Evropska perspektiva

Evropska unija izgubila je ono malo preostalog kredibiliteta na Zapadnom Balkanu. Uprkos silnim obećanjima i uveravanju da su ispunile neophodne uslove, Albanija i Severna Makedonija na samitu EU održanom 18. I 19. oktobra 2019. godine nisu dobile datum za početak pristupnih pregovora. Stvar se odlaže do narednog samita u maju naredne godine.

Veto na evropski iskorak ove dve zemlje stavio je predsednik Francuske Emanuel Makron, podržale su ga Danska i Holandija. Makron je svoje protivljenje prepurakama Evropske komisije, Evropskog saveta i velike većine država članica EU da se „evropska perspektiva“ Severnoj Makedoniji i Albaniji učini kudikamo perspektivnijom obrazložio objašnjenjem da se ipak još nisu dovoljno reformisale. Ponovio je i svoj načelni stav da EU mora prvo sama da se reformiše i stabilizuje da bi razmatrala daljnje proširenje. A i mnogo mu Albanaca traži azil u Francuskoj.

Za Zorana Zaeva i Edija Ramu nikakva uteha nije što je kancelarka Nemačke Angela Merkel bila „razočarana“, što su zvučna imena briselske birokratije kao Donald Tusk, Žan Klod Junker ili nova šefica EK Ursula fon der Lajen oštro ili diplomatski kritikovali Makrona. Predsednik Fracuske rukovodio se unutrašnjepolitičkim razlozima, jer polazi od toga da se većina njegovih potencijalnih birača protivi širenju EU, a isuviše bi komplikovano bilo da im se objašnjava da početak pristupnih pregovora ne znači mnogo više od održavanja „evropske perspiktive“, jer čitav proces može da se razvlači, a u praksi se i razvlači u nedogled.

Za Srbiju je posebno interesantan slučaj Severne Makedonije. Zoran Zaeav je zbog blokade Grčke promenio ime države, ime autoputa i aerodroma „Aeksandar Mekedonski“, rizikovao demonstracije i nemire da bi otvorio „evropsku perspektivu“, a prošao je kao Kurdi koji su Siriji bili američka pešadija u borbi protiv Islamske države, da bi ih Donald Tramp ostavio na cedilu i otvorio vrata vojnoj ofanzivi Turske protiv njih.

Biće da se i predsedniku Srpske napredne stranke i Srbije Aleksandru Vučiću obećava kojekakakav troskok Srbije u pravcu Brisela, samo da nekako prizna nezavisnost Kosova. Slučaj Zaeva je dodatno upozorenje za našeg autokratu čije srce kuca za Ruse i Kineze, da ne veruje obećanjima pokvarenih Zapadnjaka koje njegovo biračko telo i inače ne voli „jer su nas bombardovali da bi nam oteli Kosovo“, a protiv kojih glasila SNS-a kao što su „Pink“ ili „Informer“ vode sistematsku kampanju.

U slučaju evropskih poslova Srbije i do sada je važilo „da se oni kao prave da će da nas prime, a da se mi kao pravimo da bismo da uđemo“. Svaki put kada Vučić, Stefanović, Đurić, Vulin, Gojković, Martinović, Đuka ili Vesić otvore usta, udaljavaju Srbiju od svega što EU predstavlja. Svaki put kada Makron, Merkel ili onaj komesar za kao proširenje Johanes Han tetoše Vučića i to nazivaju diplomatijom, guše veru u EU kod građana Srbije koji zaista veruju u „evropske vrednosti“.

Kada se sve sabere: Evropskoj uniji u Srbiji više niko ne veruje. Zato srpska opozicija jedva da i spominje EU. Kada u Briselu u kontekstu Zapadnog Balkana neko po milioniti put izusti „evropska perspektiva“, to zvuči kao vic. Dobrodošli braćo Rusi, Kinezi i Turci.