Deset dana nakon izveštaja BIRN-a i Amnestija o zloupotrebama špijunskih softvera protiv aktivista i novinara, jedan student postao je sledeća meta. Priveden u Sava centru i nestao iz javnosti na šest sati
Marija Zec ostala je bez posla u Upravi za agrarna plaćanja. Za „Vreme” iznosi sumnju da je razlog tome što je njen otac, poljoprivrednik, dovezao traktor na Autokomandu u sklopu protesta
Nekoliko mitropolita, arhiepiskopa i episkopa pozvali su u petak (28. februar) na poštovanje studenata, te odgovorno izražavanje i izveštavanje, ograđujući se od stavova predstavnika SPC iznetih prethodnih dana
Zbog mnogobrojnih nerazjašnjenih pitanja u vezi sa najgorom železničkom nesrećom u istoriji Grčke u kojoj je 28. februara 2023. godine poginulo 57 građana, u toj zemlji održava se generalni štrajk kome su se priključili čak i kontrolori letenja. Otkazani letovi iz Beograda za grčke gradove i obratno. Studenti u blokadi u Beogradu organizuju skup podrške
Dolaskom Donalda Trampa na mesto predsednika, došlo je do zaokreta u politici SAD prema ratu u Ukrajini. Velika Britanija i Francuska su ipak rešene da će poslati trupe u Ukrajinu
Srbija i Hrvatska našle su se na istoj strani u pokušaju da spreče američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS). Dok Beograd nastoji da očuva energetsku stabilnost, Zagreb se zalaže za zaštitu ekonomskih interesa i očuvanje tranzitnih prihoda
„Šetnje su veličanstvene, studenti su uradili veliki deo posla, ali mi se čini da samo studenti i samo šetnjama ne mogu da iznesu ovu borbu“, kaže za „Vreme“ predsednik Nove Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović
Predsednik Srbije najavio je da očekuje da nova Vlada bude izabrana u narednih 40 dana, a činiće je „kompetentni i odgovorni ljudi koji će moći da odgovore na izazove“
Hrvatska je dobila Zakon o vanrednim merama kontrole cena. Da li bi Srbija mogla da ga dobije i da li joj je potreban, ako građani bez zadrške opsedaju supermarkete i šoping molove
Novi petak, novo pumpanje u podkastu „Ova situacija" - Filip Švarm, Željko Bodrožić i Slobodan Georgijev razmatraju čudna dešavanja u „srpskom svetu" i oko njega
Studenti iz različitih gradova Srbije, pešice, trčeći i biciklima, stižu u Niš na protest „Studentski edikt“, koji će se održati u subotu 1. marta. Objavljen i detaljan plan planiranog studentskog protesta
Šef nemačkih Liberala Kristijan Lindner preduzima pravne korake protiv magazina „Titanik“ jer su ga zadirkivali
Nema promena nakon masakra u OŠ „Vladislav Ribnikar“
Kako je moguće da se posle masakra u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i dalje događaju incidenti kao ovaj u Pančevu, za „Vreme“ objašnjava specijalni pedagog i direktor EduCentra Ljiljana Marković.
„Naš sistem nije napravio nikakavu promenu, u školama je po pitanju stručnih radnika ista situacija. U školama imamo po jednog psihologa i pedagoga, i oni jednostavno nisu u mogućnosti da se bave problemima u školi, jer su opterećeni nekim drugim poslovima“, kaže Marković.
Ona ističe da bi, s obzirom na celokupnu situaciju, u svakoj trebalo da bude po jedam specijalni pedagog, stručan i fakultetski osposobljen da radi sa problemima u ponašanju kod dece.
„Postoji veoma velika tolerancija na nasilje među decom, jer je njima uglavnom zabavno da na društvenim mrežama gledaju ismejavanje i zadirkivanje drugih, nekako im je zabavno da gledaju kako druga deca pate i kako su čak i predmet nasilja“, kaže Marković.
Ona se osvrnula i na to što, prema pisanju medija, na sminku incidenta u Pančevu postoje deca koja stoje sa strane.
„Niko ništa ne preduzima, nego snimaju i gledaju i svi su nekako pasivni učesnici tog nasiljaSvi to snimaju i šeruju na društvenim mrežama, jer su to sadržaji koji su gledani, koji povećavaju njihovu vidljivost na društvenim mrežama“, kaže Marković.
Nedovoljno veštine za kontrola besa
Ona dodaje da je veliki problem i to što deca nemaju dovoljno razvijene veštine za kontrolu besa, što im je tolerancija na frustraciju veoma niska, i što nemamo sisteme podrške u društvu koji se bave tim problemima.
Ističe da pod tim najpre misli na savetovališta za decu i mlade i savetovališta za roditelje koja postoje samo u privatnoj praksi, ali ne i državnom sistemu.
Marković ukazuje da mnogo faktora utiče na odrastanje dece: porodični, školski i vršnjački sistem i društvo u kojem deca žive.
„Porodica je mnogo ugrožena, veliki je procenat razvedenih brakova i roditelja koji rade 10 ili 12 sati dnevno, i nemaju vremena da se bave decom. U vršnjačkom sistemu deca se nadmeću u tome ko je najjači i ko je najbolji u gluposti, a ne ko je najbolji u znanju ili sportu. Onda društvo kroz rijalitije promoviše svađe, pretnje i nasilje, i to postaje normalnost, a društvena reakcija na takvo ponašanje izostaje. Ranije su nasilnici bili maltetne izopštavani iz društva“, ukazuje Marković.
Ona upozorava da roditelji mogu da kontrolišu koliko će dete vremena provesti na internetu, ali da ne mogu da kontrolišu i sadržaj koji će deca gledati.
„Postoje sadržaji na internetu koje roditelji ne mogu da kontrolišu i koji kod dece razvijaju toleranciju na nasilje. Roditelji su usamljeni u vaspitavanju dece, jer nemamo društvo koje podržava vrednosti koje roditelji promovišu. Škola i obrazovni sistem su potpuno degradirani, više nije vrednost biti uspešan u školi i ići na takmičenje, a u društvu se vrednuje ko je mangup“, zaključuje Marković.
Maloletničko nasilje bukti u Srbiji
Ovo je samo jedan u nizu maloletničkog nasilja koje, kao da je, suprotno očekivanjima, buknulo u Srbiji nakon masakra u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“.
U martu je u mestu Toponica kod Požarevca, maloletničko nasilje kulminiralo pokušajem silovanja učenice petog razreda, a počinioci su bili njeni vršnjaci iz odeljenja.
Porodica učenice tvrdi da je škola pokušala da slučaj zataška, uprava škole tvrdi da su postupili po važećem pravilniku.
Jedanaestogodišnja devojčica mesecima je trpela zlostavljanje grupe vršnjaka, a sve je kulminiralo 28. marta kada su je fizički i seksualno zlostavljali, i prema tvrdnjama njenog oca, pokušali da je siluju.
„Pokušaj silovanja. Na času fizičkog, gde je bila nastavnica ja ne znam. Tu dete počinju da maltretiraju, skidaju, dvojica, a treći snima“, rekao je otac zlostavljane devojčice.
U maju je sedmogodišnji dečak učenik osnovne škole u Sremskim Karlovcima u više navrata bio žrtva maloletničkog nasilja.
Iako su maltretiranje prijavili školi, ona je reagovala tek kada je slučaj prijavljen policiji.
U samo jednoj sedmici sedmogodišnjeg dečaka je tri puta maltretirao dečak iz sedmog razreda, a jednom mu je čak i zapretio smrću.
Dečak je prijavljivao maltretiranje učiteljici, tražio pomoć i zaštitu, ali se ništa nije dogodilo.
Roditelji su od deteta saznali šta se dogodilo i nakon toga su razgovarali sa direktorkom škole.
Međutim, majka dečaka je rekla da je stekla utisak kao da se to ne shvata ozbiljno, a u jednom trenutku direktorka je rekla majci da treba da „čeliči dete“.
',
title: 'Novi slučaj maloletničkog nasilja: U Pančevu tri devojčice pretukle četvrtu ispred škole',
pubdate: '2024-09-19 17:38:09',
authors: authors,
sections: "Vesti",
tags: "Deca,Nasilje,Vršnjačko nasilje,Maloletničko nasilje",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Novi slučaj maloletničkog nasilja: U Pančevu tri devojčice pretukle četvrtu ispred škole',
'pageContent': '
U Pančevu se 18. septembra dogodio slučaj novi maloletničkog nasilja u Srbiji. Slučaj ispituje policija, na osnovu snimka sa društvenih mreža na kom se vidi kako tri devojčice, najverovatnije srednjoškolke, tuku četvrtu devojčicu.
Ovaj slučaj nasilja se, kako nam je rečeno u PU Pančevo, dogodio u Ulici braće Jovanovića gde se nalaze tri škole – jedna osnovna i dve srednje.
Iz Tehničke škole „23. maj“ za tabloid „Blic“ je potvrđeno da se incident dogodio ispred zgrade te škole i da su „samo neke od devojčica na snimku učenice te škole“.
Navedeno je i da je Tehnička škola „23. maj“ odmah preduzela sve neophodne mere, da su „uključeni svi i da je odrađeno je sve što treba“.
Iz pančevačke policije naveli su da su snimak videli na društvenim mrežama, „ali da nije bilo prijave ni sa jedne strane“.
Ipak, navedeno je, slučaj odmah predat na dalji rad nadležnoj policijskoj upravi.
„Na toj teritoriji postoje dve srednje i jedna osnovna škola. Prema snimku devojčice ne deluju da imaju manje od 14 godina, niti da su osnovci. Kolege iz maloletne delikvencije rade na ovom slučaju“, rečeno je u pančevačkoj policiji.
Navedeno je i da će slučaj, nakon pribavljanja svih informacija i obrade, najverovatnije biti predat Višem tužilaštvu, jer su u pitanju maloletnici.
Nema promena nakon masakra u OŠ „Vladislav Ribnikar“
Kako je moguće da se posle masakra u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i dalje događaju incidenti kao ovaj u Pančevu, za „Vreme“ objašnjava specijalni pedagog i direktor EduCentra Ljiljana Marković.
„Naš sistem nije napravio nikakavu promenu, u školama je po pitanju stručnih radnika ista situacija. U školama imamo po jednog psihologa i pedagoga, i oni jednostavno nisu u mogućnosti da se bave problemima u školi, jer su opterećeni nekim drugim poslovima“, kaže Marković.
Ona ističe da bi, s obzirom na celokupnu situaciju, u svakoj trebalo da bude po jedam specijalni pedagog, stručan i fakultetski osposobljen da radi sa problemima u ponašanju kod dece.
„Postoji veoma velika tolerancija na nasilje među decom, jer je njima uglavnom zabavno da na društvenim mrežama gledaju ismejavanje i zadirkivanje drugih, nekako im je zabavno da gledaju kako druga deca pate i kako su čak i predmet nasilja“, kaže Marković.
Ona se osvrnula i na to što, prema pisanju medija, na sminku incidenta u Pančevu postoje deca koja stoje sa strane.
„Niko ništa ne preduzima, nego snimaju i gledaju i svi su nekako pasivni učesnici tog nasiljaSvi to snimaju i šeruju na društvenim mrežama, jer su to sadržaji koji su gledani, koji povećavaju njihovu vidljivost na društvenim mrežama“, kaže Marković.
Nedovoljno veštine za kontrola besa
Ona dodaje da je veliki problem i to što deca nemaju dovoljno razvijene veštine za kontrolu besa, što im je tolerancija na frustraciju veoma niska, i što nemamo sisteme podrške u društvu koji se bave tim problemima.
Ističe da pod tim najpre misli na savetovališta za decu i mlade i savetovališta za roditelje koja postoje samo u privatnoj praksi, ali ne i državnom sistemu.
Marković ukazuje da mnogo faktora utiče na odrastanje dece: porodični, školski i vršnjački sistem i društvo u kojem deca žive.
„Porodica je mnogo ugrožena, veliki je procenat razvedenih brakova i roditelja koji rade 10 ili 12 sati dnevno, i nemaju vremena da se bave decom. U vršnjačkom sistemu deca se nadmeću u tome ko je najjači i ko je najbolji u gluposti, a ne ko je najbolji u znanju ili sportu. Onda društvo kroz rijalitije promoviše svađe, pretnje i nasilje, i to postaje normalnost, a društvena reakcija na takvo ponašanje izostaje. Ranije su nasilnici bili maltetne izopštavani iz društva“, ukazuje Marković.
Ona upozorava da roditelji mogu da kontrolišu koliko će dete vremena provesti na internetu, ali da ne mogu da kontrolišu i sadržaj koji će deca gledati.
„Postoje sadržaji na internetu koje roditelji ne mogu da kontrolišu i koji kod dece razvijaju toleranciju na nasilje. Roditelji su usamljeni u vaspitavanju dece, jer nemamo društvo koje podržava vrednosti koje roditelji promovišu. Škola i obrazovni sistem su potpuno degradirani, više nije vrednost biti uspešan u školi i ići na takmičenje, a u društvu se vrednuje ko je mangup“, zaključuje Marković.
Maloletničko nasilje bukti u Srbiji
Ovo je samo jedan u nizu maloletničkog nasilja koje, kao da je, suprotno očekivanjima, buknulo u Srbiji nakon masakra u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“.
U martu je u mestu Toponica kod Požarevca, maloletničko nasilje kulminiralo pokušajem silovanja učenice petog razreda, a počinioci su bili njeni vršnjaci iz odeljenja.
Porodica učenice tvrdi da je škola pokušala da slučaj zataška, uprava škole tvrdi da su postupili po važećem pravilniku.
Jedanaestogodišnja devojčica mesecima je trpela zlostavljanje grupe vršnjaka, a sve je kulminiralo 28. marta kada su je fizički i seksualno zlostavljali, i prema tvrdnjama njenog oca, pokušali da je siluju.
„Pokušaj silovanja. Na času fizičkog, gde je bila nastavnica ja ne znam. Tu dete počinju da maltretiraju, skidaju, dvojica, a treći snima“, rekao je otac zlostavljane devojčice.
U maju je sedmogodišnji dečak učenik osnovne škole u Sremskim Karlovcima u više navrata bio žrtva maloletničkog nasilja.
Iako su maltretiranje prijavili školi, ona je reagovala tek kada je slučaj prijavljen policiji.
U samo jednoj sedmici sedmogodišnjeg dečaka je tri puta maltretirao dečak iz sedmog razreda, a jednom mu je čak i zapretio smrću.
Dečak je prijavljivao maltretiranje učiteljici, tražio pomoć i zaštitu, ali se ništa nije dogodilo.
Roditelji su od deteta saznali šta se dogodilo i nakon toga su razgovarali sa direktorkom škole.
Međutim, majka dečaka je rekla da je stekla utisak kao da se to ne shvata ozbiljno, a u jednom trenutku direktorka je rekla majci da treba da „čeliči dete“.
