Diskretni heroji

Vest dana u Srbiji preneo je Fonet. Bivši predsednik opštine Grocka Dragoljub Simonović osuđen je, u prvostepenom postupku, na četiri godine i tri meseca zatvora zbog podstrekavanja na paljenje kuće novinara portala Žig info Milana Jovanovića. Kuća u kojoj Jovanović živi sa suprugom zapaljena je 12. decembra 2018. godine, kada je kroz prozor garaže ubačen „Molotovljev koktel“. Jovanović i njegova supruga su uspeli da izađu iz kuće, ali je pričinjena materijalna šteta procenjena na više od četiri miliona dinara.

Na istu kaznu zatvora kao i Simonović osuđen je i okrivljeni Aleksandar Marinković, koji je je bio izvršilac (trenutno je u bekstvu), dok je drugooptuženi Vladimir Mihailović, koji je bio posrednik, dobio četiri godine.

Ono što je sudija Slavko Žugić rekao tokom obrazlaganja presude značajno je bar koliko i presuda sama. On je konstatovao da je prošao trnovit put ovog procesa, jer su sve vreme postojale opstrukcije, posebno branilaca optuženih, od kojih su neki tvrdili da sudi po nalogu predsednika države. „Krenula je serija zahteva za moje izuzeće. To je najveći pokazatelj slabosti odbrane“, objasnio je Žugić i najavio da će, zbog vređanja lične časti i ugleda suda, pokrenuti odgovarajuće pravne postupke protiv tih advokata.

Žugić je rekao i da nije zadovoljan što je oštećeni Jovanović nakon svakog pretresa nastupao u medijima i pitao ko štiti Simonovića, iako to nije činilo ni tužilaštvo, a iz presude se vidi da nije ni on kao sudija. Apelovao je na medije da sačekaju pravosnažnost presude pa da onda o tome opširno pišu, a ne kao što su radili do sada.

Sudija Žugić bi verovatno mogao da napiše knjigu samo na osnovu ovih nekoliko rečenica, a u toj knjizi bi bilo sabrano sve ono što prolaze oni koji vode „osetljive“ slučajeve – načini na koje advokati optuženih i sami optuženi obesmišljavaju proces, pritisci sa „ove“ i „one“ strane, manipulisanje javnošću i, konačno, mediji, koji brane ili optužuju i donose presude pre nego što se sud i dohvatio posla. O društvenim mrežama bolje i ne govoriti.

Suđenju su prisustvovali i predsednici dva novinarska udruženja, kao i predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić, koji je ocenio da je presudom, koja je bila veliki ispit za pravosuđe, učinjeno najviše moguće u ovom trenutku, a da je sudija Žugić „jedan od heroja“.

I to je tačno. I ljudski i profesionalno zvuče reči sudije Žugića koji je objasnio da se pri odmeravanju kazne, kao i tokom čitavog procesa nije bavio time da li je Jovanović novinar ili ne, nego činjenicom da je jednom građaninu zapaljena kuća, ostao je bez prava na dom, koje je jedno od odredbi konvencije o ljudskim pravima.

Ljudi koji rade svoj posao predano i pošteno, i u pravosuđu i u policiji, u zdravstvu i svakom mogućem zanimanju i instituciji sigurno je bezbroj, samo što su diskretni i ne žele da ističu to što rade i kako rade, pa samim tim nisu ni zanimljivi javnosti – oni drugi su uvek glasniji. Dobro bi bilo da pomenuta javnost i to nauči iz ovog slučaja.