Dokle ljudi, ovako

„Ubice prirode i geografije“, rekao je Ljubivoje Ršumović pred ljudima koji su se okupili juče ispred Skupštine Srbije tražeči pravo na čist vazduh, vodu i zemlju. „Ubice prirode i geografije“ je stih iz pesme koju je čitao pred njima, a koju je napisao dan pre toga. Ubice prirode i geografije je tačna odrednica onih koji ništa ne preduzimaju da Zrenjanin dobije vodu upotrebljivu za život, da u Boru deca nemaju bolesna pluća, da Beograd ne bude među najzagađenijim gradovima na svetu, da rekama ne teku deponije đubreta. Ljubivoje Ršumović je mudar čovek i on zna šta priča i zašto.

Nekako baš u to isto vreme, predsednik Aleksandar Vučić je na svom instagram profilu poslao poruku da uživa. Sa prijateljima je, Anom Brnabić i Sinišom Malim, posle napornih sastanaka, između doručka i ručka „na prelepoj beogradskoj Promenadi“, kako se izrazio. Pored reke kojoj preti Beograd na vodi gde njih troje uživaju.

Predsednik države na javnom mestu može da bude samo predsednik države a nikako građanin. I zato je sve što uradi i kaže na javnom mestu njegova poruka državljanima države na čijem je čelu. To isto važi i za predsednika Aleksandra Vučića. Znači da on nije slučajno i spontano odlučio da se odmori pored reke baš dok malo dalje od njega ljudi protestuju zbog zagađenja prirode pa samim tim i te iste reke u čijoj blizini predsednik uživa. Mogao je da se nađe sa prijateljima negde gde ga niko neće videti, u neko drugo vreme, i da o tome ne obavesti javnost.

Šta li je hteo da poruči? Da on nema problem sa zagađenjem? Da ga baš briga za problem onih koji protestuju? Da ga ne zanima što je Srbija pri vrhu lestvice ekološki nečistih zemalja? Da ga ne zanima protest koji nije organizovala njegova stranka već su to učinili ekološki i građanski pokreti – jednom rečju: neko ko ne misli kao on i njegovi prijatelji? Svi članovi SNS-a i njihovi partneri u Vladi Srbije udišu isti vazduh koji udišu i oni koji nisu s njima, ne razumem zašto zbog sebe i svog zdravlja ne reše taj problem? Da li su ga oni uopšte svesni?

Problemi i nevolje ne pitaju ko je iz koje stranke pre nego što napadnu. Ponašamo se kao da nam nije bitno da savladamo nesreću kako je više ne bi bilo i kako bismo bolje živeli, nego da je ostavimo tu gde je samo zato što onom iz supriotne stranke više smeta. Nas ni nesreća ne ujedinjuje. Dokle ljudi, ovako?