Istraživanja pokazuju da građani Srbije više simpatija imaju prema Iranu, Palestini i Vladimiru Putinu nego prema SAD, Izraelu i Donaldu Trampu. Razlika je vidljiva među pristalicama vlasti i opozicije
Uprava Hrama Svetog Save vodi tačnu tačnu evidenciju o broju vernika koji dolaze da celivaju Pojas Bogorodice, prvenstveno iz bezbednosnih razloga, saopštila je SPC
Jubilarni 15. Mikser festival biće održan u Novom Pazaru, gradu mladosti. Učestvuju Partibjekersi, Vroom, Marčelo, Amira Medunjanin i slični, a na programu su i pozorišne predstave
Studenti smatraju da postoje rešenja za probleme u zdravstvu i da nisu neostvariva, te da je potrebna pametna preraspodela sredstava, negovanje kadrova i iskrena volja za bolju budućnost
Pomen će biti održan u vreme pada nadstrešnice, u 11.52 časova kod Železničke stanice u Novom Sadu, na raskrsnici Bulevara oslobođenja i Bulevara Jaše Tomića
Zbog bezobzirne gradnje koja je promenila mikroklimu žitelji novobeogradskih blokova često osećaju da vazduh ostaje topao i posle zalaska sunca, a temperaturni stres traje do kasnih večernjih sati
Od ruskih ratnih zarobljenika Ukrajinci su doznali da njihov neprijatelj naziva ove robote - „tiha smrt“. Svaki od kojih nosi veliku količinu eksploziva na šasiji sa četiri točka
Baner sa Palate Albanija biće skinut u 19h, potvrdio je predsednik Vučić, skinuće ga alpinisti, i rekao da je sve to pokušaj dehumanizacije njega i drugih koji rade odgovorno
Najpre, u kretanju. Četiri-pet sati kretanja, koliko mi je potrebno da pokosim plac, prija mi kao čoveku čiji je posao uglavnom vezan za sedenje, čitanje i pisanje. Kretanje, kao što je psihologija davno dokazala, pomaže razmišljanju: dok obavljam mehaničku radnju upravljanja kosačicom, mozak je slobodan da se bavi onim što sam prethodnih dana čitao ili tekstovima na kojima radim, da ih preispituje i prerađuje ili da smišlja nove koncepte. Tekst koji čitate nastao je upravo tokom košenja, sada ga samo zapisujem. Takođe često – Bog blagoslovio bežične slušalice – slušam radio-emisije koje sam prethodnih radnih dana propustio: ništa lepše nego započeti subotnje jutro košenjem uz Sonjin ili Jovanin Gutenbergov odgovor od prethodnog dana. Naravno, slušam i muziku: iz nekog razloga, Traveling Wilburys su najčešći izbor tom prilikom.
Uživam, naravno, i u samom procesu košenja. Sebi sam od početka propisao da ću se voditi moralom starih majstora freskopisaca, koji su sa podjednakom pažnjom slikali i ono što nisu očekivali da će iko ikada videti. Dakle, svaki ćošak podjednako je važan i zadovoljstvo dolazi iz saznanja da je i ono “nevidljivo” urađeno najbolje moguće (eto sličnosti sa pisanjem knjiga). Pošto je plac oblikovan kao engleski vrt, pun nesimetrično raspoređenog drveća i žbunja (mada je u njihovom sađenju bilo logike), ne može se kosačicom ići jednostavno napred-nazad, pa svaki put pomalo menjam putanju kojom se krećem i istražujem koji su obrasci košenja najefikasniji. Ili najzanimljiviji: ima osobene lepote i u polupokošenom placu, u odnosu pokošenog i nepokošenog koji se sa svakim novim prolazom menja. Uživanje je gledati kako se čupava, pomalo ofucana jambolija pretvara u ravan ćilim, kako postepeno ima sve manje neuredne trave, a sve više glatkog zelenila, dok na kraju ne kažem sam sebi: “Ih, ki pista u Pranjanima!”
Najveće uživanje dolazi na kraju – u gledanju pokošenog. Kada sednem na terasu i posmatram privremeno savršenstvo upitomljene prirode, to je trenutak spokojstva u kojem nema ničega osim uživanja u lepoti ravnoteže prirode i mog rada. Već za neki dan više neće biti savršena, trava će na različitim mestima rasti različitom brzinom i ćilim će uskoro opet postati jambolija. Ali u tom trenutku ravnoteža je potpuna, a svest o privremenosti daje joj posebnu draž: ta lepota je uhvaćen momenat mira, iskorak iz stalnog kretanja. U privremenosti pokošenog ima i utešnosti: nužnost ponovnog košenja čuva mogućnost da sledeći put bude još bolje (uvek može bolje, pa i ono što pišem, takođe nastojeći da nešto otrgnem toku vremena, uvek popravljam za drugo izdanje).
Nasuprot pretencioznom nametanju geometrijske forme prirodi u francuskom vrtu, engleski vrt je kultura u najboljem smislu te reči, kultivisanje prirode čija se neuporedivo veća snaga od čovekove poštuje. Francuski ili engleski vrt – to je čitava filozofija življenja. Gajiti engleski vrt znači prihvatati stvari kakve jesu, poboljšavati ih koliko se može i priznati sopstvena ograničenja, uživati u trenutku baš zato što je trenutak i pomiriti se sa svojom privremenošću, istovremeno se prepuštati toku života i osmišljavati ga – živeti Hogartovu krivudavu liniju lepote.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Košenje',
pubdate: '2026-05-27 22:43:19',
authors: authors,
sections: "Vreme uživanja",
tags: "Košenje,Kosidba,Trava",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Košenje',
'pageContent': 'U većini slovenskih jezika stari naziv za maj bio je travanj. Iako trava kreće u aprilu, u maju baš ozbiljno raste. Toga nisam bio sasvim svestan dok pre deset godina nismo nadomak Kosmaja kupili vikendicu sa četvrt hektara placa. Moja prethodna iskustva sa košenjem bila su zanemarljiva. Kada sam bio dete, imali smo vikendicu u Šatornji podno Rudnika, ali plac je bio više nego duplo manji i košenje nije bilo moja briga. Kao gradsko dete, moj otac pokušavao je da pred seoskom prodavnicom pronađe nekog voljnog da za nadoknadu koju sam odredi i pokošenu travu (buduće seno) obavi taj posao. Nije mu lako uspevalo. Srećom, kosilo se svega dva-tri puta godišnje, dakle, kada trava dobrano naraste (takva se, uostalom, kosom i jedino može kositi).
Sada su se vremena promenila i ja kao gradsko dete takođe ne umem da upotrebljavam kosu, ali mi je na raspolaganju mehanizacija koje pre četrdeset godina nije bilo ili je bila preskupa: motorni trimer kojim se najpre pokosi uz ogradu i drveće, što olakšava košenje glavnim alatom, motornom kosačicom sa pogonom, kojom se onda ne mora manevrisati oko stabala. Iz perspektive mog četvrt veka starijeg kolege poreklom iz Pive, koji je u predgovoru jedne svoje knjige napisao kako voli da u zoru bos kosi livadu jer tako ostvaruje kontakt sa precima, ja sam tehnikom potpuno otuđen od prirode. A ni moj neposredni predak, kao što rekoh, nije kosio. Za razliku od njega kome je košenje placa bila glavobolja, meni je zadovoljstvo, pa mi ne smeta što to treba raditi svake druge-treće nedelje. U čemu pak ja uživam?
Najpre, u kretanju. Četiri-pet sati kretanja, koliko mi je potrebno da pokosim plac, prija mi kao čoveku čiji je posao uglavnom vezan za sedenje, čitanje i pisanje. Kretanje, kao što je psihologija davno dokazala, pomaže razmišljanju: dok obavljam mehaničku radnju upravljanja kosačicom, mozak je slobodan da se bavi onim što sam prethodnih dana čitao ili tekstovima na kojima radim, da ih preispituje i prerađuje ili da smišlja nove koncepte. Tekst koji čitate nastao je upravo tokom košenja, sada ga samo zapisujem. Takođe često – Bog blagoslovio bežične slušalice – slušam radio-emisije koje sam prethodnih radnih dana propustio: ništa lepše nego započeti subotnje jutro košenjem uz Sonjin ili Jovanin Gutenbergov odgovor od prethodnog dana. Naravno, slušam i muziku: iz nekog razloga, Traveling Wilburys su najčešći izbor tom prilikom.
Uživam, naravno, i u samom procesu košenja. Sebi sam od početka propisao da ću se voditi moralom starih majstora freskopisaca, koji su sa podjednakom pažnjom slikali i ono što nisu očekivali da će iko ikada videti. Dakle, svaki ćošak podjednako je važan i zadovoljstvo dolazi iz saznanja da je i ono “nevidljivo” urađeno najbolje moguće (eto sličnosti sa pisanjem knjiga). Pošto je plac oblikovan kao engleski vrt, pun nesimetrično raspoređenog drveća i žbunja (mada je u njihovom sađenju bilo logike), ne može se kosačicom ići jednostavno napred-nazad, pa svaki put pomalo menjam putanju kojom se krećem i istražujem koji su obrasci košenja najefikasniji. Ili najzanimljiviji: ima osobene lepote i u polupokošenom placu, u odnosu pokošenog i nepokošenog koji se sa svakim novim prolazom menja. Uživanje je gledati kako se čupava, pomalo ofucana jambolija pretvara u ravan ćilim, kako postepeno ima sve manje neuredne trave, a sve više glatkog zelenila, dok na kraju ne kažem sam sebi: “Ih, ki pista u Pranjanima!”
Najveće uživanje dolazi na kraju – u gledanju pokošenog. Kada sednem na terasu i posmatram privremeno savršenstvo upitomljene prirode, to je trenutak spokojstva u kojem nema ničega osim uživanja u lepoti ravnoteže prirode i mog rada. Već za neki dan više neće biti savršena, trava će na različitim mestima rasti različitom brzinom i ćilim će uskoro opet postati jambolija. Ali u tom trenutku ravnoteža je potpuna, a svest o privremenosti daje joj posebnu draž: ta lepota je uhvaćen momenat mira, iskorak iz stalnog kretanja. U privremenosti pokošenog ima i utešnosti: nužnost ponovnog košenja čuva mogućnost da sledeći put bude još bolje (uvek može bolje, pa i ono što pišem, takođe nastojeći da nešto otrgnem toku vremena, uvek popravljam za drugo izdanje).
Nasuprot pretencioznom nametanju geometrijske forme prirodi u francuskom vrtu, engleski vrt je kultura u najboljem smislu te reči, kultivisanje prirode čija se neuporedivo veća snaga od čovekove poštuje. Francuski ili engleski vrt – to je čitava filozofija življenja. Gajiti engleski vrt znači prihvatati stvari kakve jesu, poboljšavati ih koliko se može i priznati sopstvena ograničenja, uživati u trenutku baš zato što je trenutak i pomiriti se sa svojom privremenošću, istovremeno se prepuštati toku života i osmišljavati ga – živeti Hogartovu krivudavu liniju lepote.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-05-27 22:43:19',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
