Acin gambit

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se hvali ne samo da voli, već i da dobro igra šah. Ako natezanje oko izbora prebacimo na šahovsku tablu trenutna situacija izgleda ovako: crni (opozicija) je belog (Vučić), koji je očekivano partiju otvorio ofanzivnim daminim gambitom, iznenadio odgovorivši modifikovanim sicilijanskim, defanzivnim, otvaranjem, a onda je beli, posle kraćeg razmišljanja, iznenadio crnog nastavivši sa daminim gambitom sve u nameri da crnog izazove na otvorenu borbu po cenu žrtve dva pešaka.

To jest: na najavu bojkota izbora takozvane prave opozicije, vlast, to jest Vučić, je odogovorila smanjivam cenzusa na tri odsto.

Cilj vlasti je jasan: u Briselu i Vašingtonu, pa čak i na domaćem terenu, pobeda Ace Srbina & Co sa jedno 90 odsto glasova bi dovela u pitanje tolerisanje privida demokratije u Srbiji. Onda bi SNS morao da gurne SPS u opoziciju i otera ga u zagrljaj neprijatelja, da vlast ne bi raspolagala baš sa 100 odsto poslaničkih mesta. Uprkos nedvojbenoj težnji ka apsolutnoj vlasti nad svim i svačim, tako ubedljiv rezultat bi u ka svetu otvorenoj zemlji, kakva Srbija jeste, oslabio preduzeće sa neograničenom odgovornošću SNS, jer bi se pojačao pritisak i spolja i iznutra.

Spuštanjem cenzusa na tri odsto stratezi SNS-a hoće da ubace u parlament kk – konstruktivno/kontrolisanu – opoziciju: Čedu, Čanka, Šešelja i Vacića, ne bi li se održao privid demokratskog paramenta. Šapić bi od toga profitirao kao kolateralna šteta. Aca Srbin & Co bi mogli da nastave da se igraju demokratije, sa sve jednim kritičkim dnevnim novinama, tri nedeljnika i jednom kalblovskom televizijom, koja se doduše malo previše razmahala, pa joj se sada testerišu krila gde god je to moguće.

Nakon otvaranja izborne partije sve je jasno, pitanje je samo da li crni može da smisli još neki nestandardni potez i preuzme inicijativu, ili iz ubeđenja ili nemoći misli da je bojkot dovoljno jak potez za krajnju pobedu.

Jedan moj prijatelj je predložio da se zbog svih višestruko obrazloženih razloga ostane pri bojkotu republičkih, ali da opozicija izađe na lokalne izbore, jer on ne želi da u svojoj opštini gleda prave ili u esenesovsko ruho preobučene, bahate, primitivne i neuke radikale. Rekao je da se svi mi poznajemo u svojim sredinama, te da na lokalu kontrola medija i lov na veštice ne bi morali da imaju poguban efekat.

Ja sam njemu rekao da on živi u Starom gradu i spomenuo crne džipove bez regastarskih tablica, a on je meni odgovorio da negde mora da se počne, da strah mora da se razbije.