Zračenje i svlačenje

„Ovo nije normalno“ najčešća je ocena trenutnih vremenskih prilika na polovini kalendarske godine, jakog sunca i visokih temperatura a koja se može čuti u „narodnom parlamentu“ – gradskom prevozu. Slična konstatacija mogla se čuti i pre nedelju dana kada je tempratura bila znatno niža i kada je kiša, činilo se, neprekidno padala. Mora se naznačiti, za prosvetljenje nikad zadovoljnih i kratkopamtećih kataklizmičara, u pitanju je za ovo klimatsko područje standardna, a za biljke, naročito pšenicu, korisna pojava: na prelazu između proleća i leta, temperatura pada na ispod deset stepeni celzijusa, kiša pada danima, naizgled večno. Pšenica je tada u završnom stadijumu „nalivanja zrna“ pred zrenje, što je neophodan uslov za dobru žetvu, a za druge biljke hraniteljice, kukuruz, krompir, soju, repu itd., dobra priprema za dugo toplo leto.

Za istinu, nenormalno je kad ovaj fenomen, kao prošle godine, izostane i kad to izazove katastrofalnu sušu, osim kad je vino u pitanju, o kojoj će se dugo pričati. Ove godine, ako se izuzme zabrinjavajuće blaga zima bez snega, vremenske prilike su idealne, takoreći po udžbeniku. Tako kalendar regionalne klime kaže da ovih dana ulazimo u period stabilno visokih temperatura prekidan, tek kao dokaz da đavo nikad ne spava, povremenim naletima olujnih vetrovima sa pljuskovima i neretko gradom, koji je u stanju da satre berićetan rod baš u momentu kada se čini da je nadohvat ruke.

Narodu nebeskom, u doba kada se vreme menja „na prekidač“, sunce, zimi priželjkivano i u rano proleće hvaljeno, počinje da smeta. Sezona gripa, kijavica, alergija i komaraca je za nama, i sada je na redu poslednjih godina veoma aktuelna i za farmaceutsku industriju profitabilna, priča o ultraljubičastom zračenju i njegovom pogubnom delovanju na zdravlje i život trudbenika, tek zbog toga da bi u dokolici imali o čemu da raspredamo i brinemo.

NEKA BUDE SVETLOST: Sunce, kao izvor života, predstavljalo je vrhovno božanstvo mnogih civilizacija sve do pre oko dva milenijuma, odnosno pojave kulta ličnosti i proglašenja određenog, makar izmišljenog, čoveka za Boga i Spasitelja. Od tada, Sunce je samo puki izvor energije.

U predindustrijskoj eri bela put je bila simbol plemenitosti, dokaz razdvojenosti umnog od fizičkog rada, potvrda materijalnog statusa predodređenih za gospodare.

„Da su sunčani zraci, svetlost i toplota, izvor svega i svakoga života na zemlji ispitano je i naukom i ‘prostačkim’ posmatranjem i osvedočenjem. Što god je lišeno sunčanih zraka malo pomalo gubi ugled, zdravlje, pojmanje, živost, veselost pa i sam život“, napisao je krajem osamnaestog veka Vasa Pelagić u svom kapitalnom delu „Narodni učitelj“ tvrdeći da „sunčani zrak u glavu udara samo neradne ladoleže“ i da je hladovina potrebna isključivo „u času jake pripeke i teškog umora koji dolazi posle teškog rada ili hoda“. Revolucionarno je preporučivao izlaganje suncu kao „zdravo i susrećno“ kao i navikavanje na najljuće sunčeve zrake „od malih nogu“ u prilog teoriji da je „rad stvorio čoveka“.

TEN KAO KLASNI SIMBOL: Kasnije, u zahuktalom razvoju industrijske proizvodnje i zamene manuelnog rada u polju mašinskim, broj bledunjavih se naglo povećao i razlika između dobrostojećih i sirotinje je, bar kad je toniranost kože u pitanju, poništena. Zato su izmišljena mondenska letovališta i samo je finansijska elita mogla sebi da dozvoli luksuz da provede leto u „Abaciji“ ili nekom drugom mestu i da po povratku kući ponese i dokaz o tome.

U drugoj polovini dvadesetog veka, na vrhuncu razvitka industrijskog društva i socrealističkog ulagivanja, radnička klasa, koja je, demagoški podmićena da zaboravi borbu za slobodu rada, dosegla je zadovoljstvo džabelebarenja na suncu. Potamnela koža bila je dokaz dobrog materijalnog stanja, potvrda da je u primeni nova, pravednija raspodela viška vrednosti stvorenog živim radom. Da bi tok novca napravio pun krug, rođena je nova privredna grana u svetskoj podeli rada. Turizam. Počelo je s radničkim odmaralištima da bi se završilo paket aranžmanima. Naravno, „farbica“ je klasifikovana u dve kategorije: nepoželjnu, „vinogradarsku“, koja je posledica nižerazrednog rada na otvorenom i „ofirala“ se belim otiskom majice tregeruše i poželjnu, ujednačene potamnelosti koja svedoči o hedonističkom posvećivanju odmoru i zabavi. Ostvareni san potrošačkog društva na vrhuncu idustrijalizacije pretvorio se u industiju turizma. Industrijski napredniji severnjaci preplavljivali su Mediteran u težnji da za desetak dana „čvarenja“ kući ponesu dokaz blagostanja služeći na posprdu domorocima kojima je sunce nužno zlo. Kratak boravak na moru i velika želja da se kući vrati sa „bojom“ nagonila je „sunčače“ na celodnevno „čvarenje“ u ubeđenju da je baš to pravi odmor i potpora zdravlju, što je dovodilo do grotesknih ali u suštini dramatičnih opekotina na telu. Farmaceutska industrija, uz oružje i drogu najprofitabilnija privredna grana, počela je da razvija produkciju „sredstava za sunčanje“ koji omogućavaju sunčanje bez rizika uz garantovani bronzani efekat.

S druge strane, sećanje na Riđobradog i njegov prkos nominalnim gospodarima sveta, dugačka kosa, bronzana boja kože i minđuša u levom uvetu postala je šezdesetih godina simbolom slobode i otpora samoobmanjujućem potrošačkom društvu. Završno pevanje u mjuziklu „Kosa“, i kasnije himna revolucionarnog hipi pokreta „Daj nam sunca“, pored nažalost neuspešnog simboličkog poništavanja malograđanskog konzervativnog ustrojstva sveta u jeku hladnog rata pozivalo je, pokazaće se kasnije takođe neuspešno, na obnavljanje kulta Sunca, izvora Života i Slobode.

PRLJAVO SUNCE: Nedavno, u usponu informatičke ere, preplanulost je ponovo, kao koju stotinu godina ranije a u cilju poništavanja jednom osvojene slobode, označena kao elementarna nehigijena, u rangu s prljavim rukama, uživanjem u duvanu ili slobodnim seksom bez kondoma. Hedonizam je dobio novo obličje – preteranu brigu o zdravlju koja je, na radost farmaceuta, postala novi statusni simbol.

„Samosvrsno izlaganje tela suncu nema medicinski opravdanu osnovu osim u vrlo suptilne terapijske svrhe i sprovodi se pod strogom kontrolom lekara“, kaže Dragica Marković, dermatolog. „Koža ima svoje zaštitne sisteme koji postoje da bi dejstva ultraljubičastih zraka otklonila ili ublažila. Koža, naime, ima specijalizovane ćelije, melanocite, koje pod uticajem ultraljubičastog svetla proizvode granule pigmenta, melanozoma, koji se raspoređuju ispod prvog, rožnatog sloja i sprečavaju prodor UV zraka dublje u tkivo. Za proizvodnju pigmenta melanocitima potrebno je vreme, tako da je, u biti, obazrivost u početnom izlaganju suncu neophodna. Postoje na tržištu mnoga zaštitna sredstva koja ublažavaju dejstvo sunca na kožu, sa različitim zaštitnim faktorom ali ona nisu nimalo jeftina i da bi postigla deklarisani efekat moraju se nanositi na kožu u debljem sloju, a ne utrljavati kako mnogi misle. Ne ubrzavaju pigmentaciju već samo omogućavaju duži boravak na plaži. Ultraljubičasti zraci definitivno imaju nepovoljan uticaj na kožu, utiču na ubrzano starenje i stvaranja bora te mogu uzrokovati ozbiljna oboljenja kao što je rak. Koža pamti sve što joj se događa i kad se nakupi kritična doza opasnost od oboljenja je velika, a sunčanje na otvorenom ili u solarijumu koža ne razlikuje. Naravno, kritična doza je individualna i zavisi od broja i potencijala zaštitnih ćelija. Osnovni pokazatelj je tip kože koji je genetski determinisan, i ima ih šest: od plavookih i plavokosih severnjaka sa malim brojem slaboaktivnih melanocita do skoro crnih Afrikanaca kojima broj proizvođača i sama proizvodnja zaštitnog pigmenta ne predstavlja problem.“

CEPANJE HROMOZOMA: O Suncu i njegovom dejstvu na čoveka govori se najčešće u letnjoj sezoni: od sada pa do kraja avgusta, i to samo zbog vrućina. Međutim, Sunce preko čitave godine emituje ceo spektar eletromagnetnih talasa: od radiotalasa, preko vidljivog i nevidljivog spektra svetlosti, do rendgenskih i gama zraka. Tako je „od kako je sveta i veka“, kaže Oliver Vins, astrofizičar. „Generalno govoreći, zraci koje Sunce emituje mogu se podeliti u dve grupe: niskoenergetske, u rasponu od radio talasa do celog vidljivog optičkog spektra, i na visokoenergetske, od ultraljubičaste svetlosti do gama zraka koji imaju negativno dejstvo na živi svet. Gama zraci ‘cepaju’ hromozome koji se mogu u regeneraciji spojiti različito od početnog uzorka i mogu inicirati mnoga fatalna oboljenja.“

Sunčeva aktivnost nije uvek ista i menja se u prosečnom rasponu od jedanaest godina. Prošla godina bila je godina najviše aktivnosti, i efekte smo osetili; sad je u opadanju ali je još visoka. Zabluda je da se to očitava u izrazitom povećanju ultraljubičastog zračenja. Kao posledica erupcija na Suncu znatno se povećava emisija čestica koje bukvalno bombarduju Zemlju. Bombardovanje, za razliku od onog „milosrdno anđeoskog“, traje od nekoliko minuta do nekoliko dana i može se primiti kao usud – uvek ga je bilo i uvek će ga biti. Nevolja nastaje ako je prirodni zaštitni sistem planete oslabljen.

ODBRANA I ZAŠTITA: Sunce jeste izvor života a fotosinteza je prva karika lanca ishrane. Prvu kariku nužno sačinjavaju i ugljenik, i kiseonik, i atmosferski omotač koji će eliminisati visokoenergetsko zračenje poslato sa matične zvezde koje direktno, permanentnim prekomponovanjem šifre lanca ugljovodonika, sprečavaju razvitak bilo kakvog oblika života.

Prva linija odbrane stvaranja i trajanja života jeste atmosferski kiseonik, koji pod uticajem baš tog pogubnog zračenja, a potpomognuto atmosferskim elektricitetom, gradi nestabilnu alotropsku modifikaciju – ozon – ključan za opstanak živog sveta na dragoj nam planeti. Naime, prostim jezikom rečeno, ultraljubičasti, „iks“ i gama zraci, kao i ostale nepoćudnosti koje nam stižu iz svemira, potroše svoju energiju za stvaranje ozona i time bivaju sprečeni da stignu u većoj količini do zemlje. Tako je bilo do pre nekoliko decenija.

Ozon se sledstveno svojoj nestabilnosti lako raspada na elementarni i aktivni kiseonik, i zbog toga spada u najefikasnija poznata dezinfekciona sredstva. Zato u Šumadiji stariji ljudi, sećajući se Pelagićevih pouka ali i na osnovu sopstvenog iskustva, preporučuju jutarnje umivanje „osunčanom“, moderno rečeno prirodno dezinfikovanom, vodom kao i osunčavanje posteljine, odeće i staništa kao preduslov za dobro zdravlje. Preplanulost doživljavaju kao čvrstinu i otpornost organizma, kao potvrdu zdravlja.

Najveći, ali ne i jedini, neprijatelj ozona jeste tehnički gas koji se najčešće koristi u rashladnim uređajima i kao raspršivač za punjenje sprej boca – freon. Budući lakši od vazduha, oslobođen se penje u više slojeve atmosfere i zauzima mesto ozonu stvarajući rupe, što uzrokuje da svakojaki a dokazano nepoćudni elektromagnetni talasi i čestice stignu do nas.

BUŠENJE NEBA: Ozonski sloj je, merenjem dokazano, sve tanji a pre dve decenije primećene su i rupe koje se iz godine u godinu povećavaju. Ozonski omotač se, priroda je tako regulisala, može regenerisati. Procenjuje se da bi kad bi se sada prestalo sa njegovim uništavanjem, za pedeset godina opet bio kao nov. Nezgodacija je u tome što je freon relativno jeftin i malo ko je, u žudnji za zaradom, spreman da ga zameni nečim skupljim i manje opasnim. Tako je proizvodnja klima uređaja postala svojevrsni industrijski perpetuum mobile: velika upotreba freona utiče na žarkost leta koja se, potrošački gledano, u zatvorenom prostoru na kratko anulira rashladnim uređajima koji baš taj gas troše. Hiperprodukcija takvih aparata, i samim tim njihova niska cena, obara kvalitet koji uzrokuje, curenjem, nova oštećenja ozonskog sloja.

Lokalno gledano, a za globalnu korist, treba biti svestan da svaka upotreba, laka za kosu ili spreja protiv komaraca radi u korist naše štete, doprinosi povećanju ozonskih rupa i direktno je uperena protiv naše dece. Slaba je uteha što se ozonske rupe usled rotacije zemlje pomeraju prema polovima, a tamo, je l’ da, nema baš mnogo živog sveta pa nas kao baš briga. Polovina Australije, gde takođe žive ljudi, ugrožena je i tamo je registrovan dramatičan porast malignih oboljenja kože, doduše kod belaca, doseljenika sa severa Evrope, koji genetski imaju kilav zaštitni sistem. Rupe u ozonskom sloju detektovane su i iznad Evrope, a generalno gledano svuda je istanjen kao farmerke na kolenima.

„Priroda ima mnogo savršenije mehanizme amortizacije i zaštite nego što mi pretpostavljamo“, objašnjava Momčilo Živković, direktor Saveznog hidrometeorološkog zavoda. „Postoji iskonska potreba različitih grupa da manipulišu meteorološkim informacijama. Svedoci smo događaja od prošlog leta kad su nam sa malih ekrana saopštavali da na temperaturama iznad četrdeset stepeni nosimo odeću sa dugim rukavima jer je UV indeks tako dramatično porastao da možemo dobiti rak kože. Pri tome nije rečeno da na tako visokim temperaturama obučeni u skafandere možemo dobiti toplotni šok koji je mnogo opasniji i može dovesti do trenutne smrti. Trebalo je, istine radi, reći da je broj vedrih dana veći i da je samim tim izlaganje suncu duže nego uobičajeno, i dati uputstva na optimalnu dužinu ekspozicije.“

Gušterisanje prija, preplanulost oslikava snagu organizma i jedinstvo makro i mikro kosmosa, a ostariti se mora. Treba samo poslušati Kir Janju i sve će biti u redu: „Sve sos mera, moja Juca, sve sos mera.“