Novi Sad: Tragedija i posledice
Da su postupci oko reizbora sudija samovolja suprotna svakoj ideji prava tvrdi dvadeset pet najuglednijih profesora prava
APEL STRUČNE POLITIČKOJ I OPŠTOJ JAVNOSTI
m.m.
Sporovi oko reizbora sudija koji su počeli decembra 2009. se ne nastavljaju pravom agonijom. Ustavni sud je intervenisao dva puta, u maju 2010. naložio je Visokom savetu sudstva da svakom sudiji izda pojedinačno rešenje, a ne jedno identično rešenje za 837 neizabranih sudija, a onda je Ustavni sud usvojio žalbu jednog neizabranog sudije, poništio dve odluke Visokog saveta sudstva o njegovom slučaju i naložio Visokom savetu sudstva da ponovi postupak izbora. To bi mogao biti presedan na osnovu koga će se žaliti ostali. U obrazloženju ustavnog suda ukazuje se na to da je došlo do kršenje važnih sudskih načela: prava na pravičan postupak (ravnopravnost, kontradiktornost, javnost).
Skupština Srbije je 29. decembra 2010. je usvojila izmene zakona o sudijama kojima se taj problem pokušava rešti novom improvizacijom, propisuje se da Stalni sastav Visokog saveta sudstva preispita odluke prvog sastava Visokog saveta sudstva o izboru na stalnu sudijsku funkciju, odnosno odluke o predlogu za izbor sudija koji se prvi put biraju, radi utvrđivanja postojanja razloga koji ukazuju na sumnju u stručnost, osposobljenost i dostojnost pojedinog sudije… Društvo sudija najavljuje inicijativu za ocenu ustavnosti novousvojenih zakona.
Grupa eminentnih pravnih stručnjaka, uglednih pravnih stručnjaka, advokata, profesora prava, profesora ustavnog prava i teoretičara države i prava različite ideološke i političke orijentacije je povodom tih izmena zakona uputila otvoreni apel političkoj i opštoj javnosti.
Vrhovni kasacioni sud je 30. decembra 2010. godine izrazio ozbiljnu zabrinutost izmenama seta pravosudnih zakona, koje je Narodna skupština donela bez prethodnog upoznavanja i izjašnjavanja stručne javnosti, budući da se njima uvodi retroaktivnost i narušava ustavno načelo stalnosti sudijske funkcije. Društvo sudija Srbije se ponovo obratilo Ustavnom sudu 6. januara 2010. godine sa predlogom da meritorno odluči o ustavnosti prekida stalnosti sudijske funkcije, ili da nastavi sa odlučivanjem po ustavnim žalbama i žalbama nereizabranih sudija po kojima je postupak već započeo i da sam pokrene postupak za ocenu ustavnosti spornih odredaba novousvojenih pravosudnih zakona, na osnovu člana 168. Ustava Republike Srbije.
Pozdravljajući nastojanja vlasti da otklone neke od velikih propusta pri ostvarivanju reforme pravosuđa u Srbiji, pripadnici pravničke struke upozoravaju da ta nastojanja opet sadrže pravno nedopustive manjkavosti u predlozima izmena i dopuna pravosudnih zakona o kojima Skupština Srbije treba da se izjasni 29. decembra 2010:
• Pojedinačne izjave volja više stotina lica koje sadrže jedan pravni lek uložen Ustavnom sudu zakonodavac hoće svojom voljom da pretvori u drugi, do sada nepostojeći pravni lek uložen najvišem organu pravosudne uprave.
To je suprotno svakoj ideji prava. I elementarnoj pravnoj sigurnosti. I ideji podele vlasti. To je potiranje pravnovaljane volje pojedinaca retroaktivnom neustavnom kolektivnom voljom zakonodavca. To je svemoć zakonodavca, tj. samovolja, suprotnost mogućnosti konstituisanja Srbije kao moderne pravne države vladavine prava. To je negiranje osnovnih individualnih prava – između ostalog, prava na efektivni pravni lek – i osnovnih principa – između ostalih, zabrane retroaktivnosti koja ugrožava pravnu sigurnost.
• Takve izmene i dopune pravosudnih zakona donose se opet na brzinu, bez rasprave, po hitnom postupku, pred novogodišnje i božićne praznike (kao i 2008. i 2009) i protivustavno stupaju na snagu narednog dana po objavljivanju.
• Onemogućava se pravo glasa nereizabranim sudijama (njih preko 800) i tužiocima (oko 200) o čijem statusu još nije doneta pravnosnažna odluka da učestvuju u izborima za Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. Propisuju se nerazumno kratki rokovi za izbore članova VSS i DVT i predlaže način izbora koji ne može dati legitimitet iz temelja poljuljanom ugledu ovih tela.
A pravni put otklanjanja ovih i drugih ogromnih propusta u reformi pravosuđa u Srbiji postoji. I to pravni način nesporan u pravnoj modernosti i civilizovanosti:
• da Ustavni sud donese odluku o predlozima ovlašćenih predlagača iz decembra 2009. godine o ustavnosti Ustavnog zakona koji prekida stalnost sudijske funkcije,
• da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca rasporede sudije i tužioce prema novoj reformisanoj mreži sudova i tužilaštava i
• da nedostojni, nestručni i neosposobljeni pojedinci budu razrešeni na osnovu obrazložene odluke o tome.
U Beogradu, 29. 12. 2010.
1. Prof. dr Danilo Basta, PFUB
2. Prof. dr Ratko Marković, PFUB
3. Prof. dr Momčilo Grubač, PFUNS
4. Dr Slobodan Beljanski, advokat
5. Dr Vida Čok, viši savetnik Instituta za uporedno pravo
6. Prof. dr Kosta Čavoški, PFUB
7. Prof. dr Marijana Pajvančić, PFUNS
8. Prof. dr Lidija Basta, predsednik Udruženja za ustavno pravo Srbije
9. Prof. dr Vladimir Vodinelić, PFUUB
10. Prof. dr Vesna Rakić-Vodinelić, PFUUB
11. Prof. dr Jovica Trkulja, PFUB
12. Prof. dr Zoran Ivošević, PFUUB
13. Prof. dr Radmila Vasić, PFUB
14. Prof. dr Dragica Vujadinović, PFUB
15. Prof. dr Jasminka Hasanbegović, PFUB
16. Prof. dr Mirjana Stefanovski, PFUB
17. Prof. dr Ljiljana Radulović, PFUB
18. Prof. dr Miodrag Jovanović, PFUB
19. Prof. dr Nebojša Šarkić, PFUUB
20. Prof. dr Vladan Petrov, PFUB
21. Doc. dr Tanasije Marinković, PFUB
22. Doc. dr Marija Karanikić-Mirić, PFUB
23. Dr Đorđe Sibinović, advokat
24. Dr Svetlana Mirčov, PFUB
25. Prof. Dr Ivana Pejić, PFU Niš (naknadno se pridružila apelu)
Povodom izmena pravosudnih zakona koje oduzimaju Ustavom propisanu nadležnost Ustavnom sudu u već započetim predmetima po pravnim lekovima nereizabranih sudija i tužilaca, Društvo sudija stavilo je na raspolaganje nereizabranim sudijama i model pojedinačnog podneska za Ustavni sud, uz preporuku da ga svaki nereizabrani sudija dostavi Ustavnom sudu u svoje
Model pojedinačnog podneska za Ustavni sud
6. januar 2011. godine
USTAVNI SUD
B E O G R A D
Nemanjina broj 26
Predsednica Bosa Nenadić
PREDLOG
za meritornim odlučivanjem o ustavnosti prekida stalnosti sudijske funkcije, odnosno za nastavljanje postupanja po žalbama nereizabranih sudija i za kasiranje novousvojenih pravosudnih zakona
Društvo sudija Srbije, zajedno sa Udruženjem javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, posle zajedničkog sastanka 25. decembra 2010. godine, uputilo je javni apel nadležnima da spreče dalje urušavanje institucija i, između ostalog, pozvalo Ustavni sud da konačno meritorno odluči o ustavnosti prekida stalnost sudijske funkcije, kao i da postupi u skladu sa svojom nadležnošću iz člana 167 i 168 Ustava i oceni ustavnost novih pravosudnih zakona kojima se menjaju ustavne odredbe o nadležnosti Ustavnog suda.
Dana 29.12.2010. godine Narodna skupština Republike Srbije je usvojila izmene pravosudnih zakona po hitnom postupku, bez pribavljanja mišljenja Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca i bez konsultovanja i uvažavanja mišljenja stručne javnosti, uz propisivanje retroaktivnosti i stupanja na snagu zakona dan po objavljivanju.
Novousvojenim pravosudnim zakonima krši se Ustav i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava, pošto se povređuje:
– stalnost sudijske funkcije reizabranih sudija;
– Ustavom utvrđena nadležnost Ustavnog suda da odluči o pravnim lekovima po kojima je postupak već započeo;
– pravilo „ne bis in idem“ omogućavanjem Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca da odlučuju u predmetima u kojima već postoji njegova odluka;
– pravo na efektivan pravni lek;
– načelo zabrane povratnog važenja zakona, koja je dozvoljena samo izuzetno i to samo za pojedine odredbe zakona kada to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona koji se ne može postići na drugi ustavan način;
– netačno prikazuje da se otklanjanje nedostataka reizbora jedino može ostvariti takvim zakonima.
Načinjene greške ne smeju da se ispravljaju novim i težima. Za otklanjanje nedostataka reizbora i vraćanje predmeta Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, kao i za zaustavljanje erozije ustavnog poretka u Srbiji postoji legalno rešenje koje je u rukama Ustavnog suda.
Nadležnost Ustavnog suda zasnovana po pravnim sredstvima predviđenim Ustavom ne može se promeniti zakonom, aktom niže pravne snage od Ustava, koji mora da bude u saglasnosti sa Ustavom.
Dostavljanjem ranije izjavljenih ustavnih žalbi i žalbi nereizabranih sudija Visokom savetu sudstva sam Ustavni sud prekršio bi Ustav Republike Srbije u pogledu vladavine prava koja se ostvaruje, između ostalog, povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu (član 3 stav 2 Ustava), u pogledu principa na kojima počiva jedinstveni pravni poredak Srbije (hijerarhija pravnih akata, stupanje na snagu i važenje zakona – članovi 194, 195, 196, 197 Ustava), zabrane diskriminacije (član 21 Ustava RS), prava na pravično suđenje (član 32 Ustava), prava na jednaku pravnu zaštitu i na pravno sredstvo (član 36 Ustava).
Pravo na pravično suđenje, na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo spadaju u korpus ljudskih prava zajemčenih Ustavom i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i neposredno se primenjuju, što propisuje odredba člana 18 stav 1 Ustava.
Način ostvarivanja ljudskih prava zajemčenih Ustavom može se propisati zakonom samo ako je to Ustavom izričito propisano ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje (član 18. Ustava, član 30. Univerzalne deklaracije i član 17. Evropske konvencije).
Ograničenje ljudskih prava zajemčenih Ustavom zakonom se može propisati samo ako to ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava. Ovo stoga što je svrha ustavnih jemstava ljudskih prava da služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava.
Zato Društvo sudija Srbije
PREDLAŽE DA USTAVNI SUD
– prvenstveno meritorno odluči o ustavnosti prekida stalnosti sudijske funkcije, a za slučaj da i dalje nije spreman da odluči o predlozima iz decembra 2009. godine, da
– nastavi sa odlučivanjem po ustavnim žalbama i žalbama nereizabranih sudija po kojima je postupak već započeo, kakav će zahtev staviti i nereizabrane sudije koje su već izjavile ove pravne lekove Ustavnom sudu i
– sam pokrene postupak za ocenu ustavnosti spornih odredaba novousvojenih pravosudnih zakona, na osnovu člana 168. Ustava Republike Srbije, što će Društvo sudija Srbije inicirati svakako.
Dragana Boljević
predsednica Društva sudija Srbije
Član 1.
U Zakonu o sudijama („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 58/09 – odluka US i 104/09), u članu 57. stav 2. posle reči: „sudstva“ dodaju se reči: „i protiv nje sudija može izjaviti prigovor Visokom savetu sudstva u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke“.
Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
„Visoki savet sudstva može odbaciti prigovor ako nije izjavljen u roku, usvojiti prigovor i izmeniti odluku o prestanku funkcije ili odbiti prigovor i potvrditi odluku o prestanku funkcije.“.
Dosadašnji stav 3. koji postaje stav 4. menja se i glasi:
„Odluka o prestanku sudijske funkcije postaje pravnosnažna kada je potvrđena u postupku po prigovoru ili istekom roka za izjavljivanje prigovora ako prigovor nije izjavljen.“.
Član 2.
U članu 64. stav 2. posle prve rečenice dodaje se druga rečenica koja glasi: „Postupak za razrešenje sudije može pokrenuti i Visoki savet sudstva po službenoj dužnosti.“.
Član 3.
U članu 67. stav 1. posle reči: „Protiv“ dodaje se reč: „pravnosnažne“.
Član 4.
Član 68. menja se i glasi:
„Pravnosnažna odluka o prestanku funkcije iz člana 57. stav 4. ovog zakona i konačna odluka Ustavnog suda iz člana 67. stav 3. ovog zakona, objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.“
Član 5.
Stalni sastav Visokog saveta sudstva preispitaće odluke prvog sastava Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske dužnosti sudija iz člana 101. stav 1. Zakona o sudijama („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 58/09 – odluka US i 104/09), u skladu sa kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti, koje će doneti stalni sastav Visokog saveta sudstva.
Postupci po žalbama, odnosno po ustavnim žalbama koje su sudije iz stava 1. ovog člana podnele Ustavnom sudu, okončavaju se stupanjem na snagu ovog zakona i predmeti se ustupaju Visokom savetu sudstva.
Žalbe, odnosno ustavne žalbe iz stava 2. ovog člana smatraće se prigovorom na odluku Visokog saveta sudstva.
Sudije iz stava 1. ovog člana koje nisu podnele žalbu, odnosno ustavnu žalbu Ustavnom sudu, mogu izjaviti prigovor na odluku iz stava 1. ovog člana u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. O ovom prigovoru odlučuje stalni sastav Visokog saveta sudstva.
U postupku po prigovoru iz st. 3. i 4. ovog člana, sudija iz stava 1. ovog člana ima pravo da se upozna sa predmetom, pratećom dokumentacijom i tokom postupka, kao i da usmeno pred stalnim sastavom Visokog saveta sudstva izloži svoje navode. Odluka stalnog sastava Visokog saveta sudstva doneta po prigovoru mora biti obrazložena, u skladu sa članom 17. stav 2. Zakona o Visokom savetu sudstva.
Protiv odluke stalnog sastava Visokog saveta sudstva donete po prigovoru iz st. 3. i 4. ovog člana, kojom se potvrđuje odluka prvog sastava Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske dužnosti, sudija iz stava 1. ovog člana može izjaviti žalbu Ustavnom sudu, u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke.
Član 6.
Stalni sastav Visokog saveta sudstva preispitaće odluke prvog sastava
Visokog saveta sudstva o izboru na stalnu sudijsku funkciju, odnosno odluke o predlogu za izbor sudija koji se prvi put biraju, radi utvrđivanja postojanja razloga koji ukazuju na sumnju u stručnost, osposobljenost i dostojnost pojedinog sudije, odnosno postojanja razloga koji ukazuju na povredu postupka u donošenju odluke o izboru ili predlogu za izbor pojedinog sudije.
Odluka stalnog sastava Visokog saveta sudstva kojom se utvrđuje postojanje razloga iz stava 1. ovog člana, predstavlja poseban osnov za pokretanje postupka za razrešenje.
Postupak za razrešenje iz stava 2. ovog člana, stalni sastav Visokog saveta sudstva pokreće po službenoj dužnosti.
Prvo vrednovanje rada sudija koje su prvi put izabrane na sudijsku funkciju izvršiće stalni sastav Visokog saveta sudstva.
Član 7.
Kriterijume i merila iz člana 5. stav 1. ovog zakona, doneće stalni sastav Visokog saveta sudstva u roku od 15 dana od dana izbora članova stalnog sastava Visokog saveta sudstva iz reda sudija.
Član 8.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
