Centar i cirkus

I pored svih obrazloženja i „obrazloženja“ koje šef izvršne vlasti grada Beograda nudi u svom pismu povodom skadarskobojanskih radova u samom centru grada, ostaje utisak da se odluke u gradskoj vlasti donose bez mnogo obzira prema stanovnicima koji će njima biti pogođeni. Saosećam sa mukama stanovnika Raskopane ulice i koristim priliku da se gradskoj vlasti zahvalim i u ime brojnih stanovnika centra Beograda koji žive oko Kalemegdana, što nam je omogućila – već dva vikenda zaredom (a izgleda da nas samo kiša može spasti i od trećeg) da noći tokom vikenda, sve do izlaska sunca, provodimo veseli i orni uz predivno neizdržljivu buku, prozore koji se nisu tako tresli otkako je raketirana zgrada na Ušću, zvuke koji se nisu čuli ni za vreme NATO bombardovanja, sirene i urlike, te da veseli krenemo na spavanje oko sedam sati izjutra. Nažalost, nepoznata nam je osoba koja je izdala dozvole za ovako nešto (a dozvole postoje, kako smo od strane MUP-a obavešteni, te stoga ne pomažu pozivi za stišavanje i prestanak buke), pa ne možemo direktno njoj da se zahvalimo na poklonu, a možda i priupitamo koje je sve zakone pri izdavanju dozvola prekršila i zbog čega. Koji li je ovde „važan poduhvat“ bio u pitanju?

Bili smo malo skeptični kada je kultursek Grada najavila oživljavanje kulturnog života grada na Kalemegdanu, ali skepsi nije bilo mesta. Zaista smo oživeli i mi i Grad i Kalemegdan. To je upravo bilo ono što je nedostajalo Gradu svih ovih godina – da se koncerti transparentno odvijaju pred očima i ušima presrećnih žitelja sve do sedam izjutra – zaista pravo osveženje. Zaista sjajan potez gradske vlasti – bolji od onog kojim je, posle skoro 15 godina, oslobodila Kalemegdan od prevlasti pešaka i ponovo ga vratila potlačenim vozačima da se njime slobodno vozikaju uzduž i popreko (znatan doprinos bezbednosti na okolnim ulicama – što više automobila po parkovima, to manje na ulicama).

Svakako cenimo što je Beograd jedina svetska metropola koja svoj centar pretvara u cirkus i što je gradska vlast, potpuno opravdano, zaklučila da par hiljada ljudi koji imaju nesreću da stanuju u centru grada nemaju ništa protiv da se žrtvuju kada je sa druge strane na tasu ugled Beograda kao prestižnog rejv centra, ugled Beograda kao grada pucnjave, jurnjave kolima, buke koja se do jutarnjih sati ori iz brojnih kafića, splavova, klubova i kafana, blokovima naokolo, ugled Beograda kao grada čija vlada tokom dve godine nije smatrala za shodno ni da pokuša da promeni nakaradne zakone o zaštiti mira građana (koji su, po priznanju same Komunalne inspekcije, potpuno neprimenjivi) i time nam pomogla da ne gubimo vreme na pokušaje zaštite sopstvenog mira.

Znam da ove pohvale gradskoj vlasti ne znače mnogo u njihovom svakodnevnom samopreglačkom radu za boljitak Grada i znam da im je žao što u delovima grada u kojima oni žive nema baš nikakvih mogućnosti da se organziju razni cirkusi ili da se bukom i halabukom uzdiže kulturni sjaj Beograda, ali, eto, oni koji doprinose opštem boljitku ne mogu uvek i da uživaju u rezultatima sopstvenog rada. Iskreno se nadam da će im se, ipak, kad-tad, ukazati prilika da i sami iskuse zadovoljstva koja svima nama pružaju i koja će, iskreno se nadam, nastaviti da nam pružaju, ne samo do kraja sadašnjeg mandata već i tokom brojnih narednih mandata.