Brisanje minuta

Gotovo godinu dana nakon što je vozilo (još uvek) direktora Koridora Srbije Zorana Babića, kako se sumnja, proletelo kroz naplatnu rampu kod Doljevca, zakucalo se u automobil ispred i ubilo Staniku Gligorijević, i dalje ne znamo šta se dogodilo.

Okružno javno tužilaštvo iz Niša poslalo je redakciji Insajdera snimak od 31. januara 2019. uz napomenu da na njemu nedostaju dva minuta, i to, izgleda baš ta dva ključna minuta u kojima se vidi šta se dogodilo i kako je poginula Stanika Gligorijević. Ono što je usledilo najpreciznije se može opisati kao namerno pravljenje farse i pokušaj da se celokupna redakcija Insajdera napravi blesavom. MUP Srbije izdao je saopštenje koje potpisuje načelnik Uprave saobraćajne policije Nebojša Arsov. „Povodom informacija koje su se pojavile u medijima da na snimku saobraćajne nezgode, koja se dogodila 31. januara 2019. godine na naplatnoj stanici Doljevac ‘nedostaju dva minuta ključna za postupak’, obaveštavamo javnost da je snimak koji je dostavljen nadležnom tužilaštvu, a u koji je Ministarstvo unutrašnjih poslova imalo uvid, autentičan i da se na istom jasno vidi trenutak saobraćajne nezgode, kao i trenutak kada vozač izlazi iz vozila, normalnim hodom, obilazi oko vozila i otvara suvozačeva vrata“, kaže Arsov u pisanoj izjavi.

Onda je stiglo još blesavije tumačenje OJT iz Niša oko toga šta su zapravo hteli da kažu Insajderu. Da ne bismo dodatno sluđivali čitaoce, skratićemo: na snimku fale dva minuta jer se kamera aktivira na pokret, pa u to vreme verovatno nije bilo nikakvih kretnji i eto – nema snimka.

Možda bi nas i ubedili da više verujemo njima nego svojim očima da se nije oglasila redakcija „Insajdera“ još jednim tekstom čiji najvažniji deo prenosimo: „Ocenu važnosti ta dva minuta o kojima ‘iz tehničkih razloga’ nema video zapisa na tom – ispostavilo se celovitom autentičnom snimku – nisu dali novinari Insajdera, već OJT navodeći da je ‘događaj od značaja za vođenje postupka zabeležen (je) baš u tom periodu’.“ Insajder je objavio i original dopisa OJT, tako da, čini se, nema više nikakve sumnje da je nedostajuća dva minuta kao ključne okarakterisalo tužilaštvo, a ne, kao što sad hoće da nas ubede – mediji.

Ima međutim i te kako osnovane sumnje da su ta dva minuta obrisana. Uostalom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić svojevremno je rekao kako je video snimak, da je jeziv i da nije Babić vozio. Osim što je nejasno u kom svojstvu i po kom osnovu je Vučić imao uvid u snimak (a nije mu prvi put), bilo bi dobro da sad ponovo izađe u javnost i kaže šta je tačno video i opiše taj jezivi prizor. A ne bi bilo loše, kad je već sveznajuć i svevideć, da objasni kako je Babić i dalje direktor Koridora kad je podneo ostavku.

Istina, ništa od toga neće vratiti Staniku Gligorijević, ali će pomoći zadovoljenju kakve-takve pravde. Ali, da li mi o pravdi uopšte možemo da pričamo ako oni brišu dokaze? Šta god da je na tom snimku ne može biti veća bruka i šteta od prikrivanja dokaza i od brisanja tragova.

Da ponovimo: oni brišu dokaze. Obrisali su dva minuta. Obrisaće i još, ako bude trebalo. Neće stati na tome, obrisaće nam i sećanje. I neće im biti prvi put, jer već sada imamo na delu kolektivno brisanje sećanja na njih kakvi su bili pre samo osam, deset ili dvadeset godina. I još gore, danas nam brišu sećanje na to kakvi su bili juče. Na primer, progovoriće predsednik kineski ili će opet lupiti kako u SAD na svakih deset sekundi pogine po jedan perač prozora, da bismo se čudili, smejali, govorili „vid’ budale“, ne sluteći da on namerno sebe pravi budalom i na taj način pravi budale od svih nas. Na kraju, tako moćni, nezaustavljivi i pravedni, obrisaće i sve nas. Minut po minut, jednog po jednog. Taj proces, uostalom, već traje.