NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE NOVI SAD | 80,9 |
| HIP – PETROHEMIJA PANČEVO | 77,2 |
| TETRA PAK PRODUCTION BEOGRAD | 68,5 |
| GORENJE VALjEVO, STARA PAZOVA | 65,9 |
| YURA CORPORATION RAČA | 65,8 |
| MK GROUP NOVI SAD, VRBAS, PANČEVO, KULA, BEOGRAD | 63,8 |
| VICTORIA GROUP BEOGRAD, BEČEJ, ŠID, NOVI SAD | 60,7 |
| JUGOIMPORT -SDPR BEOGRAD | 60,4 |
| LEONI WIRING SYSTEMS SOUTHEAST PROKUPLjE | 59,9 |
| HEMOFARM VRŠAC | 59,9 |
| DRUŠTVO ZA TRGOVINU ROBERT BOCH BEOGRAD (Novi Beograd) | 54,6 |
Izvor: Uprava carina
• Ukupna vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika u prvih pet meseci 2016. iznosila je 1,61 mlrd. evra
• Najveći spoljnotrgovinski partneri su Italija i Nemačka. Izvoz u te dve zemlje činio je 29,9 odsto ukupnog izvoza, a uvoz iz tih zemalja 23,6 odsto ukupnog uvoza;
• Najpovoljnija razmena odvijala se sa zemljama u okruženju (Bih, Crna Gora, Makedonija, Rumunija, Bugarska), ali i Italijom, Slovačkom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Velikom Britanijom. U prva četiri meseca ostvaren je suficit od 752,0 mil. evra u robnoj razmeni sa ovim zemljama.
Udeo zemalja u ukupnom izvozu Srbije, januar-april 2016 (u odsto)
januar-maj 2016. u %
| Italija | 16,2 |
| Nemačka | 13,7 |
| Bosna i Hercegovina | 8,2 |
| Rumunija | 5,3 |
| Ruska Federacija | 5,2 |
| Republika Crna Gora | 4,3 |
| Republika Makedonija | 3,7 |
| Slovenija | 3,3 |
| Ostale zemlje | 40,1 |
Udeo zemalja u ukupnom uvozu
januar-maj 2016. u %
| Nemačka | 12,8 |
| Italija | 10,9 |
| Ruska federacija | 8,5 |
| Kina | 8,2 |
| Mađarska | 4,6 |
| Poljska | 4,4 |
| Turska | 3,5 |
| Francuska | 3,3 |
| Ostale zemlje | 43,8 |
Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije tokom prva 4 meseca iznosila je oko 9,7 mlrd EUR, što predstavlja povećanje od oko 632,8 mil. EUR (7,0 odsto)
Izvor: RZS
• U aprilu 2016, deficit tekućeg računa je iznosio 52,1 mil. evra, u poređenju sa deficitom od 55,8 mil. evra u istom mesecu 2015. godine;
• Robni deficit je u aprilu smanjen za 61,4 mil. evra, dok
je suficit u razmeni usluga povećan za 20,5 mil. evra;
Izvor: NBS
• U prva četiri meseca (2016), neto priliv stranih direktnih investicija iznosio je 459,3 mil. evra;
• Istovremeno, kod portfolio investicija zabeležen je neto odliv u iznosu od 513,7 mil. evra.
Ceo izveštaj: Ministarstvo finansija Republike Srbije, Sektor za makroekonomske i fiskalne analize i projekcije
U prvoj polovini 2016. godine ostvaren je deficit budžeta Republike u visini od 3,9 mlrd dinara. Deficit budžeta Republike, prema široj definiciji, koja u rashode uključuje i projektne zajmove koji nisu deo budžeta, ali pripadaju nivou Republike iznosi 15,4 mlrd dinara. Kapitalni rashodi finansirani iz projektnih zajmova veći su u periodu januar – jun 2016. godine za 4,6 mlrd, u odnosu na isti period prethodne godine.
U junu su ostvareni prihodi u iznosu od 94,6 mlrd dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 87,2 mlrd dinara. Ostvaren je suficit u iznosu od 7,4 mlrd dinara. *
Poreski prihodi su iznosili 85,1 mlrd dinara. U junu se uplaćuje porez na dobit pravnih lica prema godišnjem obračunu tako da je prihod u ovom mesecu znatno viši u odnosu na ostale mesece. Naplaćeni prihod u junu ukazuje da će ovogodišnji iznos poreza na dobit premašiti planirani budžetski iznos.
Po osnovu PDV u junu je naplaćeno 33,7 mlrd dinara. Po osnovu akciza prikupljeno je 25,2 mlrd dinara. U julu se utvrđuju novi iznosi akciza na duvanske proizvode što je rezultiralo povećanim uvozom i proizvodnjom u prethodnom periodu i većim prilivom akciza po ovom osnovu. Prihod po osnovu poreza na dohodak je nešto viši u odnosu na prethodne mesece zbog početka uplata godišnjeg poreza na dohodak. Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 8,4 mlrd dinara, a po osnovu donacija uplaćeno je 1,2 mlrd dinara.
Rashodi su izvršeni u iznosu od 87,2 mlrd dinara. U skladu sa planom otplate duga nešto su viši izdaci za kamate i otplatu garantovanog duga.
Najveće stavke na rashodnoj strani su bili rashodi za zaposlene i transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO). Na isplatu plata zaposlenima utrošeno je 19,0 mlrd dinara. Transferi OOSO iznosili su 20,9 mlrd dinara, od čega je transfer PIO fondu iznosio 16,5 mlrd dinara, a transfer RFZO 3,4 mlrd dinara.
Na nivou opšte države u prvih šest meseci je zabeležen deficit u iznosu od 18,2 mlrd dinara. Deficit predviđen programom sa MMF iznosi 78,3 mlrd dinara. Dosta bolji rezultat od planiranog ostvaren je zahvaljujući boljim prihodima, pre svega boljoj naplati najvažnijih poreskih kategorija kao što su PDV, akcize, doprinosi, porez na dobit.
S druge strane neporeski prihodi su bili znatno viši od očekivanih zahvaljujući uplatama dividendi javnih preduzeća i licence za 4G mobilnu telefoniju.
U junu je ostvaren suficit u iznosu od 6,4 mlrd dinara. Na kraju juna zbirni suficit lokalnih samouprava iznosi 9,4 mlrd dinara zahvaljujući visokim prihodima u maju, čemu su doprineli uplata tromesečnih obaveza po osnovu poreza na imovinu, ali i prihod od prodaje zemljišta koji je jednokratnog karaktera.
AP Vojvodina je trenutno u suficitu od 1,4 mlrd dinara zahvaljujući uplati poreza na dobit po godišnjem obračunu.
Deficit Fonda SOVO je 0,4 mlrd dinara, a PIO fond je zabeležio deficit u iznosu od 7,4 mlrd dinara, s obzirom na depozite iz prethodne godine kojim ova dva fonda raspolažu. Nacionalna služba za zapošljavanje i RFZO su zabeležili suficite u iznosu od 1,1 i 3,1 mlrd dinara, respektivno. Suficit RFZO je posledica dinamike isplata plata, pošto se u januaru u zdravstvu isplaćuje samo pola mesečne zarade.
Državna preduzeća nadležna za održavanje i izgradnju puteva, Putevi Srbije i Koridori Srbije, se u najvećoj meri finansiraju iz kredita, te je njihov ukupan deficit iznosio 10,0 mlrd dinara.
*Nisu uključeni prihodi i rashodi indirektnih korisnika budžeta
( Ministarstvo finansija, Izvršenje budžeta Republike –jun 2016. godine, 26.07.2016. )
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
