Cenzura svuda oko nas

Mogla sam da se zakunem da ću barem nekoliko dana pamtiti petak i svu onu halabuku oko mitinga „Budućnost Srbije“. Kad ono – ništa! Kao da se nije ni desio. To vam je kao kad čim se završi pozorišna predstava nastavite razgovor tamo gde ste ga prekinuli kad je počela, kao da između nije ni bilo ničeg. Jer, bili ste tu, gledali ste i slušali glumce u tišini gledališta, ali su vas izgubili već na početkum zato što vam je već muka da gledate iste likove koje ste gledali već trista puta kako vam pričaju da živite neverovatno lep život i to samo zato što vam ga oni režiraju, a neki ljudi ispred njih glume publiku koja im tapše i maše zastavama. Već viđeno! Čistokrvno kloniranje mitinga! Žali bože uloženog rada i truda. I para, naravno, i to ko zna kolikih.

Kaže se da koju predstavu nisi zapamtio, ta se nije ni desila. I obrnuto, naravno. Držim da je isto tako i sa mitinzima.

Osam sati pre Vučićevog, u Beogradu je održan skup „Zaustavite nasilje nad novinarima“. Tamo su govorili ljudi u svoje ime o sebi, istinitim i tačnim rečima, da bi na ličnom primeru predstavili kako stoje stvari danas između vlasti i novinara u Srbiji. A to me se tiče, ne samo zato što sam novinar.

Stali su na stepenište zgrade Tužilaštva za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, ispod prozora kancelarija u kojima rade oni koji, da su reagovali kad je trebalo da reaguju, tog skupa ne bi bilo a ni Reporteri bez granica ne bi ocenili Srbiju kao mesto u kome novinarstvo nije bezbedna profesija niti uživa podršku vlasti. „Raste broj napada na medije, uključujući pretnje smrću, a sve češće su i zapaljive izjave zvaničnika usmerene protiv novinara“ piše u njihovom izveštaju. Kampanja protiv Tamare Skrozze dostigla je vrhunac autorskim tekstom u „Politici“ premijerke Ane Brnabić, predsednik Aleksandar Vučić naziva „Vreme“ „Miškovićevim“ ili „Đilasovim novinama“, a N1 karakteriše kao „američku TV“. U oba slučaja to znači da te medije predsednik ocenjuje kao izdajničke, a zna se šta treba raditi sa izdajnicima. Jovana Gligorijević je na protestu „Zaustavite nasilje nad novinarima“ pročitala delove mnogobrojnih pretnji o kojima Tužilaštvo za viskotehnološki kriminal zna ali ne reaguje, a u kojima joj jedna javna ličnost poručuje kako se nada da će biti na nišanu snajpera, da će joj repetirati pušku dok joj je cev na čelu, da će je vezati za drvo, da će joj granata eksplodirati u blizini kola. Na Tviter profilu Natalije Dugonjić objavljen je klip u kome se Slobodan Georgiev, BIRN, CINS i Krik označavaju kao izdajnici koji su „plaćeni za pljuvanje Vučića.“

Da li ovaj klip treba povezati sa činjenicom da je BIRN nedavno objavio fotografiju predsednikovog brata sa Zvonkom Veselinovićem, koji se prema izveštaju BIA-e bavi trgovinom droge, švercom oružja i nafte? Šta su ove pretnje ako nisu protiv novinarske slobode, da život ni ne pominjem?

Srbija nije slobodna kao što joj je poručeno na mitingu u petak. U Srbiji se ljudima preti ako ne misle kako zahteva vlast. Sigurna sam da su to razlog i motiv zbog kojih je većina medija svojim konzumentima prenela frenetične utiske i visokopozitivne komentare o mitingu „Budućnost Srbije“. Bila je to više nego adekvatna ilustracija istraživanja Reportera bez granica objavljenog dan pre Vučićevog petka, po kojoj je Srbija pala za 14 mesta na Svetskom indeksu medijskih sloboda. Da li premijerka Brnabić i sad misli da Srbija nema problema sa medijskom slobodom? Da li možda i ona, kao i državi sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Aleksandar Gajović, ne vidi šta je izvor takvog rezultata?

Novinarski skup je trajao, ako se ne varam, oko pola sata.

Nemam na osnovu čega, ali smem da tvrdim da su nas ljudi iz Tužilaštva čuli, da su saznali šta je trebalo da urade, a nisu. I kakve to posledice ima po državu čiji su uposlenici, da posledice po novinare ni ne pominjem.