Predsednik Džo Bajden i njegov prethodnik Donald Tramp u utorak su i formalno osigurali predsedničke nominacije Demokratske odnosno Republikanske stranke nakon odlučujućih pobeda u Džordžiji, Misisipiju i državi Vašington
Sada je i formalno potvrđeno: u novu trku za Belu kuću ulaze dva kandidata koje ne želi 70 odsto Amerikanaca.
Džo Bajden (81) je na stranačkim izborima u utorak osvojio više od 1.968 delegata koliko je bilo potrebno da bi konačno osigurao predsedničku nominaciju demokrata, a Donad Tramp (77) neophodnih najmanje 1.215 za republikansku. Bajdenova kandidatura biće ozvaničena na stranačkoj konvenciji u Čikagu u avgustu, a Trampova na konvenciji u Milvokiju mesec dana ranije, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).
To neće biti nadmetanje u popularnosti, već u tome ko je manje nepopularan. Mnogim Amerikancima, između ostalog, smeta starost predsedničkih kandidata. Govori se pogrdno o „gerijatrijskim“ izborima, o tome kako se obojica preterano trude da deluju vitalno, energično i mladalački.
Uprkos tome Bajden čak nije imao ozbiljnog rivala u trci za predsedničku nominaciju, iako deo demokrata takođe protestuje zbog njegove nepokolebljive podrške Izraelu u ratu protiv Hamasa u Gazi. Njegovi saveznici ipak se nadaju da će ga podržati demokratska baza i nezavisni birači koji se plaše drugog Trampovog mandata.
Bajden: Ovo je borba za slobodu
Bajden trku predstavlja kao borbu za slobodu u Americi i u inostranstvu. Svoju podršku Ukrajini i rad na širenju NATO-a upoređuje sa Trampovim pohvalama na račun ruskog predsednika Vladimira Putina i porukama da će reći Rusiji da napadne NATO članice koje ne ispunjavaju finansijske obaveze, piše RSE.
Election 2024 BidenDžo Bajden: Borimo se za slobodu / Foto: AP Photo/Matt Rourke
„Suočeni smo sa otrežnjujućom realnošću. Sloboda i demokratija su u opasnosti ovde u Americi kao nikada ranije od Građanskog rata. Donald Tramp vodi kampanju ogorčenosti i osvete koja ugrožava samu ideju Amerike…Verujem da će Amerikanci izabrati da nastave da idu u budućnost“, poručio je Bajden nakon što je osigurao nominaciju.
On se svojski trudi da ubedi skeptične birače da je i dalje fizički i mentalno sposoban da obavlja funkciju predednika. Suočen je i sa protestom jednog krila stranke zato što ne ulaže više napora da zaustavi rat Izraela i Hamasa u Gazi. Prošlog meseca se u Mičigenu više od 100.000 glasača zbog toga izjasnilo da su neopredijeljeni, prenosi RSE.
Tramp: Bajden je star i pušta migrante u zemlju
Nešto više od četiri godine mlađi Tramp Bajdena konstantno proziva zbog njegovih godina:
„Pretpostavljam da će on biti kandidat. Ja sam jedini njegov protivnik, osim samog života“, rekao je Tramp za CNBC pre nego što je Bajdenova kandidatura formalno bila potvrđena.
Donald TrumpDonald Tramp: Borimo se protiv priliva migranata / Foto: AP Photo/Alex Brandon
Na skupu u Džordžiji je Tramp ponovio po ko zna koji put da su izbori 2020. godine bili „pokradeni“, a Bajdena je napao što nije uspeo da spreči priliv migranata na granici sa Meksikom. Pitanje imigracije je centralno u njegovoj kampanji, konstatuje RSE.
Protiv Trampa su podignute četiri optužnice, između ostalog zbog zadržavanja poverljivih dokumenata nakon što je napustio položaj predsednika i pokušaja da prekroji izborni rezultat 2020. godine. Takođe se postavljaju pitanja u vezi sa njegovom politikom ako pobedi na izborima, kao i odnosima sa nekima od najopasnijih diktatora u svetu.
Sadašnji protiv bivšeg predsednika
Ovo će biti prvi put od 1912. godine da su kandidati na izborima dva američka predsednika, prenosi AP.
Takođe, prvi put od 1956. godine su isti kandidati u dva izborna ciklusa. Tada je republikanski predsednik Dvajt Ajzenhauer drugi put porazio bivšeg demokratskog guvernera Ilinoisa Adlaija Stivensona.
Ove godine ankete pokazuju da mnogi birači ne žele ponavljanje trke iz 2020. godine. Prema istraživanju Rojtersa i Ipsosa i Bajden i Tramp su nepopularni među većinom glasača. Ali šta im vredi, njih dvojicu su Demokrate i Republikanci poslali u trku za 47. predsednika Sjedinjenih Američkih Država.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Na teritoriji Crne Gore trenutno su aktivni požari na području Nikšića, Bara, Herceg Novog i Kolašina, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova ove zemlje
Mornari sa nosača aviona USS Abrahama Linkolna pokušali su da skoče u more, piše "Gardijan". Razlog je što je posada već devet meseci u akciji i provela je na brodu rekordnih 250 dana uzastopno bez pristajanja na kopno
Eksplozije su tokom noći odjekivale Novorosijskom, jednom od najvažnijih ruskih luka na Crnom moru. U masovnom ukrajinskom napadu pogođena je pomorska infrastruktura, ali i terminali ključni za izvoz ruskog žita
U trenutku kada je evropska levica u defanzivi, a desne i radikalno desne partije određuju sve veći deo kontinentalne debate o migracijama, bezbednosti i vojnoj potrošnji, španski premijer pokušava da od španskog iskustva napravi dokaz da drugačija politika još ima biračko i društveno uporište. Njegove najupadljivije spoljnopolitičke pozicije – prema Iranu, Gazi, Trampu i NATO-u – imaju društvenu podršku koja je očigledno šira od biračkog tela PSOE-a
Da je medijska situacija u Srbiji loša je opšte mesto. Posebno se pogoršala posle pada novosadske nadstrešnice, otkako su se studentskom buntu pridružile stotine hiljada građana koji traže istinu i odgovornost. Novinari, oni koji to jesu, žele da rade posao u skladu sa pravilima svoje profesije, ali su pod stalnim pritiscima: od predsednika i funkcionera vladajuće koalicije do režimskih medija koje su popunili držači mikrofona i poslušnici. Ovi poslednji šire, po nalogu s vrha, dezinformacije i laži
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
