Dug put do Sestre

Hajde, samo kad smo i to završili.

Smilovao se, sažalio se na nas da ne strepimo više, učinio nam je plezir, skratio nam je muke: zavrnuo je rukav i primio vakcinu. Pred kamerama. U jednom selu kod Majdanpeka, prepustio se veštini „lokalne medicinske sestre“, kako je najavio, gonjen svojom vizijom skromnosti iz koje vrišti taština. Kao da nas ostale vakcinišu i bockaju neke, šta znam, „globalne medicinske sestre“. Lokalna nurse posao je uradila vešto, pacijent se nije žalio na nuspojave. A da nuspojava od nespretnog davanja bilo kakve „boce“ može da bude, dobro znamo svi mi koji smo nekad privijali kupus na mesto popucalih vena (zvuči šašavo, ali pomaže).

Otkako se vakcinisao, izgleda da je posebno poletan i dobre volje, kao da su mu u vakcinu, sačuvaj bože, stavili još nešto. Ili kao da je prevazišao neki strah koji ga je morio, šta li. Čak se slikao sa parom svojih omiljenih saradnika, eno ih po instagramima kako sede i mezete na otvorenom, na jednom od onih mesta koja takva ekipa voli – koja, zapravo, samo zarad takve ekipe i postoje – a na koja pristojan čovek ne bi kročio ni da se olakša.

Kako god, otkad se on vakcinisao, navodno je prilično zamrli proces vakcinisanja dobio jak „bust“, odjednom su brojevi skočili, šta skočili, poleteli u visine, odjedared je armija njegovih vernika – inače skeptična prema svemu što joj je nepoznato, ali neskeptična prema njemu, jer joj se on čini odnekud poznat i familijaran – krenula da zavrće rukave, sve se utrkujući ko će pre do neke svoje „lokalne medicinske sestre“ (LMS). Sirote LMS, danima su se dosađivale uzaludno punih špriceva, a sad ima da spadnu s nogu i ruku od posla!

Samo, zar to nije bilo sasvim predvidivo? Možemo da lamentiramo nad tim stanjem stvari koliko hoćemo, ali takvo je kakvo je, a ako je takvo, onda ono dodatno ističe njegovu odgovornost. Dakle: šta je, sto mu gromova, čekao tako dugo? Koje je to igre igrao sa svima nama, umesto da još tamo negde u decembru, najdalje u januaru, uslužno podmetne svoje rame? Pred kamermanom, može i lokalnim. Pa, toliko bar valjda duguje narodu koji ga je učinio svim onim što nikada nije bio i što nikada ne bi mogao da bude negde drugde, u prostoru ili vremenu…

A sada, kada je to najzad obavljeno, gle, zadovoljni su i neki koji su, činilo se, tu samo zato da se ljute i mrgode. Čak je i onaj jedan sedokosi Krizlija sa maskom u obliku kljuna Paje Patka zadovoljno rekao kako je vakcinacija dobila krila i da bismo, ako se ovako nastavi, za nekih mesec i po dana mogli da uplovimo u zavetrinu tzv. kolektivnog imuniteta.

I zato moramo da navijamo za one koji nisu imuni na njega da se imunizuju bar na koronu, pa ćemo za ovaj drugi imunitet da vidimo, natenane i u zdravlju.