Četiri smrti i jedno rođenje

Danas se završava Sajam knjiga u Lajpcigu. Srbija se tamošnjim posetiocima predstavila obeležavanjem četiri godišnjice smrti i jedne godišnjice rođenja: 30, 10, 20 i 70 godina od kako su umrli Danilo Kiš, Milorad Pavić, Aleksandar Popović i Rastko Petrović i 120 godina od kako je rođen Rade Drainac. Ovakav programski okvir prezentacije srpske književnosti i izdavaštva osmislio je beogradski izdavač Princip pres.

Princip pres je ovaj posao dobio na upravo završenom konkursu Ministarstva kulture i informisanja. Deluje kao da je bio raspisan tek da se raspiše.

Otvoreni poziv Ministarstva kulture i informisanja za sufinansiranje organizacije i realizacije godišnjeg programa predstavljanja srpske književnosti i izdavaštva na međunarodnim sajmovima knjiga u 2019. godini, trajao je od 10. januara do 11. februara ove godine. Predmet konkursa su sajmovi u Lajpcigu, Pekingu, Mosvi i Pekungu. Uz svaki od navedenih sajmova, precizirano je od kad do kad traje. Komisija koja odlučuje o kandidatima bila je dužna da saopšti odluku 60 dana od zaključenja konkursa, znači pre Sajma u Lajpcigu koji je počeo 21. marta. Komisija je završila posao znatno pre roka, pa je ministar Vladan Vukosavljević 8. marta potpisao rešenje da će beogradski izdavač Princip pres za predstavljanje Srbije na sajmovima knjiga ove godine dobiti četiri miliona dinara, a Princip pres je uspeo da organizuje nastup Srbije na Sajmu knjiga u Lajpcigu.

S obzirom da je između datuma proglašenja pobednika ovog konkursa i početka Lajpciga bilo samo 13 dana za pripremu, organizovanje i realizaciju posla, pomislilo bi se ili da je Princip pres supermen, ili da je konkurs namešten.

Princip pres je izdavač časopisa „Srbija – Nacionalna revija“ i raznih monografija o Srbiji. Najnovija se zove Srbija pod kapom nebeskom. Njegov osnivač je Miodrag Vujović, novinar, književnik i publicista, bez iskustva u poslu kojeg se prihvatio.

Članovi konkursne komisije Veljko Brborić, Zorica Nestorović i Maja Radonić izabrali su Princip pres zato što je „tematski akcenat sajamskih manifestacija stavio na obeležavanje značajnih godišnjica u našoj književnosti i kulturi“ i zato što njegov „program predstavlja našu kulturu u celini, a ne samo u njenom stvaralačkom segmentu, tako da je osmišljen kao povezivanje kulturne istorije Srbije i Srba sa savremenom književnošću i kulturom, naukom i umetnošću.“ Komisiji se, dakle, dopalo što je Princip presu više do mrtvih nego do živih pisaca, odnosno, što je na tragu još uvek ne usvojenog Nacrta Strategije razvoja kulture Republike Srbije od 2017. do 2027, koja preporučuje tradiciju.

Naravno da je ambicija Princip presa da svetu predstavi naše stvaralaštvo u što obuhvatnijem svetlu za svaku pohvalu, ali je u ovom slučaju bukvalno kontraproduktivna. Sajmovi knjiga u Lajpcigu, Pekingu, Moskvi, Frankfurtu, i u ostalim gradovima sveta pa i u Beogradu, održavaju se svake godine, ne bez razloga. Clj im je da predstave nove naslove i nova izdavačka dostignuća, a to je i razlog zašto su posećeni. To znači da je namera Ministarstva kulture i informisanja da svetu nametne obeležavanje godišnjica smrti i rođenja naših pisaca komunikacijski promašaj, znak bazičnog nepoznavanja ili odbijanja da se zna šta svetu treba.

Protiv kandidat Princip presu bio je PEN centar, institucija sa nesumljivom međunarodnom reputacijom i iskustvom u predstavljanju naše književnosti u svetu. Videće se da li su razlozi zbog kojih je PEN centar odbijen opravdani, pravo na žalbu je 30 dana. Sudeći po ponašanju Princip presa koji radi kao da rok za žalbu ni ne postoji, biće da je ta pravna mogućnost ovog konkursa pro forme.

I, šta reći? Bilo bi dobro da ovaj konkurs bude povod i razlog da sledeći budu izistinskia ne lažni konkursi. Ipak se tiču kulture. A kultura je – valjda znamo šta.