Čiji je veći

Vlast Aleksandra Vučića počiva na zastrašivanju, projekciji narodnih neprijatelja, podmićivanju, pljuvačini, obmani i neprekidnoj samopromociji zasnovanoj na kultu strogog ali pravednog Predsednika spremnog da žrtvuje sebe za dobrobit svog naroda i svoje Srbije. Svako ko predsednika ne prepoznaje kao srpskog mesiju, ko odbija da mu se pokloni i njegovu stvarnost prihvati kao svoju, biva proglašen za neprijatelja srpskog naroda i Srbije.

Naprednjački miting u Beogradu 19. aprila je poklonjenje Predsedniku. Čitav državni i medijski aparat je uključen u stvaranje projekcije narodnog poklonjenja Predsedniku. Na stotine autobusa iz provincije dovešće ljude pokupljene sa radnih mesta u Vučićevu metropolu da se poklone predsedniku. U Srbiju i svet biće poslata slika jednog Vođe, jednog naroda, jedne države.

Skup koji je najavljivan kao najveći ikada u Beogradu zaista jeste kulminacija naprednjačkog vašara. Umesto trubača sviraće Bora Čorba, prateći vokali biće Ana Brnabić, Mile Dodik i Ivica Dačić i & Co. Naprednjački konferansije Predrag Sarapa u jutarnjem programu televizije sa nacionalnom frekvencijom „Pink“ orkestrira svoje goste da najavljuju skup ljubavi i podrške pristojne Srbije Predsedniku. Kao neka degenerisana deca cveća pozivaju na naprednjački politički Vudstok, na vašar ljubavi, tolerancije i mira.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić & Co. se vrpolje, ne leže im poruke tipa „mir brate, mir“ ili „mi smo deca ljubavi“, pa kreću po navici da reže i škrguću na sve one, koji ih ne vide kao vizionare i reformatore, već kao lopove ili plaćenike u službi Pedsednika koji uništavaju Beograd i Srbiju.

Sve je toliko suludo, da se čovek pita kako je to uopšte moguće. Naprednjački kontramiting 19. aprila u Beogradu koji vlast organizuje protiv opozicije je sam po sebi toliko bizaran, da se čovek pita kako statisti dovučeni da kliču Predsedniku to ne primećuju. Uvučeni su u kolektivno ludilo, obmana je prerasla u samoobmanu. Kada se to desi, verbalno nasilje neminovno prerasta u fizičko nasilje.

Ludilo i toksične laži koje šire strogo kontrolisane televizije sa nacionalnom frekvencijom i esenesovski tabloidi doseglo je nivo ludila i hajke na neistomišljenike režimskih medija u drugoj polovini 1999. godine. Iskustvo nas uči da je nasilje koje primenjuje autokratska vlast srazamerno popularnosti koju Vođa uživa u narodu. Drugim rečima: nasilje koje sprovode Aleksandar Vučić i uživaoci privilegija koje on dodeljuje proporcionalno će rasti kako njihova popularnost bude opadala.

Čitava ova galerija likova okupjena oko Aleksandra Vučića odvano je prešla onu tačku sa koje više nema povratka. Oni ne mogu sebi više da dozvole da izgube vlast. Svakoga ko je ugrožava oni zaista vide kao neprijatelja. Kontramiting nije ništa drugo do obračunavanje sa neisitomišljenicima.

Mi gradimo, a vi biste da rušite; mi stvaramo radna mesta, a vi biste da pljačkate; mi smo vredni rodoljubi, vi ste fašistička banda; mi širimo ljubav, vi sejete mržnju. Ove izvrnute teze su kičma propagandne kampanje Predsednika, putujućeg cirkusa pod nazivom „Budućnost Srbije“ koji u petak 19. aprila gostuje u Beogradu.

A sve se svodi na jedno: Bivši huligan, bivši Šešeljev mali koji sada kao predsednik Srbije izigrava državnika hoće onim fašistima i tajkunima Obradoviću, Đilasu i Jeremiću da pokaže čiji je veći. Čiji je miting veći.