Budućnost Srbije

Prvi put posle gotovo sedam godina na vlasti Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka našli su se u situaciji da moraju da se brane: Građanski protesti se šire Srbijom, raste podrška protivnicima uzurpacije države, društva i medija jednog čoveka i jedne partije, ljudi koji svake nedelje uporno izlaze na ulice Srbije postali su vidljivi u Berlinu, Londonu, Parizu ili Vašingtonu i Njujorku. Nedodirljivost vođe je dovedena u pitanje, zapadnim diplomatama koje su na neprikriveno gaženje demokratije u Srbiji nemušto slegale ramenima uz konstataciju „pa šta da radimo kada nemamo sa kim drugim da razgovaramo i Vučić uživa neprikosnovenu podršku naroda“ postalo je teže da argumentuju saučesništvo u održavanju autokratije.

Agresivan Vođa i agresivna partija kakvi jesu Vučić i SNS reagovali su po principu napada kao najbolje odbrane: Započeli su kampanju pod nazivom „Budućnost Srbije“ i krenuli u obilazak desetina srpskih opština sa ciljem da se demonstrira ljubav naroda prema vođi i, ako je to uopšte moguće, još više poveća vidljivost Vučića. Ako nam je do sada Vučić iskakao i iz frižidera, od sada ćemo moći da ga očekujemo i u fioci sa čarapama.

Na skupu u Vranju koji je uživo prenosila televizija sa nacionalnom frekvencijom „Pink“ kamere su se uvek nanovo vraćala na nekolicinu lepo sređenih žena koje su u prvim redovima žustro i nasmejano aplaudirale Vođi. U pozadini se videla masa ljudi pridošlih odasvud sa juga Srbije. Veoma profesionalno urađena scenografija i umešna režija su ukazivali na ljubav naroda prema Vođi. Vođa je uvežbano osiromašenim ljudima prodavao nadu u prospiritetnu budućnost i sejao mržnju prema neistomišlejnicima. Njihova, es-en-es-ovska, politika je „dovođenje investitora i otvaranje novih radnih mesta“, a politika „Đilasa, Jeremića i Obradovića je da hoće da vešaju“.

To je matrica na osnovu koje će se odvijati Vučićeva turneja po Srbiji koja za cilj ima da zaseni i obeshrabri građanske proteste i igru prebaci pred gol opozicije. Naopako objašnjenje je da to nije „funkcionerska kampanja“, kao kada „Đilas i Jeremić u džipovima, naoružani do zuba“ idu po Srbiji, već da on, Vučić, kao predsednik Srbije hoće da čuje lično od naroda šta narod tišti.

Kampanja „Budućnost Srbije“ je Vučićev odgovor na proteste „Jedan od pet miliona“. Njemu na pamet ne pada da se odrekne apsolutne vlasti, zloupotrebe države, partijske kontrole državnih instuticija i medija, već hoće da pokaže da je jači. Bez obzira na to da li je to uvertira u još jedne vanredne izbore, ili ne, to je opet jednom prepoznatljiva metodologija vrha vlasti koja srpsko društvo deli na obožavaoce lika i dela Aleksandra Vučića i one druge koji se proglašavaju neprijateljima. To je sve moguće u zemlji, u kojoj, prema jednoj anketi od pre nekoliko godina, gotovo 80 odsto građana ne haje u kakvom političkom sistemu živi.

Budućnost Srbije kakvu je Aleksandar Vučić vidi je: Jedan narod, jedna zemlja, jedan Vođa.