Dr Kvark i drugi doktori

Prošle nedelje Beograd je ugostio jednog nobelovca i još tri isto tako značajna naučnika iz sveta. Naime, povodom 200 godina Univerziteta u Beogradu, upriličen je niz svečanosti kao što su bile Svečana akademija u Sava centru, brojne međunarodne konferencije, predstavljanje Monografije univerziteta, razni koncerti i predavanja, kao i osnivačka skupština Alumni organizacije studenata, a jedan od brojnih događaja bilo je i promovisanje četvorice počasnih doktora nauka Univerziteta.

Ovo zvanje su dobili Džerom Fridman, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku i profesor Tehnološkog instituta u Masačusetsu (MIT) u SAD, Hironori Fudži, profesor Tokio Metropoliten univerziteta u Japanu, Mate Valer, direktor centra za superračunare u Barseloni i profesor na Tehničkom univerzitetu u Kataloniji, kao i Viktor A. Sadovničij, rektor Moskovskog državnog univerziteta „Lomonosov“.

Izborom ovakvih počasnih doktora koji iza sebe imaju zaista impresivne karijere, podignuta je cena same te titule, a Univerzitet u Beogradu je na jedan krajnje ugodan način poradio na svom ugledu u svetu. No, novi počasni doktori se nisu zadržali samo na prihvatanju laskavog zvanja, svoj boravak u gradu iskoristili su da stvore kontakte i već dogovore buduću saradnju sa našim uspešnim naučnim ustanovama kao što je Institut za fiziku u Zemunu.

Vođen logikom razmene iskustva, tri počasna doktora primio je i Božidar Đelić, novi ministar nauke i potpredsednik Vlade Srbije. Tokom radnog ručka sa Džeromom Fridmanom, Mateom Valerom i Hironorijem Fudžijem, ministar Đelić je razgovarao o putevima dodatnog poboljšanja saradnje srpske nauke sa prestižnim ustanovama iz kojih dolaze.

„Naš prvi cilj je da odredimo prioritete razvoja nauke“, rekao je za „Vreme“ potpredsednik Božidar Đelić, objašnjavajući da se kroz iskustva dobijena od takvih vrhunskih stručnjaka može zapaziti kako su zemlje naše veličine odlučile da dominantno ulažu samo u nekoliko prioritetnih tematskih celina. Ta ideja podrazumeva koncentraciju kapitala na nekoliko ambicioznih zadataka u oblastima u kojima posle neizostavno dolaze najbolji rezultati. „Sad je na nama pitanje koje su to celine“, dodao je Đelić, ističući da Srbija planira da ozbiljno ulaže u nauku.

Ovakav stav i spremnost da se nauka razvija naročito je podržao Nobelov laureat Džerom Fridman, proslavljen kao jedan od trojice istraživača koji je 1968-69. godine otkrio kvarkove kao „delove“ protona i osnovne gradivne elemente materije. „Jedna vlada ne može pametnije da investira u budućnost svoje zemlje do da ulaže u nauku“, rekao je Fridman za „Vreme“.

Nove, ambiciozne strategije razvoja nauke će možda pomoći da Srbija ne bude više oslonjena samo na naučne rezultate svojih izvanrednih pojedinaca, već da, uz sve poteškoće, stvori opštu klimu u kojoj bi nastajala značajna otkrića, paralelno sa razvijanjem nove generacije naučnika.

(U sledećem broju „Vremena“ objavljujemo ekskluzivni intervju sa profesorom Džeromom Fridmanom, dobitnikom Nobelove nagrade za fiziku)