Poljska
Rasprava o liberalizaciji zakona o abortusu: Zabrana ne funkcioniše
Uprkos strogoj zabrani abortusa, svaka treća Poljakinja imala je prekid trudnoće. Parlament zbog toga sada razmatra liberalizaciju najrestriktivnijeg zakona o prekidu trudnoće u Evropi. Konzervativci pružaju otpor i mobilišu svoje pristalice
Intervju: Biljana Abolmasov, dekan Rudarsko-geološkog fakulteta
Rudarstvo i geologija mogu biti naša budućnost
“Sama eksploatacija nije štetna, pitanje je kako će se i gde odlagati jalovina i koliko je ima, jer nje nužno mora da bude. Nema ni jednog rudnika u svetu koji nema jalovinu. Dodatno, jadarit imamo samo mi i niko više u svetu, što znači da ne postoji oprobana tehnologija za njegovu eksploataciju. Ne mogu se kao loši primeri prikazivati rudnici u Portugaliji ili Australiji jer su svi oni sa površinskom eksploatacijom, a ovde je, koliko ja znam, planirana podzemna eksploatacija”
Vojvodina
Nestanak Vojvođana, povratak Jugoslovena
Prema nedavno objavljenim rezultatima Popisa stanovništva u Vojvodini po naseljenim mestima, prvi put u proteklih 20 godina Jugoslovena ima znatno više nego Vojvođana, što se može objasniti razočarenjem građana Pokrajine u regionalne stranke poput LSV koja na proteklim izborima nije prošla ni cenzus
Demostat: Izveštaj o monitoringu javnog servisa RTS
Jutarnji program i Dnevnik 2
Skoro potpuna cenzura opozicije, izostanak bilo kakve kritike predsednika države i vlade, nedostatak suštinskog sagledavanja problema i izazova u društvu, guranje važnih tema pod tepih i provladino orijentisani gosti ključne su odlike dveju udarnih i najgledanijih informativnih emisija Radio-televizije Srbije. Za razliku od RTS-a devedesetih, koji je bio nosilac propagande vlasti, ali i govora mržnje, danas su to neki drugi mediji, uključujući televizije sa nacionalnom frekvencijom, dok se propaganda u korist vlasti na RTS-u sprovodi bez govora mržnje
Pregled nedelje
Mi i Sin čovečji
Koliko Linglongu zaista znači zakidanje trećine zarade indijskim radnicima? Ko će jedino imati korist ako Šapić formira vlast u Beogradu? I šta akušersko nasilje, ponižavanja nastavnika i EXPO 27 govori o prioritetima vlasti
Vojvodina
Daleko su Saskačevan i Mukačevo
Mnogo vojvođanskih Rusina proteklih decenija iselilo se u Kanadu. Oni koji su ostali čuvaju svoje običaje, jezik i kulturu u trouglu asimilacije između Rusa, Ukrajinaca i Srba
Srbija
Aleksandar Vučić je predstavio poletanje Srbije ka Ekspu 2027.
Više od dva sata Predsednik Srbije i njegovi saradnici navodili su brojke koje će navodno biti ostvarene u naredne četiri godine do Ekspa. Srbije je, rekli su u subotu uveče, poletela u budućnost. Nisu rekli od kojih para
Predlog za prevođenje i redefiniciju javnih politika
Došlo je doba megapretnji
Nurijel Rubini (na slici)je bio među retkima koji su predvideli svetsku kreditnu i finansijsku krizu iz 2008. godine. Iako je o tome govorio javno, niko ga nije shvatao ozbiljno. Sada nešto slično govori u knjizi Megapretnje. Da li će ga ovog puta neko shvatiti ozbiljno? Pretnje su globalnog karaktera, što znači da mogu da pogode celu planetu. Kakve javne politike treba da vodi Srbija da bi izbegla ili smanjila njihove štetne posledice
Penzija
Zemlje sa najboljim penzionim sistemom, a gde je Srbija?
Prvo mesto zauzima Holandija sa najboljim penzionim sistemom na svetu u 2023. godini, zaključak je istraživanja američke kompanije Merser. Pad nataliteta dugoročno je izvršio pritisak na nekoliko ekonomija i penzionih sistema, navodi se u izveštaju, što je negativno uticalo na rezultate održivosti za zemlje poput Italije i Španije
Izveštaj UN o sreći u svetu 2023. godine
„Happy-go lucky“, ili o putevima sreće od Avganistana do Finske
Sreća je pravilno raspoređena u gornjoj i donjoj polovini stanovništva u Avganistanu, zemlji u kojoj su skoro svi veoma nesrećni, kao i u Finskoj, zemlji u kojoj skoro niko nije nesrećan. Još od “principa najveće sreće” engleskog filozofa i reformatora Džeremija Bentama pa nadalje mnogi su se zalagali za to da vlade treba da teže da povećaju sreću svojih građana. Međutim, mnoge države ne uspevaju da obezbede ono što je Aristotel nazvao “eudaimonia”
Manjine
Romanovi iz Lenjinove
Za pola veka, broj Roma u Vojvodini je upetostručen, a njihov udeo u populaciji uvećan je za šest puta. Naše društvo, međutim, radi veoma malo na njihovoj inkluziji i to preti da postane ogroman problem