Miodrag Kostić, vlasnik MK Komerca

07.avgust 2003. Dimitrije Boarov

Mister pedeset odsto

U izjavi novosadskom "Dnevniku" Miodrag Kostić kaže da njegov MK "kod nas, realno vredi oko 150 miliona dolara". Ako pođemo od njegove druge izjave da je u privatnom biznisu 1983. startovao novcem od prodaje dvosobnog stana u Vrbasu postavljamo hipotezu da je za 20 godina Kostić svoj kapital uvećao sa 20.000 na 150.000.000 dolara

Afere i skandali

30.jul 2003. Miloš Vasić

Druga runda na poene

Uzajamno gađanje optužbama između G17 plus i Demokratske stranke i dalje je nerešeno, mada obe strane, izubijane i znojave, prete iz svojih ćoškova turbosenzacionalnim skandaloznim otkrićima od kojih će se Srbija slediti užasnuta i glasati za koga treba

Evropska iskustva i Balkan

03.jul 2003. Džon Bredli, viši naučni saradnik Instituta za ekonomska i socijalna istraživanja iz Dablina

Poruka briselskim kuloarima

Politički problem je u tome što sve države EU-a, naročito glavni donatori, poput Nemačke, Britanije i Holandije, ne dele gledište da je širenje strukturne pomoći EU-a delotvorno. Zbog toga države Zapadnog Balkana moraju jakim argumentima da ubede partnere u Briselu da ovakva politika ima šanse za uspeh

Dinkić, napadi i odbrana

11.jun 2003. Dimitrije Boarov

Dinar u narodnoj čorbi

Najrašireniji stereotip (ne samo kod nas) o deviznim rezervama je da o njihovoj upotrebi moraju biti konsultovani vlada i parlament. Mnogi svetski monetaristi dokazali su da je upravljanje novcem suviše ozbiljna stvar da bi se ono obavljalo demokratski

Istraživanje

16.april 2003. Maja Bašić, Jasmina Lazić, Marija Vidić, Lado Bašić, Aleksandar KovačKoordinator istraživanja: Aleksandar Ćirić

Šta jedemo u hrani

Aditivi su supstance koje se normalno ne konzumiraju, niti su tipičan sastojak neke namirnice, ali se iz tehnoloških razloga dodaju prehrambenom proizvodu u toku prerade, pri čemu sami postaju njegov sastojak. Na deklaraciji svakog proizvoda mora biti navedena kategorija aditiva, njegov pun naziv i određena E oznaka. Prirodne aditive su upotrebljavale i naše prababe za zimnicu; veštački su veštački. Ljude plaši taj atribut, mada neki od aditiva imaju i hranljive vrednosti. Dakle, nije otrov sve što ima oznaku "E", mada poslednjih godina internetom i e-mailom kruže liste "sumnjivih", naročito onih koji se navodno plasiraju na ovdašnje tržište kako bi ih se razvijeni svet oslobodio. Na primer, aditiv E 330 pominje se kao uzročnik upale usne šupljine i uzročnik pojave raka, sve prema istraživanjima "klinike za pedijatriju i onkologiju iz Diseldorfa". Međutim, pod šifrom aditiva E 330 "krije" se obična limunska kiselina. Da li se i šta još krije u drugim šiframa i kako to proveravamo

Velika korist od malih

12.februar 2003. Dejvid Miler

Na rubu nove budućnosti

Evropske ekonomije u tranziciji nalaze se u drugoj deceniji promena, većina je prešla ekonomsku "granicu bola" privatizacije i mnoge sad očekuju članstvo u Evropskoj uniji. Gde se u svemu tome nalazi Srbija posle svega nekoliko početnih godina tranzicije

Kriza u Venecueli

05.februar 2003. V. S

Argentinski „recept“

Već dva meseca traje generalni štrajk, a unutrašnje podele na pristalice i protivnike predsednika Uga Čavesa onemogućavaju rešenje, mada se ishod na duži rok ipak nazire

Ljubomir Mihajlović, predsednik Komercijalne banke

29.januar 2003. R. V

Bankar starog kova

Domaća banka je domaća banka. Jevtinije su od stranih banaka. Brže reaguju, naši krediti i provizije su jevtiniji. Naša privreda i građani, pod jednakim uslovima, prednost treba da daju domaćim bankama

Ličnost godine 2002 - Mlađan Dinkić

15.januar 2003. Dimitrije Boarov

Čak i ja štedim u našim bankama

Redakcija "Vremena" je guvernera Mlađana Dinkića proglasila za ličnost godine 2002. pre svega zato što je u protekloj godini uspeo da od Narodne banke Jugoslavije stvori stabilnu i efikasnu instituciju, koja je uspela da stabilizuje dinar kao nacionalnu valutu i da mu obezbedi priznanje konvertibilnosti; koja je postigla dragocene aranžmane s Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom, što joj je omogućilo da rapidno uveća državne devizne rezerve; koja je vratila poverenje u bankarski sistem Srbije – čisteći nemilosrdno sve propale i prevarantske banke sa svog novčanog tržišta; koja je u pet meseci bez ikakvih krupnijih incidenata glatko izvršila konevrziju oko 8 milijardi maraka i drugih evropskih valuta u euro ili druge svetske valute; koja je jesenas izvršila valjane pripreme za prenos platnog prometa iz državne službe u poslovne banke početkom ove godine. Ne potcenjujući napore reformista u drugim državnim institucijama i ne umanjujući značaj promena koje se odvijaju u privatizaciji i restrukturiranju naše privrede, ocenili smo da su rezultati guvernera Mlađana Dinkića u sređivanju toliko značajne, naše centralne monetarne ustanove u protekloj godini daleko isprednjačili ispred svih drugih pokušaja u drugim institucijama (da ne spominjemo one u kojima stvari uopšte ne kreću s mrtve tačke ili idu nagore) – da zaslužuju i naše skromno priznanje. Mlađan Dinkić je, to je utisak koji malo ko može da ospori, ličnost koja raspolaže i ogromnom "pozitivnom energijom" u popravljanju prilika i modernizaciji Srbije i jednostavnom "stručnom efikasnošću" koja njegove akcije čini delotvornim. (Mnogi imaju energiju bez rezultata ili stručnost bez efikasnosti ili efikasnost bez moralnih i strategijskih orijentira.) Po običaju proglašenja ličnosti godine, koji smo uveli pre godinu dana, kada smo Božidaru Đeliću omogućili da na našim stranicama ispriča svoju životnu priču, i Mlađanu Dinkiću dajemo istu priliku (uz najnužnija skraćenja snimka njegove ispovesti).

Pogled u 2003

09.januar 2003. Milan Milošević

Aparat za predskazivanje budućnosti

O zasićenosti naroda politikom i elitom i o elitističkom zapostavljanju vitalnosti sirotinje. Da li je slučajno da u društvu koje se tako grčevito nada velikom brzom preokretu ima toliko kladionica

12.decembar 2002. Vera Didanović

Dugo putovanje u Evropu

U organizaciji Evropskog pokreta, Fondacije "Fridrih Ebert" i Instituta ekonomskih nauka u Beogradu je 6. i 7. decembra održana međunarodna konferencija "Srbija i Crna Gora na putu ka EU – dve godine kasnije". Konferenciji je prisustvovalo oko 150 učesnika, među kojima su bili visoki predstavnici administracije Srbije, Crne Gore, Jugoslavije, ali i zemalja regiona, EU i međunarodnih institucija, predstavnici parlamenata, političkih stranaka, eksperti iz raznih oblasti, aktivisti nevladinog sektora. Podneto je 30 referata koji će biti objavljeni u zajedničkom zborniku