Nakon objavljenog snimka „građanskog hapšenja" SNS aktivista i direktora PIO Fonda Relje Ognjenovića u zgradi na Voždovcu, reagovala je i policija koja je došla na poziv stanovnika zgrade. Da li se mogu popisivati ljudi i praviti spiskovi, šta kaže zakon? Konačno, da li se video klipovi nastali u takvim prilikama smeju uopšte snimati, a potom i objavljivati
Predstavnici koalicije „Srbija protiv nasilja" i Srpska koalicija NADA zatražili su „hitan" početak razgovora sa predstavnicima vlasti u vezi sa poboljšanjem izbornih uslova i, kako su naveli, normalizaciji stanja u društvu
Tužitelj bi na osnovu novinarskog izveštavanja mogao po službenoj dužnosti da istraži šta se događalo u Maloj Krsni, kaže tužiteljka Milena Božić, jer postoji dovoljno indicija da je prekršen zakon. Ona bi tako postupila
Predsednik Džo Bajden i njegov prethodnik Donald Tramp u utorak su i formalno osigurali predsedničke nominacije Demokratske odnosno Republikanske stranke nakon odlučujućih pobeda u Džordžiji, Misisipiju i državi Vašington
Premijerka u tehničkom mandatu je na konferenciji za novinare u sedištu SNS-a u Beogradu rekla da se u protekla tri dana desio „akt brutalnog nasilja nad čak dve aktivistkinje SNS-a"
Vučićeva vlast neće popraviti izborne uslove, ali bojkot ne sme da bude opcija za opoziciju, kaže direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović
Odbačen zahtev dela opozicije koja smatra da Mandić, lider koalicije „Za budućnost Crne Gore“, „nije dostojan“ da bude na čelu parlamenta
Odlaganje izbora za jun jeste dalo signal opoziciji da postoji prostor za pritisak ili pokazalo izvesnu slabost vlasti, ocenjuje Spasojević
„Njegova najava o raspisivanju izbora je kršenje Ustava. Nije on taj koji će da određuje datum izbora, niti da otkazuje već zakazanu konstitutivnu sednicu Narodne skupštine. To je posao za nekog drugog", kaže Jovanović u razgovoru za naš portal
Sednica je prvobitno bila zakazana za danas u 11 časova, ali je pomerena za sedam dana u nedelju uveče posle sastanka predsednika Srbije sa liderima stranaka koje su do sada činile vladajuću većinu
“Odlaganje beogradskih izbora za jun nije nikakav ustupak”, kaže za “Vreme” politički analitičar Dragomir Anđelković
Povodom izbornih manipulacija koje je posmatračka misija Crte zabeležila na izborima u decembru prošle godine, organizovana je izložba „Brisanje privida" na inicijativu direktorke CZDK-a Ane Miljanić. Na izložbi građani će moći i da, pored organizovanog vođenja, zapišu i svoja svedočanstva sa izbora (ukoliko ih imaju)
Verbalni sukob aktivista „SviĆe” i SNS
Podsetimo, prošle nedelje nakon verbalnog sukoba aktiviste pokreta „SviĆe” Nikola Ristića sa aktivistkinjama SNS-a na Banovom Brdu u Beogradu reagovale su i pojedine stranke koalicije Srbija protiv nasilja, kao i premijerka Ana Brnabić. Snimak se proširio društvenim mrežama, a obe strane su razmenjivale teške optužbe.
Reagovala je i Srpska napredna stranka saopštenjem u kojem su istakli da je na njihove aktiviste „verbalno i fizički nasrnuo” aktivista „SviĆe” Nikola Ristić dok su obilazili članove te stranke u kampanji „od vrata do vrata” na Banovom brdu.
Ana Brnabić se obratila na iznenada sazvanoj konferenciji za štampu u prisustvu članica Vlade iz SNS i dve aktivistkinje vladajuće stranke, koje tvrde da su fizički napadnute.
Na snimku koji je objavila grupa „SviĆe“ vide se muškarac i žena, a ne dve žene. Aktivista ove grupe Nikola Ristić za „Danas“ je rekao da se dogodilo ono što se na snimku i vidi, te da nije bilo fizičkog kontakta, „niti smo bilo koga napali“.
Šta se dogodilo?
Ristić je za „Vreme“ kazao da je sa drugom prolazio u nedelju oko 21 čas uveče jednom ulicom na Banovom brdu i da su u toku šetnje videli ljude sa nekakvim spiskovima, nakon čega su zastali da osmotre o čemu se radi.
Objasnio je da su aktivisti SNS čekali ispred ulaza kako bi im neko otvorio vrata, nakon čega su ušli i počeli redom da upoređuju spisak po potpisanim sandučićima.
„Kada smo ih pitali koga popisujete i šta, oni su rekli: ’Popisujemo naše članove’“, kaže Ristić.
Nakon toga, u pokušaju da objasne građanima u prolazu šta se događa, dvoje aktivista su pokušavali da se odbrane i rekli da ne znaju o čemu se radi i da nemaju nikakav spisak.
„Ostavili su materijal koji su imali u nekom lokalu u Požeškoj, koji su zaključali. Kasnije se ispostavilo da je momak koji je bio na terenu član SNS-a iz Rume, a devojka koja je bila sa njim je bila kandidatkinja SNS-a za poslanicu na poslednjim izborima“, navodi Ristić.
Šta je dozvoljeno u kampanji?
Advokat Rodoljub Šabić za „Vreme“ kaže da je jedna stvar poseta stranačkih aktivista članovima stranke ili stranačkim simpatizerima, a sasvim druga generlano posećivanje stanova nepoznatih ljudi koje još podrazumeva i sistematsku obradu ličnih podataka.
„Poseban problem je obrada, traženje i evidentiranje podataka koji spadaju u kategoriju posebnih, naročito osetljivih”, ukazuje Šabić.
Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti kao posebni, naročito osetljivi podaci tretiraju se i podaci o pripadnosti političkoj stranci i podaci o političkom opredeljenju generalno.
Traženje tih podataka, kaže Šabić, pogotovo u situaciji kad mnogi građani nisu sigurni da li smeju da ih uskrate, odnosno da li to mogu bez rizika, ozbiljno dovodi u pitanje zakonske i ustavne garancije prava građana.
Veliki problem su, naglašava Šabić, svakako više nego osnovane sumnje da stranački aktivisti raspolažu ličnim podacima građana iz baza podataka organa vlasti.
„Ti podaci ne samo da bi im morali biti nedostupni nego njihovo posedovanje i obrada predstavljaju kažnjivo, čak krivično delo, ali reakcije nadležnih uvek izostaju.”
Šabić podseća da je pred sam odlazak sa funkcije Poverenika podneo krivičnu prijavu povodom više nego osnovane sumnje da su lični podaci čak 1,7 miliona korisnika Fonda PIO predati vladajućoj stranci, ali da i danas, šest godina kasnije, javnost nema nikakvih informacija šta su tužilaštvo i policija s tim u vezi preduzeli.
Druga strana – da li je smelo da se snima?
Sa druge strane, postavlja se pitanje da li su članovi grupe „SviĆe” smeli da snime i objave snimak SNS aktivista.
Šabić objašnjava da Krivični zakonik predviđa da će se lice koje neovlašćeno načini (čl.144) ili koje objavi ili prikaže (čl.145) fotografiju ili film bez pristanka snimljenog lica i time osetno zadre u lični život tog lica, kazniti novčanom kaznom ili zatvorom. Ova dela ne goni tužilaštvo, postupak se pokreće samo privatnom tužbom.
Dakle, hipotetički snimljeni aktivisti SNS-a migli bi podneti tužbu sudu, međutim, naglašava Šabić, izvesno bez šansi da uspeju u sporu.
Zašto bez šansi? Zato što „zakon za postojanje krivičnog dela izričito zahteva da se snimanjem odnosno objavljivanjem slike ili filma ‘zadire u lični život’ i to ‘osetno’ što prema svim okolnostima sasvim očigledno nije slučaj”, zaključuje Šabić.
', title: 'Građansko hapšenje i koškanje: Šta aktivisti smeju, a šta ne smeju u predizbornoj kampanji', pubdate: '2024-03-13 17:27:21', authors: authors, sections: "Vesti", tags: "nikola ristić,SNS,SviĆe", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Građansko hapšenje i koškanje: Šta aktivisti smeju, a šta ne smeju u predizbornoj kampanji', 'pageContent': 'Stanari jedne zgrade u Vojvode Stepe u Beogradu zadržali su u holu direktora PIO Fonda Relju Ognjenovića i aktiviste Srpske napredne stranke, koji su sa spiskom sa ličnim podacima stanara išli od vrata do vrata. Kako je prikazano na snimku, koji je na društvenoj mreži „X“ objavio Nemanja Šarović, Ognjenović i aktivisti SNS zadržani su do dolaska policije. Prema navodima Šarovića, akciju stanara predvodio je bivši diplomata profesor Davor Kalajdžić. Dodaje da je prvo zadržano dvoje aktivista SNS, koji su sa spiskom obilazili stanove, da bi se na njihov poziv u pomoć pojavio Relja Ognjanović sa još nekoliko naprednjaka. Profesor Kalajdžić je, dodaje Šarović, pozvao policiju i prijavio kršenje zakona o tajnosti ličnih podataka građana, tražeći od policije da utvrdi identitet ljudi zatečenih u kršenju zakona, kao i način na koji su oni došli do boračkih spiskova za njihovu zgradu ali i čitav Voždovac. Ovaj najnoviji slučaj je podsetio na prethodni sukob političkih rivala koji se pre nedelju dana desio u Beogradu, i postavlja se pitanje šta aktivisti smeju, a šta ne smeju da rade u političkim kampanjama, odnosno, šta zakon kaže o tome? Shodno tome da je kampanja tek započeta, ko zna šta može da nas očekuje do datuma održavanja izbora.Stanari UHAPSILI Relju Ognjanovića i zadržali ga do dolaska policije!
Profesor Davor Kalajdžić i stanari zgrade u Vojvode Stepe, izvršili su građansko hapšenje direktora PIO fonda i bliskog prijatelja Danila Vučića. Najpre je zadržano dvoje aktivista SNS koji su sa biračkim… pic.twitter.com/Guz9O7ao9b — Немања Шаровић (@NemanjaSarovic) March 15, 2024
Verbalni sukob aktivista „SviĆe” i SNS
Podsetimo, prošle nedelje nakon verbalnog sukoba aktiviste pokreta „SviĆe” Nikola Ristića sa aktivistkinjama SNS-a na Banovom Brdu u Beogradu reagovale su i pojedine stranke koalicije Srbija protiv nasilja, kao i premijerka Ana Brnabić. Snimak se proširio društvenim mrežama, a obe strane su razmenjivale teške optužbe.
Reagovala je i Srpska napredna stranka saopštenjem u kojem su istakli da je na njihove aktiviste „verbalno i fizički nasrnuo” aktivista „SviĆe” Nikola Ristić dok su obilazili članove te stranke u kampanji „od vrata do vrata” na Banovom brdu.
Ana Brnabić se obratila na iznenada sazvanoj konferenciji za štampu u prisustvu članica Vlade iz SNS i dve aktivistkinje vladajuće stranke, koje tvrde da su fizički napadnute.
Na snimku koji je objavila grupa „SviĆe“ vide se muškarac i žena, a ne dve žene. Aktivista ove grupe Nikola Ristić za „Danas“ je rekao da se dogodilo ono što se na snimku i vidi, te da nije bilo fizičkog kontakta, „niti smo bilo koga napali“.
Šta se dogodilo?
Ristić je za „Vreme“ kazao da je sa drugom prolazio u nedelju oko 21 čas uveče jednom ulicom na Banovom brdu i da su u toku šetnje videli ljude sa nekakvim spiskovima, nakon čega su zastali da osmotre o čemu se radi.
Objasnio je da su aktivisti SNS čekali ispred ulaza kako bi im neko otvorio vrata, nakon čega su ušli i počeli redom da upoređuju spisak po potpisanim sandučićima.
„Kada smo ih pitali koga popisujete i šta, oni su rekli: ’Popisujemo naše članove’“, kaže Ristić.
Nakon toga, u pokušaju da objasne građanima u prolazu šta se događa, dvoje aktivista su pokušavali da se odbrane i rekli da ne znaju o čemu se radi i da nemaju nikakav spisak.
„Ostavili su materijal koji su imali u nekom lokalu u Požeškoj, koji su zaključali. Kasnije se ispostavilo da je momak koji je bio na terenu član SNS-a iz Rume, a devojka koja je bila sa njim je bila kandidatkinja SNS-a za poslanicu na poslednjim izborima“, navodi Ristić.
Šta je dozvoljeno u kampanji?
Advokat Rodoljub Šabić za „Vreme“ kaže da je jedna stvar poseta stranačkih aktivista članovima stranke ili stranačkim simpatizerima, a sasvim druga generlano posećivanje stanova nepoznatih ljudi koje još podrazumeva i sistematsku obradu ličnih podataka.
„Poseban problem je obrada, traženje i evidentiranje podataka koji spadaju u kategoriju posebnih, naročito osetljivih”, ukazuje Šabić.
Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti kao posebni, naročito osetljivi podaci tretiraju se i podaci o pripadnosti političkoj stranci i podaci o političkom opredeljenju generalno.
Traženje tih podataka, kaže Šabić, pogotovo u situaciji kad mnogi građani nisu sigurni da li smeju da ih uskrate, odnosno da li to mogu bez rizika, ozbiljno dovodi u pitanje zakonske i ustavne garancije prava građana.
Veliki problem su, naglašava Šabić, svakako više nego osnovane sumnje da stranački aktivisti raspolažu ličnim podacima građana iz baza podataka organa vlasti.
„Ti podaci ne samo da bi im morali biti nedostupni nego njihovo posedovanje i obrada predstavljaju kažnjivo, čak krivično delo, ali reakcije nadležnih uvek izostaju.”
Šabić podseća da je pred sam odlazak sa funkcije Poverenika podneo krivičnu prijavu povodom više nego osnovane sumnje da su lični podaci čak 1,7 miliona korisnika Fonda PIO predati vladajućoj stranci, ali da i danas, šest godina kasnije, javnost nema nikakvih informacija šta su tužilaštvo i policija s tim u vezi preduzeli.
Druga strana – da li je smelo da se snima?
Sa druge strane, postavlja se pitanje da li su članovi grupe „SviĆe” smeli da snime i objave snimak SNS aktivista.
Šabić objašnjava da Krivični zakonik predviđa da će se lice koje neovlašćeno načini (čl.144) ili koje objavi ili prikaže (čl.145) fotografiju ili film bez pristanka snimljenog lica i time osetno zadre u lični život tog lica, kazniti novčanom kaznom ili zatvorom. Ova dela ne goni tužilaštvo, postupak se pokreće samo privatnom tužbom.
Dakle, hipotetički snimljeni aktivisti SNS-a migli bi podneti tužbu sudu, međutim, naglašava Šabić, izvesno bez šansi da uspeju u sporu.
Zašto bez šansi? Zato što „zakon za postojanje krivičnog dela izričito zahteva da se snimanjem odnosno objavljivanjem slike ili filma ‘zadire u lični život’ i to ‘osetno’ što prema svim okolnostima sasvim očigledno nije slučaj”, zaključuje Šabić.
', 'pageDate': '2024-03-13 17:27:21', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
