Međuvreme

Rezidencija

Zgrada u Gospodar Jovanovoj ulici u Beogradu, u kojoj živi srpski premijer Vojislav Koštunica, u veoma lošem je stanju i nije renovirana od 1940, kada je sazidana. Najveći problem je urušeno stepenište koje ugrožava bezbednost stanara. Međutim, to je samo početak spiska svega što bi na zgradi trebalo zameniti, zakrpiti, popraviti ili, jednostavno, ukloniti. Zbog postojanja podzemnih voda i sleganja tla, zgrada tone, a nakon što je u bombardovanju 1941. jedan deo srušen, pa ponovo izgrađen pedesetih godina, zgrada se krivi na jednu stranu. Otkako je pre dve godine uvedeno centralno grejanje, zidovi se urušavaju. Svemu tome treba dodati i urušeno dvorišno stepenište, oštećen ravni krov, trulu limariju i bušne oluke, što je boljka većine zgrada u centru Beograda. Premijeru Koštunici i njegovim komšijama sreća se konačno osmehnula, jer su gradske vlasti za proleće najavile sanaciju ove zgrade. Skupština grada izdvojila je 20.000.000 dinara za renoviranje, a u toku je konkurs za izvođača radova. Na zgradi u Gospodar Jevremovoj 59 biće urađena statička sanacija stepeništa, sanacija ravne terase, limarije i ulične i dvorišne fasade. Zavod za zaštitu spomenika obezbedio je konzervatorske uslove, jer se zgrada nalazi u okviru gradske celine koja je pod zaštitom ove ustanove. Stanari kažu da za skoru sanaciju zgrade nije zaslužan komšija premijer, jer da je tako, „radili bi nove temelje, a ne samo sitne popravke“.

Magistri

Nakon donošenja novog zakona o visokom obrazovanju, jedno od otvorenih pitanja ostalo je kako „pretvoriti“ zvanja iz starih univerzitetskih diploma u nove, koje će biti podeljene na tri stepena: „bečelor“, „master“ (prema starom – magistar) i „doktor“. Problem nastaje zbog činjenice da se „bečelor“ diploma dobija posle tri godine studija a „master“ nakon još dve dodatne, tako da ostaje nedefinisano kakav će status imati četvorogodišnje diplome koje su izdavane prema starom zakonu. Tamara Perović, predsednik Asocijacije za akademsku ravnopravnost i integracije, objasnila je da je u američkoj i delom zapadnoevropskoj praksi „bečelor rang zanimanja na nivou službenika ili referenta“. Prema njenim rečima, ovaj profil podrazumeva pomoćne, gotovo administrativne aktivnosti, što nije odgovarajuće poređenje sa nivoom opterećenja i težinom starih studija koje više odgovaraju „master“ nivou. Pošto bi automatska dodela magistarskih diploma svima koji imaju završen četvorogodišnji fakultet dovela do „inflacije“ ovog zvanja, prilično je opravdan strah pojedinih studenata da će im biti priznate samo „bečelor“ diplome. Prorektor Beogradskog univerziteta dr Aleksandar Lipkovski tvrdi da novim zakonom neće biti ugrožena ničija stečena prava. Stare diplome će ostati u opticaju a „stari“ diplomci će moći da na sopstveni zahtev dobiju i nove diplome čija će zvanja zavisiti od odluka pojedinačnih fakulteta.

Doček

Početak nove 2006. godine u Nišu će ostati upamćen po nesvakidašnjem skandalu. Naime, u četiri niška hotela i desetak restorana svečani doček otkazan je – zbog štrajka. Problem je nastao jer su zaposleni u najvećem niškom hotelsko-ugostiteljskom i turističkom preduzeću Srbijaturist, samo dva dana pred doček Nove godine, objavili štrajk. Samo u hotelu „Nais“ dolazak 2006. trebalo je da proslavi oko 1500 ljudi. Da zlo bude veće, sve ulaznice za doček rasprodate su mnogo pre nego što su zaposleni u Srbijaturistu odlučili da obustave rad. Problemi u ovom preduzeću nisu novijeg datuma. Počeli su pre dve godine kada je kontroverzni niški biznismen sa američkim pasošem, Srba Ilić, nakon što je kupio beogradski Putnik, kupio i Srbijaturist. Agencija za privatizaciju Srbije ubrzo je poništila kupoprodajni ugovor za Putnik, a u Nišu su zaposleni od novog gazde dobili samo – obećanja. Od preuzetih obaveza na planu investicija, Ilić nije ispunio ništa, na šta su radnici i sindikat Srbijaturista više puta pokušavali da skrenu pažnju nadležnih organa. Kap koja je prepunila čašu bila je Ilićeva odluka da, pred kraj prošle godine, otpusti polovinu od 380 radnika. Radnici su pokušali da razgovaraju s njim, ali je on to odbio nazvavši ih „ruljom i stokom“. Onima koji su uplatili doček u objektima Srbijaturista novac je vraćen. Štrajk se nastavlja, a neće biti ni dočeka Nove godine po julijanskom kalendaru.

Ležanje

Najnoviji statistički podaci pokazuju da stanovnici naše zemlje u bolničkim krevetima leže znatno duže od evropskog proseka, čak osam dana. Najmanje vremena u bolnici provode Danci (3,6 dana) a najduže Rusi (12 dana). U specijalizovanim klinikama i kliničko-bolničkim centrima razlika je još veća, pa naši pacijenti leže između deset i 13 dana, dok na primer u Engleskoj slični bolesnici ostaju samo pet dana. U istoj zemlji bolesnik koji treba da bude operisan u bolnici provede samo jedan dan pred operaciju, dok je kod nas to, zavisno od ustanove, od tri do šest dana. U ovom periodu bolesnik obično samo čeka i bez potrebe zauzima krevet. U proseku, broj operacija koje hirurg u opštoj bolnici izvede svakog meseca je 5,6 a broj medicinskih sestara je toliki da jedna sestra dolazi na dva kreveta. Najčešći uzrok smrti je moždani udar, od koga umire 25,6 odsto građana, a sledeći na listi je srčani udar sa 14,3 odsto. Broj umrlih od srčanog infarkta u Beogradu je nešto viši od proseka za Srbiju.

Suđenje

Na dan koji je po crkvenom kalendaru posvećen svetom prvomučeniku i arhiđakonu Stefanu započet je poslednji krug u suđenju vladiki vranjskom Pahomiju, alijas Tomislavu Gačiću, zbog protivprirodnog bluda, odnosno seksualnog zlostavljanja dečaka. Proces je započet pre više od dve i po godine pred Opštinskim sudom u Vranju, da bi ga, nakon zahteva vranjskog tužilaštva, Vrhovni sud prepustio Krivičnom veću Opštinskog suda u Nišu. Na ovom ročištu, zlostavljani dečaci, danas već mladići, po ko zna koji put su potvrdili navode iz optužnice, a advokati odbrane da je čitav slučaj deo orkestriranog napada na SPC i sve što je sveto srpskom narodu. Na predlog odbrane saslušano je šest novih svedoka koji, po tvrdnjama optužbe, sa slučajem nemaju nikakve veze, već su dovedeni da brane „lik i delo“ optuženog. Ako se opet ne bude našao neki razlog za odlaganje, pretres će biti okončan 27. januara, na dan posvećen prvom arhiepiskopu srpskom, svetom Savi. Dečaci koji Pahomija optužuju, u vreme kad se događalo to za šta ga optužuju, bili su polaznici škole za sveštenike pri Vranjskoj eparhiji koju su u međuvremenu i završili. Prema ranijoj izjavi vladike niškog Irineja povodom ovog suđenja, odluka suda u Nišu neće automatski uticati na Pahomijev položaj u crkvi, odnosno odluka svetovnog suda će eventualno biti samo povod da Srpska pravoslavna crkva pokrene postupak za utvrđivanje činjenica, prvo na Svetom sinodu, potom na Saboru Srpske pravoslavne crkve. Do tada, Pahomije će i dalje, kao predstavnik Srpske pravoslavne crkve, biti član državnog pregovaračkog tima o budućem statusu Kosova i Metohije.

Pokojnik

Kolika je razlika između zemalja članica EU-a i onih koje to nisu, između ostalog pokazuje i slučaj pokojnog N.N. iz Požarevca, koji je pre petnaestak dana preminuo na radnom mestu u Vićenci, Italija. Telo pokojnika zadržano je desetak dana u Italiji, dok nisu stigli rezultati obdukcije. Tada je u Požarevcu zakazana sahrana, a rođaci preminulog krenuli su u Italiju po telo. Međutim, zbog revnosnog rada srpske i hrvatske policije, sahrana umalo nije otkazana, a umesto preko Hrvatske, sinovi N.N. stigli su u Srbiju preko Mađarske. Krenuli su s dva automobila. U jednom su bili sinovi i rođaci pokojnika, a u drugom kovčeg. Bez problema su prešli slovenačku granicu, pa su nastavili ka Hrvatskoj. Međutim, na hrvatskoj granici počinju peripetije, jer ni posle šest sati čekanja policajci jednostavno nisu želeli da ih puste. Sin preminulog telefonom je kontaktirao sa hrvatskim MUP-om i ambasadom SCG u Hrvatskoj, ali ništa nije vredelo, pa je odlučio da se vrate u Sloveniju i put nastave preko Mađarske. Slovenački graničari poslali su mađarskim kolegama faksom svu potrebnu dokumentaciju, tako da su rođaci pokojnika posle petnaestak minuta zadržavanja nastavili put. Međutim, tek na srpskoj granici usledio je šok. Ovdašnji policajci, nakon što su ih sve legitimisali, zahtevali su da izvrše kompletan pretres automobila. Na opasku jednog od sinova da vozi mrtvog oca, policajci su odgovorili da niko ne treba da ih uči njihovom poslu. Usledio je detaljan pretres, sa sve skidanjem tapacira sa vrata i gepeka, kako bi se uverili da putnici nemaju nameru da, uz pokojnika, nešto prošvercuju. Čitavo putešestvije trajalo je više od dvadeset četiri časa, ali je sahrana ipak obavljena u zakazano vreme.

Brat

Audicija za TV šou „Veliki brat“ održana je u ponedeljak u Nišu, gde su birani kandidati koji će ući u drugi krug izbora i ostati u trci za mesto jednog od dvanaest budućih učesnika ovog takmičenja. Predstavnici producentske kuće Emoušn, koja je otkupila licencu za Srbiju, objavili su da je među više od 5000 prijavljenih vrlo malo devojaka. Auducije tek treba da budu održane u Beogradu i drugim gradovima Srbije tako da mnoge Nišlije već sada tvrde da su im šanse za ulazak u uži krug prilično male. „Došao sam iz zezancije. Nema šanse da bilo ko iz Niša ili sa juga Srbije uđe u šou. Sigurno je i da će se prijaviti neka medijski poznata osoba“, kaže Đorđe Medarov iz Niša. Pošto se tokom trajanja šoua svake nedelje glasanjem gledalaca eliminiše po jedan kandidat, mesto rođenja i poreklo kanditata verovatno neće imati velikog uticaja na konačan rezultat. Podsećanja radi, u drugoj sezoni hrvatskog „Big brothera“ pobednik je bio Rom Hamdija Seferović (26) iz Zagreba, koji je osvojio 135.000 evra iako mu je na početku takmičenja malo ko davao velike šanse za pobedu. Prema pravilima, 12 kandidata koji budu izabrani provešće 100 dana u zatvorenoj kući od oko 600 kvadrata, u kojoj neće biti telefona, televizije, interneta ili bilo kakve komunikacije sa spoljnim svetom. Svake nedelje će morati da ispunjavaju zadatke koji budu postavljeni pred njih i time „zarađivati“ zajednički novac koji će biti upotrebljavan za kupovinu raznih potrepština. Pobednik domaćeg „Velikog brata“ osvojiće 100.000 evra.

Otkazi

Šesti je mesec, biće pun, kako novinari valjevskog nedeljnika „Napred“ štrajkuju jerbo su nezadovoljni što im je opština za direktora i glavnog urednika imenovala kolegu Jovana Bugarskog. Nije „Napred“ bio neki etalon, neka Crta u informisanju, pa ni lokalno kad je u pitanju, ali jeste bio neki prosek onoga što se zove profesionalizam, kakav je da je, u medijima. To se ponajpre, i ponajbolje, moglo, i može, videti po tome kako novi direktor i urednik Bugarski sklepava proizvod pod istim imenom. Blago rečeno, to ne liči ni na šta, za ovu priliku može i jedna reč, ninašta. Bilten za vežbanje partijskih aktivista koji su voljom svojih partija odlučili da budu novinari. Jerbo, kad su novinari odlučili da uđu u štrajk, opštinski direktor Bugarski je pozapošljavao ine partijske aktiviste i pripadajuće aktivne partijske simpatizere, i sad ta bulumenta piše i potpisuje razne baljezgarije.

A šta se sve dešavalo, šta se sve dešava u ovom štrajku? Još letos direktor Bugarski dao otkaz nekolicini novinara, zato što su, pazi molim te, održali konferenciju za novinare u prostorijama redakcije. Inspekcija rada vratila novinare na posao. Novinari u štrajku držali i otvorene tribine, ali javnost nešto nije bila zainteresovana, kao što i novinarski esnaf nešto nije čuo za probleme valjevskih kolega, štrajk podržalo novinarima pripadajuće Udruženje novinara Srbije, Nino, i to nekoliko puta, bio lično. Tek nije bila zainteresovana opštinska vlast, taj novosrbijanski bastard prostote i sitnog ćara, koga čine i socijalisti sa čije je kvote pomenuti Bugarski. I šta se desilo, novinari upali u štrajk bez izlaza, baljezgari, uz prećutnu dozvolu vlasti, nastavljaju da baljezgaju. Tolerisana glupost uzela da napreduje, pred Novu godinu taj direktor Bugarski, za koga je raniji urednik Stevan Ćirić javno izjavio da ga je tri godine, kao novinara, učio da se ne piše oktombar, podelio otkaze za svih 14 zaposlenih, i jošte promenio brave na redakciji, pa sad štrajkači štrajkuju u hodniku i na ‘ladnoći. Iako je reč o elementarnom kršenju zakona o štrajku, inspekcija rada još nije reagovala, iako je reč o Svemu, ovakva Opština, ovakva Vlast, ničim ne pokazuje da je se to tiče. Sve van razuma, sve van zakona, jedino se novinari u štrajku drže zakona. Nešto je ovde načisto, skroz i do zla boga pogrešno.

Ambasador

Kako prenosi dnevni list „Kurir“, novi ambasador SCG u Južnoafričkoj Republici trebalo bi da bude psihijatar i potpredsednik Nove Srbije prof. dr Jovan Marić. Marić, koji sebe često zove seksologom, potvrdio je da se kandidovao za to mesto, ali ne i da je njegov izbor potvrđen. Pojedine diplomate smatraju da su ovakva postavljenja nečuvena, jer se za ambasadore dovode ljudi koji nemaju ni dana diplomatskog iskustva, ali i da ovo nije ništa neobično jer je poslednjih godina za ambasadore, konzule i sekretare ambasada već postavljeno najmanje tridesetak lekara. Ovakvo ponašanje Ministarstva spoljnih poslova povremeno izaziva probleme u odnosima sa nekim zemljama. Kako prenose mediji, takav je bio i slučaj „pokušaja“ postavljenja Slobodana Vukčevića, sina ministra za dijasporu Vojislava Vukčevića, za ambasadora u Turskoj. Navodno, nakon što je turskom Ministarstvu spoljnih poslova najavljeno da bi ambasador mogao biti Vukčević, Turci nisu odmah dali agreman već su ćutali, što u diplomatiji obično znači da kandidat nije odgovarajući i da bi trebalo ponuditi nekog drugog. Nakon četvoromesečnog ćutanja, koje naše Ministarstvo izgleda nije razumelo, iz Turske je stiglo obaveštenje da je Vukčević odbijen jer se „ne može dati agreman čoveku bez biografije“. Dodatan problem često predstavljaju i disonantni tonovi koji dolaze iz pojedinih ambasada u kojima crnogorski kadrovi „vode zasebnu politiku“ i smatraju, između ostalog, i da je „Kosovo srpski, a ne crnogorski problem“.