Imajući u vidu nedavni pad nadstrešnice u Novom Sadu i način na koji se izvode projekti u Srbiji, očigledno je da aktuelni donosioci političkih odluka ne mogu da garantuju bezbednost učesnicima i posetiocima izložbe Ekspo, poručuje opozicija
Predsednik Srbije najpre je nazvao novinarku imbecilom, a onda u „izvinjenju“ rekao da su novinari „sramota za svoju profesiju“. Niko ne može ni da pretpostavi kakvu će uvredu sadržati eventualno novo „izvinjenje“
Vesna Lakićević dobila je otkaz zbog objava na društvenim mrežama kojima poziva na štrajk i proteste i govori o „potpunom rasulu u EPS-u”
Za ženu koja je uhapšena ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja kaže da je „špijunirala za organe Srbije“
Nejasno je da li je vozač među ljude uleteo namerno ili da li to ima veze sa karnevalskim slavljem
Nakon jednogodišnjeg čekanja da im se povećaju uslovi rada, a pre svega da im plate budu u visini minimalca i da dobiju direktora, članovi Beogradske filharmonija stupili su u štrajk. Kažu da će trajati do ispunjenja zahteva
Predsednica Skupštine je u gostovanju na televiziji K1 govorila o izgubljenom gradivu studenata i đaka, spominjući i nekakav Dan D, kada će se znati šta će biti sa akademskom godinom. Promašila je i broj škola koje se nalaze u blokadi, i to znatno
U utorak (4. mart) održava se prvo ovogodišnje zasedanje Skupštine Srbije. Opozicioni političari najavljuju da neće učestvovati na njoj, a neki pominju i potencijalnu blokadu aerodroma, Ekspo-a, skupove ispred i u zgradi parlamenta
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio je izvinjenje novinarki RTS-a iz Niša koju je prethodno nazvao „imbecilom“, ali je u istom obraćanju izneo niz optužbi na račun Javnog servisa, novinara i studenata koji organizuju proteste širom Srbije
Nakon jednomesečne obustave rada advokata koja je izglasana na vanrednoj sednici Skupštine AKS od 3. februara, advokati u Srbiji počinju sa radom u sredu. Postoji predlog Advokatske komore Srbije da se štrajk nastavi, ali još uvek nema zvanične odluke
Fest-a će ipak biti, u organizaciji studenata. U oslobođenom SKC-u i na nekim od blokiranih fakulteta prikazivaće se filmovi studenata iz regiona, a van konkurencije - savremeni autorski filmovi i klasici
Bez prethodne najave i bez ikakvog objašnjenja, Vlada Srbije je povukla svoj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ekspu 2027 sa dnevnog reda sednice Odbora za finansije
„Nijedan nosilac javne funkcije, bez obzira na to kojoj političkoj opciji pripada, nema pravo da na tako uvredljiv način govori o našim kolegama", saopštio je RTS.
Nesreću je prijavio direktor rudnika, a prema informacijama, rudarski pomoćnik R.M. (62) iz sela Rajčilovci kod Bosilegrada, stradao je na petom horizontu rudnika
Po ugledu na studente koji pešače od grada do grada u Srbiji, prosvetni radnici uputili su se u marš od Beograda do Čačka
Aplikaciju za deljenje prevoza BlaBlaCar koriste milioni putnika širom sveta. Pa ipak, u Srbiji se ovaj vid prevoza smatra nelegalnim, a vozačima koji nude prevoz na ovoj aplikaciji može biti oduzeta dozvola
Kako je za Radio Slobodna Evropa (RSE) objasnio Goran Miletić iz Beograd Prajda, prostor Prajd info centra su kroz godine, u različitim periodima, finansirale ambasade Švedske, Norveške, Nemačke, Holandije, Kanade i Sjedinjenih Američkih Država.
Međutim, u Instagram objavi Beograd Prajda navodi se da održivost Prajd info centra nije više bila moguća.
„Prajd info centar je igrao ključnu ulogu u pružanju informacija, resursa i prostora za okupljanje, omogućavajući članovima i članicama zajednice da razmenjuju iskustva i učestvuju u diskusijama, panelima, radionicama i obukama, sve na najraznovrsnije LGBTI+ teme", piše u objavi.
Navodi se da je Centar nastojao i da podigne svest o potrebama LGBTI+ osoba, te da je kroz besplatne programe podrške pružao i usluge psihološkog, pravnog i trans-specifičnog savetovanja, uz mogućnost anonimnog testiranja na HIV i sifilis.
„Samim tim, Prajd Info Centar bio je više od fizičkog prostora; predstavljao je simbol otpora i nade. Uprkos gotovo svakodnevnim pretnjama i dobacivanjima, zastava duginih boja se šest dana u nedelji vijorila jednom od najprominentnijih ulica u Beogradu još od 2018. godine", piše u objavi.
Česta meta napada
Početak 2024. godine, na Božić negde oko 16 časova muškarac sa kapuljačom na glavi cokulama udarao u je izlog Prajd Centra u ulici Kralja Milana, dok ga nije polupao.
Koordinator ovog Centra Nikola Brkljač je u razgovoru za RSE podsetio da je ovaj prostor često bio meta napada.
„Prostor je preživeo 24 zabeležena i policiji prijavljena napada, koja se tiču direktnog uništavanja Centra i direktne pretnje po bezbednost onih koji su bili u prostoru. Nijedan od tih slučajeva, nažalost, nije adekvatno procesuiran", rekao je Brkljač.
Nevladina organizacija „Da se zna", koja pruža pravnu i psihološku podršku LGBTI+ osobama, tokom 2023. godine dokumentovala je više od 80 slučajeva nasilja i diskriminacije prema pripadnicima te zajednice u Srbiji.
U kakvom su položaju prava LGBTQ+ osoba?
Kako je za „Vreme“ ranije rekao Matija Stefanović iz organizacije „Da se zna“ položaj LGBTQ+ zajednice u Srbiji se polako ali sigurno popravlja iz godine u godinu, svakako mnogo sporije nego što bi voleli.
„Ono što bi najviše poboljšalo položaj zajednice je pravno regulisanje našeg života odnosno usvajanje zakona koji bi nas štitio. To su na prvom mestu zakon o istopolnim zajednicama i zakon o rodnom identitetu i pravima interseks osoba, a pored toga i poštovanje već postojećih zakonskih regulativa koje bi trebalo da nas štite“, ukazao je Stefanović.
Na primer član 54a Krivičnog zakonika propisuje ako je krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica, tu okolnost sud će ceniti kao otežavajuću okolnost, osim ako ona nije propisana kao obeležje krivičnog dela.
Međutim, naš sagvoornik je rekao, da se u praksi ovaj član gotovo nikada ne primenjuje.
„Za poslednjih 10 godina koliko postoji taj član primenjen je samo pet puta, a recimo udruženje ’Da se zna’ svake godine beleži desetine incidenata motivisane homofobijom i transfobijom, a u stvarnosti se događa i mnogo više od toga“, naglasio je Stefanović.
I dodao da bez podrške sistema ne mogu da se sklone sa margine – „zauvek smo osuđeni na to da budemo građani drugog reda tako da to je jedini način da se naš položaj suštinski poboljša“.
', title: 'Zatvara se Prajd info centar: „Održivost više nije bila moguća”', pubdate: '2024-09-25 09:47:03', authors: authors, sections: "Društvo", tags: "Ljudska prava,Prajd info centar,Prava LGBTI+ zajednice", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Zatvara se Prajd info centar: „Održivost više nije bila moguća”', 'pageContent': 'Prajd info centar, prostor posvećen LGBTI+ zajednici u Beogradu, zatvara se u subotu, 28. septembra „usled nedostatka finansijske podrške, ali i one institucionalne", objavili su iz Beograd Prajda na Instagramu.
View this post on Instagram
Kako je za Radio Slobodna Evropa (RSE) objasnio Goran Miletić iz Beograd Prajda, prostor Prajd info centra su kroz godine, u različitim periodima, finansirale ambasade Švedske, Norveške, Nemačke, Holandije, Kanade i Sjedinjenih Američkih Država.
Međutim, u Instagram objavi Beograd Prajda navodi se da održivost Prajd info centra nije više bila moguća.
„Prajd info centar je igrao ključnu ulogu u pružanju informacija, resursa i prostora za okupljanje, omogućavajući članovima i članicama zajednice da razmenjuju iskustva i učestvuju u diskusijama, panelima, radionicama i obukama, sve na najraznovrsnije LGBTI+ teme", piše u objavi.
Navodi se da je Centar nastojao i da podigne svest o potrebama LGBTI+ osoba, te da je kroz besplatne programe podrške pružao i usluge psihološkog, pravnog i trans-specifičnog savetovanja, uz mogućnost anonimnog testiranja na HIV i sifilis.
„Samim tim, Prajd Info Centar bio je više od fizičkog prostora; predstavljao je simbol otpora i nade. Uprkos gotovo svakodnevnim pretnjama i dobacivanjima, zastava duginih boja se šest dana u nedelji vijorila jednom od najprominentnijih ulica u Beogradu još od 2018. godine", piše u objavi.
Česta meta napada
Početak 2024. godine, na Božić negde oko 16 časova muškarac sa kapuljačom na glavi cokulama udarao u je izlog Prajd Centra u ulici Kralja Milana, dok ga nije polupao.
Koordinator ovog Centra Nikola Brkljač je u razgovoru za RSE podsetio da je ovaj prostor često bio meta napada.
„Prostor je preživeo 24 zabeležena i policiji prijavljena napada, koja se tiču direktnog uništavanja Centra i direktne pretnje po bezbednost onih koji su bili u prostoru. Nijedan od tih slučajeva, nažalost, nije adekvatno procesuiran", rekao je Brkljač.
Nevladina organizacija „Da se zna", koja pruža pravnu i psihološku podršku LGBTI+ osobama, tokom 2023. godine dokumentovala je više od 80 slučajeva nasilja i diskriminacije prema pripadnicima te zajednice u Srbiji.
U kakvom su položaju prava LGBTQ+ osoba?
Kako je za „Vreme“ ranije rekao Matija Stefanović iz organizacije „Da se zna“ položaj LGBTQ+ zajednice u Srbiji se polako ali sigurno popravlja iz godine u godinu, svakako mnogo sporije nego što bi voleli.
„Ono što bi najviše poboljšalo položaj zajednice je pravno regulisanje našeg života odnosno usvajanje zakona koji bi nas štitio. To su na prvom mestu zakon o istopolnim zajednicama i zakon o rodnom identitetu i pravima interseks osoba, a pored toga i poštovanje već postojećih zakonskih regulativa koje bi trebalo da nas štite“, ukazao je Stefanović.
Na primer član 54a Krivičnog zakonika propisuje ako je krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta drugog lica, tu okolnost sud će ceniti kao otežavajuću okolnost, osim ako ona nije propisana kao obeležje krivičnog dela.
Međutim, naš sagvoornik je rekao, da se u praksi ovaj član gotovo nikada ne primenjuje.
„Za poslednjih 10 godina koliko postoji taj član primenjen je samo pet puta, a recimo udruženje ’Da se zna’ svake godine beleži desetine incidenata motivisane homofobijom i transfobijom, a u stvarnosti se događa i mnogo više od toga“, naglasio je Stefanović.
I dodao da bez podrške sistema ne mogu da se sklone sa margine – „zauvek smo osuđeni na to da budemo građani drugog reda tako da to je jedini način da se naš položaj suštinski poboljša“.
', 'pageDate': '2024-09-25 09:47:03', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
