Meridijani

Agra: Samit neprijatelja

Prvi samit indijskog premijera Atale Beharija Vadžpajia i pakistanskog generala Perveza Mušarafa okončan je prošlog vikenda u Agri pored veličanstvenog Tadž Mahala diplomatskim skandalom i bez zajedničkog saopštenja. Iako je početak razgovora ulivao izvestan optimizam, susret lidera dveju zemalja, koje se već više od pola veka smatraju okorelim neprijateljima i koje su zbog spora oko Kašmira nekoliko puta bile na ivici nuklearnog rata, okončan je onako kako su pesimisti i očekivali: bez napretka u pregovorima oko statusa Kašmira i dogovora o smanjenju rizika od nuklearnog rata. Poslednji samit između pakistanskog i indijskog lidera odigrao se u februaru 1999, ali je tada sagovornik indijskom premijeru bio premijer Pakistana Navaz Šarif, koga je nedugo potom general Mušarafa svrgao s vlasti vojnim pučem. Obe zemlje su se ubrzo našle na ivici nuklearnog rata zbog Kašmira, gde su se vodile žestoke borbe. Indija i Pakistan spore se oko Kašmira od podele 1947, kada je mahom islamski Kašmir dodeljen Indiji. Dok Indija smatra Kašmir neodvojivim delom svoje teritorije, Pakistan se zalaže da se stanovnici Kašmira na referendumu izjasne da li žele da se prisajedine Pakistanu. Iako je Indija od tada vršila jak pritisak na Zapad da izoluje pakistanskog generala koji se prošlog meseca sam proglasio za predsednika zemlje, domaćin je neprijatelja dočekao neobično srdačnom dobrodošlicom: general, koji je u Indiju doputovao u civilnom odelu, od premijera Vadžpaija dobio je veliki buket crvenih ruža. Nakon ovako neuobičajeno srdačne dobrodošlice, iako je ispraćaj bio blago rečeno hladan, Indiji će ubuduće biti teško da bilo koga ubedi da je neko oličenje zla, kao što je to doskora tvrdila za pakistanskog diktatora. Početne izjave šefova kabineta u vezi sa pregovorima nagoveštavale su napredak i optimizam, ali je svima sve postalo jasno kada je gost onemogućen da se pojavi na konferenciji za štampu i da sam objasni zbog čega je izostalo zajedničko saopštenje. Indijske vlasti rekle su da nisu u stanju da garantuju bezbednost za održavanje konferencije za štampu, pa je negde iza ponoći nakon završenog drugog dana pregovora general Mušarafa, pod službenom pratnjom, napustio Agru. Prema nezvaničnim izveštajima, pregovori oko zajedničkog saopštenja zapali su u ćorsokak oko terminologije. Indija je instistirala da se u saopštenju kašmirski pobunjenici koje finansira Pakistan nazovu teroristima, što je pakistanskoj strani neprihvatljivo jer su pobunjenici za njih borci za slobodu. Niko nije očekivao da će dvojica lidera uspeti da se usaglase, pošto se zna da obojica uživaju popularnost u svojim sredinama upravo zbog tvrdih stavova oko kašmirskog pitanja. Ustupak bilo kog od njih značio bi političko samoubistvo. No razgovori su, ipak, počeli, i pretpostavlja se da će se dvojica lidera ponovo sastati. Izvesno je jedino da je pakistanski general iz svega izvukao veću političku korist jer je Indija pozivom na razgovore priznala da je Mušarafa legitiman pregovarač, iako je način na koji je došao na vlast, nedavno se sam proglasio za predsednika, udaljen od najlabavijeg shvatanja legitimiteta. Štaviše, general je pokazao građanima Indije, ali i Pakistana, da može opušteno da se šeta po Delhiju, odakle je s porodicom izbegao kada mu je bilo četiri godine.

Tokio: Japansko viđenje istorije

Najava japanskog ministarstva obrazovanja da će učenici srednjih škola od naredne školske godine učiti istoriju iz novih udžbenika koje su pisali japanski nacionalistički istoričari, a u kojima se prećutkuju zlodela prema susednim azijskim zemljama japanskih vojnika tokom osvajačkih ratova, izazvala je pravi diplomatski rat između Japana i njegovih suseda. Međutim, nekoliko oblasti najavilo je da neće koristiti sporne udžbenike i da odluku o izmeni gradiva treba preispitati. Ministarstvo za obrazovanje odobrilo je nove udžbenike u aprilu, nedugo pošto je Japan dobio novog premijera, ali su Kina i Južna Koreja ovo doživele kao veliku nepravdu, i najavile da će upotreba novih udžbenika znatno pogoršati odnose između zemalja. Zvanični Japan branio se od optužbi suseda da udžbenici ne predstavljaju zvanično japansko viđenje istorije, već da su odraz intelektualnog autoriteta nezavisnih japanskih istoričara i stručnjaka. Južnu Koreju, Kinu i ostale susede najviše je pogodilo što se u udžbenicima pravdaju i veličaju japanski osvajački pohodi u prvoj polovini XX veka. I Kina i J. Koreja poslale su Ministarstvu svoje primedbe na štivo, ali one nisu uvažene. Umesto toga, načinjeno je nekoliko malih, mahom kozmetičkih izmena u tekstu, što nije dovoljno da bi se susedi odobrovoljli. U udžbenicima se, na primer, nigde ne pominje da je Japan primoravao preko 100.000 Korejki da budu na seksualnoj usluzi japanskim vojnicima tokom okupacije Koreje 1910-1945, koja se u udžbenicima, inače, opravdava tvrdnjom da je okupacija poluostrva bila neophodna da bi se održala stabilnost u regionu.

London: Venčanje na „Titaniku“

Dejvid Lebovic i Kimberli Miler venčaće se na olupini legendarnog broda „Titanik“ koji je potonuo 1912. u kanadskim vodama kod Njufaundlenda. Venčanje će se odigrati na dubini od oko 4ooo metara u Atlantskom okeanu, a čin će obaviti Anatolij Sagalvič, kapetan podmornice koja bi mladence trebalo da odvede do mesta venčanja. Mladoženja je došao na ideju da se venča na slavnoj olupini nakon što je saznao da je od britanskog ronilačko-istraživačkog kluba SubSea dobio nagradno ronjenje do „Titanika“. Jedini uslov koji mu je izvršni direktor kluba postavio jeste da od cele avanture ne napravi cirkus. Kuma će biti italijanska pinceza Elektra Markoni, čiji je otac pronalazač radio-stanice kojom je posada „Titanika“ pre bezmalo 90 godina slala panične signale za pomoć kada je brod nasukan na santu leda počeo da tone. U brodolomu je nastradalo oko 1500 ljudi, dok ih se oko 700 spaslo. Danas su žive samo četiri žene koje su preživele brodolom.

Cela operacija koštaće oko 400.000 funti (560.000 američkih dolara), a venčanje je zakazano za 26. jul.

Operacija je izazvala gnev Britanskog „titaničkog“ društva čiji članovi smatraju da olupina simbolizuje veliku tragediju, i da nije mesto gde bi trebalo slaviti.