Održivi razvoj

Nauka: Budžet protiv pomračenja

Ako ste bar jednom igrali slavnu kompjutersku igru Civilizacija ili neku od njenih varijanti, moglo vam se desiti da dobijete svet u kome ćete na nekom ostrvu prilično lagodno razviti svoju virtuelnu naciju, obezbeđujući joj hranu, puteve i šta god još, i to tako da bez mnogo muke i vojnički pobeđujete susede. Ali, ako ste u svemu tome zaboravili da naterate svoje gradove da ulažu u nauku i tehnološki razvoj, oni će se sporije razvijati, da bi onda, odnekud iz tamne zone iskočila dramatično naprednija nacija i progutala vašu.

Srbija, nažalost, već skoro dve decenije postupa kao loš igrač Civilizacije i samo održava zatečeno stanje u naučnoj zajednici, bez obzira na čitav niz skorašnjih reformi i sistemskih odluka, pre svega zbog niskih ulaganja u nauku. Prošle srede je načinjen ozbiljan preokret u ovom pristupu. Novi ministar nauke i tehnološkog razvoja Božidar Đelić najavio je da će se do kraja mandata Vlade godišnje ulaganje u nauku upetostručiti i sa sadašnjih 100.000.000, do 2012. godine dostići 500.000.000 evra. To će značiti da će Srbija dostići godišnje ulaganje u nauku i razvoj od jedan odsto bruto nacionalnog dohotka, a sredstva će se obezbeđivati iz republičkog budžeta, ali i iz Pokrajine, lokalne samouprave i međunarodnih fondova.

Samo sedam dana pošto je, uz mesto potpredsednika Vlade i zaduženje da se stara o evropskim integracijama, preuzeo i funkciju ministra nauke i tehnološkog razvoja, Božidar Đelić je u Sava centru održao konsultativni sastanak „Smernice za dalji razvoj nauke i tehnologije u Srbiji“, gde je sa medijima i predstavnicima naučne zajednice razgovarao o ovim finansijskim povećanjima i problemima nauke u Srbiji.

Tom prilikom, sala broj tri u Sava centru bila je krcata. Na Đelićev poziv koji je odlučio da tako, najdirektnije moguće, upozna svoj sektor, odazvali su se predstavnici Srpske akademije nauka, Nacionalnog saveta za nauku, Nacionalnog saveta za obrazovanje, članovi gotovo svih istraživačkih udruženja, kao i predstavnici vodećih Univerziteta i praktično svih instituta iz cele Srbije.

Bilo je na početku izvesne bojazni da se Đelić kao ekonomista, a ne naučnik, neće snaći u nimalo jednostavnim problemima sektora. Međutim, već samo uvodno izlaganje novog ministra pokazalo je da je pažljivo uradio domaći zadatak. „Važno je zaokružiti zakonodavni okvir, a to podrazumeva dopunu Zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti“, istakao je Đelić, dodajući da bi do kraja godine trebalo da bude donet i zakon o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Uz to, Đelić je najavio usklađivanje zarada zaposlenih na univerzitetu i naučnim institucijama, kao i regulisanje nacionalnih penzija za zaslužne naučnike.

Ministar je izneo i niz problema, pre svega oko određivanja prioriteta u koje oblasti ulagati, politike vrednovanja radova i projekata, pitanja odlaganja radioaktivnog otpada i restrukturiranja Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ u multidisciplinarni park, kao i budućeg zakona o inovacionoj delatnosti. Činjenicu da je 2007. godine u Srbiji registrovano samo 200 naučnih patenata, Đelić je ocenio kao alarmantnu, a posebno što je u njihovoj izradi učestvovalo svega deset zaposlenih u naučnim institucijama, ali nije odgovorio kako će buduća saradnja privrede sa naukom izgledati.

Zapravo, ministar nije rekao ništa o smeru u kom će se kretati nauka u Srbiji, osim da bi želeo da Srbija jednom „dobije i prvog Nobelovca“. Iskoristio je priliku da od prisutnih naučnika čuje njihovo mišljenje o trenutnom stanju i budućim prioritetima, najavljujući da će Ministarstvo u narednih godinu dana, u saradnji sa naučnim institucijama, izraditi strategiju koja će odrediti prioritete ulaganja u nauku.

Obraćanja su ukazala na manje-više poznate probleme u naučnoj zajednici, a jedno od najzanimljivijih pitanja otvorio je Vigor Majić, direktor Istraživačke stanice Petnica, koji je podsetio da je nauka „deo kulture“ koji je Srbija izgubila, da se ne grade muzeji nauke niti se sistemski razvija naučna pismenost stanovništva, kao i da je bivši režim 11. avgusta 1999. godine pozivao građane „da se sakriju u podrume“ od pomračenja Sunca. To je jedan od glavnih zadataka, zapravo, sa kojim će se novi ministar suočiti. On je rekao da će Ministarstvo osnovati Nacionalni centar za tehnologiju i razvoj. Zaista, takva ustanova bi nauku mogla učiniti prepoznatljivom u Srbiji, a u povratnoj sprezi, i Srbiju prepoznatljivu po nauci.

Komentari:

Dr Sergej Flere

Crna zona: Zagrevanje oko jednog filma

Velike kontroverze u celom svetu izazvao je jedan, naoko običan dokumentarni film o klimatskim promenama, u produkciji kuće Kanal 4. Ovaj dokumentarac pod nazivom The Great Global Warming Swindle preispituje manje-više usvojeno viđenje, koje je svojim stručnim izveštajima potvrdio i Međuvladin panel za klimatske promene, da je čovek izazvao globalno zagrevanje planete. Film se emituje u 21 zemlji i prodaje kao DVD izdanje. Načinjen je kao naročit odgovor na već proslavljeni film Ala Gora An Inconvenient Truth, koji je problem klimatskih promena popularizovao u celom svetu. Blago zaobilazeći naučna saznanja, film iznosi tezu da se klima u poslednjih trideset godina menjala pod dejstvom drugih, sasvim prirodnih faktora i da je pitanje globalnog zagrevanja samo deo političke kampanje. Stručnjaci su oštro kritikovali iznete teze kao propagandu „klimatskih skeptika“, koji imaju jako uporište u protivnicima uvođenja odredbi Kjoto protokola. Prošle nedelje je britansko regulatorno telo OfCom, nešto nalik na naš domaći RRA, objavilo izveštaj u kome oštro, ali ne preoštro, kritikuje Kanal 4 za pristrasnost i neujednačeno prikazivanje svih mišljenja. U međuvremenu jedna grupa ekoloških aktivista u Britaniji lansirala je program „100 meseci za spas zemlje“, koji je nazvan i New deal, po ugledu na Ruzveltov plan oporavka američke ekonomije.