Dve osobe su poginule, a više ih je povređeno u teškoj saobraćajnoj nesreći rano ujutru na autoputu A3 između Popovače i Križa, javljaju hrvatski mediji
Aleksandar Vučić otpušten je sa VMA nešto posle 17 časova, saopštio je ministar finansija Siniša Mali. Mali u ovom trenutku ne može da kaže da li će predsednik Srbije ići u Moskvu, zbog njegovog zdravstvenog stanja, ali „pretpostavlja da će Vučić svoju reč ispuniti“
Pokušaj Trampove administracije da zatvori Glas Amerike za sada je zaustavljen. Zahvaljujući sudskim intervencijama i međunarodnom pritisku, zaposleni se polako vraćaju na svoja radna mesta. Ipak, budućnost je i dalje neizvesna
Predlog zakona o izjednačavanju prava muškaraca i žena izazvao je žestoke reakcije islamističkih krugova u Bangladešu. Demonstranti u Daki poručili su da odbacuju „zapadne zakone za žene“.
Zdravstveno stanje Roberta Fica, premijera Slovačke, izaziva sve veću zabrinutost nakon više otkazivanja javnih nastupa, uključujući i tradicionalnu prvomajsku posetu nekoj od slovačkih fabriki. Poslanik iz njegove stranke Jan Riher kaže da Ficova najavljena poseta Moskvi „ostaje na snazi“
Aleksandar Vučić je osetio snažan bol u grudima tokom boravka u SAD-u, saopštio je njegov dugogodišnji lekar Dragan Dinčić. Njegovo zdravstveno stanje je, prema rečima lekara, sada stabilno, i očekuje se da uskoro napusti VMA ali „nije realno da se u narednih nekoliko dana vrati redovnim aktivnostima“
Nema sumnje da će biti memorijalnog centra posvećenog žrtvama zločina u „Ribnikaru“. Ali, kada? I, pre svega, šta će on obuhvatati i kako će izgledati? To su i dalje pitanja bez odgovora, mada stručnjaci kažu – ne treba žuriti
„Car je go, ali Cara je baš briga što je go, on i tako go ostaje Car i hvali se svojom golotinjom u stilu ne možete mi ništa“, kaže rediteljka predstave „Razbijeni krčag“ Banjalučkog pozorišta koja u nedelju gostuje u Beogradu
Aleksandar Vučić je zbog pogoršanog zdravstvenog stanja prekinuo planiranu posetu SAD i odmah po povratku u Beograd zatražio lekarsku pomoć, saopštila je Ana Brnabić, uz napomenu da je bio planiran susret sa Donaldom Trampom
Odluka da se Novostima, nedeljniku srpske zajednice u Hrvatskoj, uskraćuje trećina dotadašnjeg finansiranja, dolazi nakon političkih poruka Domovinskog pokreta koji se time pohvalio kao ispunjenim obećanjem. Da li je u pitanju politička trgovina, obračun s manjinama, ili model po uzoru na Orbana
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Na drugu godišnjicu nezapamćenog zločina koji je 3. maja 2023. potresao Srbiju, građani su se okupili ispred Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ kako bi odali počast ubijenim učenicima i školskom čuvaru. Minut ćutanja u 8.40 časova, tačno u vreme kada su pucnji odjeknuli pre dve godine, obeležen je i na nacionalnim televizijama
Navršava se 33 godine od stradanja pripadnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, 2. i 3. maja 1992. godine, kada su ubijena 42 vojnika, 71 je ranjen, a 207 zarobljeno i mučeno u logorima. Posle više od tri decenije, podignuta je optužnica protiv deset lica za ove zločine. Obeležavanje godišnjice održava se u Istočnom Sarajevu i Sarajevu.
Dok se Srbija 3. i 4. maja seća najmračnijih dana svoje novije istorije, odluka gradskih vlasti je da se u prestonici organizuje slavlje. Manifestacija pod nazivom „Beogradski dani porodice“, zakazana upravo za vikend Dana sećanja na žrtve masovnih ubistava u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i selima Dubona i Malo Orašje, izazvala je oštru reakciju članova Radne grupe za uspostavljanje Memorijalnog centra
Taj sindikat je naveo da će svoj skup završiti u 14 časova ispred Vlade Srbije predajom zahteva.
„Vaš predlog za zajedničku akciju sigurno je usvojen na nivou univerziteta, ali je naša odluka usvojena na nivou organa Saveza mnogo ranije, te predlog za obeležavanje Prvog maja ne možemo prihvatiti“, navodi se u odgovoru Savez samostalnih sindikata Srbije studentima povodom predloga za zajedničko obeležavanje 1. maja, objavljenom na sajtu tog sindikata.
Razumemo studente
Ipak, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije Dušan Kokot, koji je mesecima vodio prosvetare u štrajku, kaže da će dobar deo njegovog članstva svakako da izađe na protest 1. maja i da ovaj potez studenata - razumeju.
„Mi smo već razgovarali sa studentima, oni znaju da našu podršku imaju. Ali, verujem da je ovo pokušaj studenata da i centrale tih nacionalnih sindikata na nekih način uključe. Ili da ih otpišu“, kaže Kokot za „Vreme“.
„Jer je jasno da bez njih nema prostora za veliki štrajk, to su sindikati koji masovno okupljaju radnike u državi.“
Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija objašnjava za „Vreme“ da su oni uvek tu uz studente, ali da je sada pitanje hoće li veliki državni sindikati sada stati uz njihovu stvar.
„Nadam se da će se ljudi iz državnog sektora sada masovno odazvati i stati i oni uz studente, kao i mi“, kaže Dimitrijević.
„Treba razumeti da se ovde ne radi samo od prosvetnim sindikatima, to ljudi sada po malo mešaju, ovo su reprezentativni veliki sindikati cele države, a najviše njihovih radnika su državni službenici. Jako bi nam svima značilo da i oni ustanu za promenu postojećih zakona i za masovni bunt.“
Šta su nacionalni sindikati
Da bi neki sindikat u firmi u Srbiji imao reprezentativnost, on mora da ima 15 odsto radnika preduzeća u svom članstvu. Tako u Srbiji, u zavisnosti od grane privrede, određeni sindikati imaju reprezentativnost.
Nacionalnim sindikatima smatraju se oni koji imaju i svoje centrale, odnosno nisu samo granski, a okupljaju veliki broj radnika, mahom u državnom sektoru, i imaju reprezentativnost.
To nisu isti sindikati kao i oni koji su potpisali sa državom dil za prosvetare, odnosno neki od tih granskih sindikata su deo velikih nacionalnih sindikata, poput Nezavisnosti.
',
title: 'Studenti i sindikati: Da li je moguć pravi generalni štrajk?',
pubdate: '2025-04-28 19:30:41',
authors: authors,
sections: "Društvo",
tags: "Generalni štrajk,Prvi maj,Studenti u blokadi",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Studenti i sindikati: Da li je moguć pravi generalni štrajk?',
'pageContent': '
Početak nove faze protesta i svojevrsnu radikalizaciju najavili su studenti od Praznika rada. Zna se da će, zajedno sa nekoliko velikih sindikata, pozvati na promenu postojećih Zakona o štrajku i Zakona o radu, za koje smatraju da su temelji sistema izrabljivanja.
„Oni štite vlast, a ne radnika. Ti zakoni se moraju promeniti – masovna obustava rada. Borimo se za pravo na život bez straha. Za radnike, za studente, za sve nas. Vidimo se 1. maja u 12 časova“, poručili su studenti, koji pozivaju na protest ispred Vlade Srbije, gde će govoriti i o novim vidovima pritiska na vlast.
Studenti će na ovaj način verovatno pozvati na neku vrstu generalnog štrajka, koji neće trajati jedan dan, kao što smo to već imali dva puta u Srbiji. Ključno je pitanje - da li će za to dobiti i podršku sindikata koji šuruju sa vlastima u Srbiji?
Otkud sa državnim sindikatima
Studenti su i 8. mart dočekali uz sindikate, ali su tada neki od glavnih govornika bili nastavnici koji nisu primili platu jer su podržali studentske i sopstvene zahteve. Oni su se masovno tada ogradili od reprezentativnih sindikata u prosveti, koji su napravili dil sa državom početkom godine i vratili se na radna mesta. Nastavnici koji su štrajkovali, a pojedini su i dalje u obustavi nastave, suočili su se sa neverovatnim udarom države - koja im je zakinula dve plate do sada i ostavila mnoge na ivici preživljavanja.
Zato je neke začudila činjenica da su studenti pristali da 1. maj organizuju sa centralama sindikata koje su izneverile nastavnike.
Dragi @studentblokade sa vama bih bio i biću na svakom protestu.
Vodio sam sindikat koji je jedini u Srbiji proglasio štrajk sa štrajkačkim zahtevim za ispunjenje studentskih zahteva. Dobio otkaz. Vi se ogradili od mene zbig mog političkog svrstavanja.
Za 1.maj, neću biti sa vama
Taj sindikat je naveo da će svoj skup završiti u 14 časova ispred Vlade Srbije predajom zahteva.
„Vaš predlog za zajedničku akciju sigurno je usvojen na nivou univerziteta, ali je naša odluka usvojena na nivou organa Saveza mnogo ranije, te predlog za obeležavanje Prvog maja ne možemo prihvatiti“, navodi se u odgovoru Savez samostalnih sindikata Srbije studentima povodom predloga za zajedničko obeležavanje 1. maja, objavljenom na sajtu tog sindikata.
Razumemo studente
Ipak, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije Dušan Kokot, koji je mesecima vodio prosvetare u štrajku, kaže da će dobar deo njegovog članstva svakako da izađe na protest 1. maja i da ovaj potez studenata - razumeju.
„Mi smo već razgovarali sa studentima, oni znaju da našu podršku imaju. Ali, verujem da je ovo pokušaj studenata da i centrale tih nacionalnih sindikata na nekih način uključe. Ili da ih otpišu“, kaže Kokot za „Vreme“.
„Jer je jasno da bez njih nema prostora za veliki štrajk, to su sindikati koji masovno okupljaju radnike u državi.“
Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija objašnjava za „Vreme“ da su oni uvek tu uz studente, ali da je sada pitanje hoće li veliki državni sindikati sada stati uz njihovu stvar.
„Nadam se da će se ljudi iz državnog sektora sada masovno odazvati i stati i oni uz studente, kao i mi“, kaže Dimitrijević.
„Treba razumeti da se ovde ne radi samo od prosvetnim sindikatima, to ljudi sada po malo mešaju, ovo su reprezentativni veliki sindikati cele države, a najviše njihovih radnika su državni službenici. Jako bi nam svima značilo da i oni ustanu za promenu postojećih zakona i za masovni bunt.“
Šta su nacionalni sindikati
Da bi neki sindikat u firmi u Srbiji imao reprezentativnost, on mora da ima 15 odsto radnika preduzeća u svom članstvu. Tako u Srbiji, u zavisnosti od grane privrede, određeni sindikati imaju reprezentativnost.
Nacionalnim sindikatima smatraju se oni koji imaju i svoje centrale, odnosno nisu samo granski, a okupljaju veliki broj radnika, mahom u državnom sektoru, i imaju reprezentativnost.
To nisu isti sindikati kao i oni koji su potpisali sa državom dil za prosvetare, odnosno neki od tih granskih sindikata su deo velikih nacionalnih sindikata, poput Nezavisnosti.
