Kosovska hronika
Reanimacija Ohridskog sporazuma
Posle nedelje napetosti i predratnog stanja došla je nedelja iščekivanja. Sukobljene strane su na istim pozicijama, posrednici su u regionu. Izgleda kao da od dogovora nema ništa
Posle nedelje napetosti i predratnog stanja došla je nedelja iščekivanja. Sukobljene strane su na istim pozicijama, posrednici su u regionu. Izgleda kao da od dogovora nema ništa
Vanredni izbori na Kosovu smirili bi tenzije na severu, a kosovskog premijera Aljbina Kurtija poslali u opoziciju, smatra analitičar Dušan Janjić
Pet puta je pobeđivao na parlamentarnim izborima, tri puta na referendumima i, kada su mnogi prognozirali njegov odlazak, treći put, ovog puta u drugom krugu, na predsedničkim izborima. Kakav je uticaj jedanaeste pobede Tajipa Erdogana na evroazijske odnose, rat na istoku, “liberalno-autoritarnu” ideološku konfrontaciju i krizu unipolarnog svetskog poretka
Ministar rada Nemačke Hubertus Hajl potvrdio je da će nova kampanja privlačenja strane radne snage u narednom periodu biti značajno olakšana
Nemački kancelar Olaf Šolc bio je za to da se kompaniji COSCO da udeo od 24,9 posto kontejnerskog terminala u Hamburgu, iako su drugi članovi vlade bili uglavnom protiv. Dogovor je pao šest nedelja pre Samita kineskih i nemačkih zvaničnika u Berlinu.
Sastanak kao i uvek nije bio nimalo lak. Predsednik Srbije je zabrinut jer je što se ključnog pitanja tiče – formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO) - njemu jasno da Priština to ne želi da ispuni. Kako je rekao, prištinska strana ponovo je istakla da ZSO nije u skladu sa kosovskim ustavom. Kao što je to bilo i očekivano, na današnjem susretu usvojena je Deklaracija o nestalim osobama.
Trošenjem celokupne energije na odnose Srbije i Kosova, EU i SAD će se mnogo manje baviti unutrašnjim stvarima u Srbiji i to je koncesija koju Vučić dobija ako bude kooperativan do kraja. Toga je svesna i opozicija, koja kaže da će on sebi kupiti još deset godina na vlasti, ali to je već naš problem ili uspeh – zavisi iz kog se ugla gleda. Dok traje rat, neće biti previše prostora za priču o demokratiji, to je jasno, posebno ako za njom nema velike potrebe
Ikona američkog istraživačkog novinarstva sedamdesetih, koji je istraživao aferu “Votergejt”, rasvetlio zločin u Mi Laju i torturu u Abu Graibu, raskrinkavao učešće CIA u ubistvu Aljendea, Lumumbe i Truhilja, razotkrivao da CIA špijunira 10.000 Amerikanaca, protivnike rata među kojima je i on sam, pokušao da raskrinka mit o Kenediju, nagrađivan, pa žestoko napadan i medijski izolovan, u 85. godini ponovo ulazi u minsko polje tekućeg rata otkrivajući kako je miniran gasovod Severni tok
Priča o sankcijama je Vučićev prilično jeftin pokušaj da pred biračima pripremi teren za teške i nepopularne odluke. To je politika kratkog daha, posebno što se ništa pozitivno u srpskoj privredi neće dogoditi ako Srbija potpiše plan i otvori vrata UN-a za “Kosovo”: velikih investicija jednostavno nema ni u najavi, osim već davno ugovorenih projekata
“Naravno da je u interesu Srbije da ima dobre odnose sa Rusijom. Zidanje podrške Rusiji u srpskom društvu je, međutim, sistematski rađeno. Putin je dobio status i popularnost rok zvezde, kao da je Mik Džeger. Stotinu hiljada ljudi je dovođeno da ga vide. Broj susreta na državnom vrhu je prevazišao sve druge. U narativu o našim odnosima mi i Rusi smo postali vekovna bliska braća. Ignoriše se činjenica da nismo ni imali diplomatske odnose od 1917. do napada na Jugoslaviju 1941. od strane sila Osovine”
Srpski mediji izveštavaju s kim se i koliko dugo Aleksadar Vučić sreo u Minhenu na marginama konferenicje koja praktično ima samo jednu temu: poraz Rusije u sukobu sa Zapadom. Dok se diskusija u gradu FK Bajerna, BMW-a i pivnica vodi o tome kako što brže da se ukrajinska vojska snabde nemačkim, francuskim, britanskim i američkim tenkovima, predsednik Srbije se iz Bavarske javlja sa „lepom vešću“ da je 26. ili 27. afrička ili azijska zemlja povukla priznanje Kosova
Predsednik Ukrajine je brzinski posetio London, Pariz i Brisel gde je dočekan uz ovacije i najveće počasti. A on je tražio još oružja i pre svega lovačke avione, a u Evropskom parlamentu i prijem Ukrajine u Evropsku uniju