Blesav i zbunjeni

Ako je Aleksandar Vučić, ponovo tonom ljutitog deteta, izjavio da će ubuduće da se pravi blesav kad je o Kosovu reč, onda je i bespredmna rasprava onih koji bojkotuju Skupštinu Srbije da li da se vrate u poslaničke klupe. Odnosno, šta bi oni tamo radili osim da stave neke smešne kape na glavu i učestvuju u opštem blesavljenu.

Tamo, u Skupštini, inače, nije ništa normalno pa bi još jedan koji bi se blesavio bio poslednji kovčeg u mrtavčki sanduk rasprave o tome šta da radimo s Kosovom.

Od plana za razgraničenje, preko plana koji je propao, predsednik Srbije je stigao do još jednog plana za Kosovo. A to je, kako je rekao, da se bar neko vreme po kosovskom pitanju pravi blesav.

„Pošto se svi prave blesavi, prave se u Evropi, prave se u svetu, prave se Albanci blesavi, prave se svi ovde blesavi, sad ću i ja da se pravim blesav. To je izgleda politika koja najbolje prolazi“, rekao je Vučić.

Svašta. Ali nije nemoguće da se predomisli do 27. maja kada bi ta rasprava trebalo da se održi. Ali, držimo Vučića za reč, tim pre što on tvrdi da se stalno drži svoje reči. Bio bi, ako se bude blesavio, to najveći cirkus u „istoriji moderne Srbije.“

Možda bi i to bio valjan razlog da poslanici prekinu bojkot jer takva scena se viđa jednom u životu i imali bi šta da pričaju potomcima.

Bio je kod mene u kraju neki Sima za koga smo svi mislili da je potpuno blesav. Uđe u bioskop i na pola predstave izvadi paklu cigareta iz džepa, prisloni je uz uvo, i kaže na sav glas: „Sima ovde. Držite ga! Sad će da stigne patrola…“

Mi se smejali Simi a jedno pola veka posle izmišljen je – mobilni telefon.