Da li smo živi

Imati štand na Međunarodnom sajmu knjiga u Pekingu znači imati priliku da publici i tržištu Azije predstavite svoju književnost, a preko nje i kulturu svoje zemlje. Srbija je pomenutu priliku ove godine imala peti put.

Dan nakon završetka Sajma knjiga u Pekingu, Ministarstvo kulture i informisanja poslalo je medijima saopštenje s naslovom Uspešno predstavljanje Srbije na Međunarodnom sajmu knjiga u Pekingu, potkrepljeno informaciojom da je održano „niz kulturnih programa koji su uspešno promovisali izdavačku delatnost Srbije i nacionalnu kulturu“, ali bez i jednog jedinog dokaza (npr: posećenost štanda, broj najavljenih prevoda, ugovora …) kojim bi potkrepili datu ocenu.

Učešće na velikim sajmovima poput Frankfurtskog i Pekinškog važno je pre svega za izdavače, zato što se na njima sklapaju ugovori o prevodima i raznim saradnjama. Zato se podrazumeva da su na njima izdavači i agenti specijalizovani za autorska prava. Ove godine na štandu Srbije u Pekingu bilo je nekoliko predstavnika Privredne komore Srbije, a oni nemaju nikakve direktne veze ni sa knjigama ni sa izdavaštvom. Jedini izdavač na srpskom štandu, Akademska knjiga iz Novog Sada, bio je gost velikog kineskog izdavača FRLTP poznatog po izdanjima akademske literature, a povodom proslave 40 godina postojanja asocijacije Kina plus 17 (broj se odnosi na zemlje istočne i centralne Evrope). Iz saopštenja Ministartstva kulture stiče se utisak da je Akademska knjiga bila u Pekingu kao deo prezentacije srpskog štanda, a ne kao gost kineskih kolega. Akademska knjiga ima razvijenu saradnju sa kineskim studentima srpskog jezika Univerziteta za strane jezike, pa su oni zato i bili slušaoci dva predavanja o kulturama naše i njihove države. U pomenutom saopštenju to nije naglašeno.

Svako gostovanje na inostranim sajmovima traži planski pristup predstavljanja, takozvanu – strategiju. Organizaciju koja će se baviti takvom strategijom, bira država. Po pravilu, ta organizacija je iskusna, kompetentna i dokazana u toj vrsti posla. Srbija je taj posao, dakle osmišljavanje kako ćemo se ove godine predstavljati na sajmovima knjiga u Lajpcigu, Pekingu, Moskvi i Frankfurtu, poverila beogradskom izdavaču Princip pres.

Princip pres nema ni jedno od navedenih neophodnih osobina. Princip pres je izdavač magazina „Srbija – nacionalna revija“, koji izlazi pod sloganom – pronađite sebe na lepoj slici Srbije, najlepše zemlje na svetu! Magazin se bavi turističkom ponudom Srbije, putovanjima, kulturom, baštinom, fenomenima, ljudima, gradovima, idejama, a njegove tekstove najavlju naslovi poput Krajnje granice su u nama, Baština ratnika – neizbrisiva cena slobode, Bez truda nema čuda, Srbi – rasejani preko granice pa niču, Enigme presudnih trenutaka, Svaka nam čast što smo živi i tako dalje u tom stilu. Najnoviji broj, priređen za Pekinški sajam, bavi se srpsko-kineskim kulturnim vezаma i percepcijom Kine u srpskoj književnosti 20. vekа.

Princip pres je odabrao da književnost/kulturu Srbije, pa na kraju krajava i Srbiju uopšte, Pekingu predstavi jubilejima: 810. godina nastanka Studeničkog tipika Svetog Save, 800. godina od sticanja srpske crkvene samostalnosti, 90 godina od rođenja i 10 godina od smrti Milorada Pavića, 90 godina od rođenja Aleksandra Popovića, 120 godina od rođenja Radeta Drainca, 70 godina od smrti Rastka Petrovića i 30 godina od smrti Danila Kiša, 250 godina od rođenja Filipa Višnjića i 125 godina od rođenja Ive Andrića. Ovako isto smo se proletos predstavili na sajmu u Lajpcigu (kad sam pred Pekinški sajam pročitala mail Ministarstva kulture sa informacijom o programu za Peking pomislila sam da je neko greškom poslao medijima stari mail, onaj koji se odnosio na Lajpcig), a tako isto ćemo se predstaviti u Moskvi i u Frankfurtu.

Međunarodni sajmovi knjiga su godišnje manifestacije i služe da jedna država pokaže ostalima šta je postigla između dva sajma, da ih podseti na pisce i njihova dela i izdavačke poduhvate kojima se diči, i da svetu preporuči nove nade. Međunarodni sajmovi knjiga su, kao što je rečeno na početku teksta, prilika, i to jedinstvena, da se svetu predstavimo u najboljem svetlu, da mu sugerišemo sliku o sebi i svom narodu. Šta je publika u Lajpcigu i Pekingu mogla da zaključi o nama? Isto što će moći da zaključe i posetioci sajmova u Moskvi i Frankfurtu: da Srbija nema savremenu književnost. Da ne kažem nešto konkretnije.