Industrija parfema prolazi kroz transformaciju zahvaljujući inovacijama poput veštačke inteligencije. Kupci sada mogu uživati u personalizovanim mirisima, kreiranim prema njihovim željama i emocijama
Na parfeme se troši više novca nego ikada, i veoma su popularni kao pokloni. Pritom je trend: male marke i individualni mirisi koji nastaju delom zahvaljujući i veštačkoj inteligenciji, piše Dojče vele.
„Veštačka inteligencija unosi svežinu u industriju parfema“, kaže Luiza Gebel iz firme „The Scentist“ iz Kelna. Njihov tim koristi veštačku inteligenciju kako bi preciznije analizirao želje kupaca i kreirao jedinstvene kompozicije mirisa: tvrde da na osnovu interaktivnog testa ličnosti, tehnologija interpretira želje i potrebe korisnika.
Na primer, korisnik unosi detalje o svojoj idealnoj destinaciji za odmor: sunčana plaža, moderna metropola ili safari u pustinji. Ili: da li više voli opušteno veče kod kuće ili posetu operi.
„Spajamo tradicionalnu veštinu sa modernom naukom kako bismo stvorili mirise koji ne samo da impresioniraju čula, već i izazivaju emotivnu reakciju“, kaže Gebel i dodaje:
„Dobar miris priča priču – a ova priča treba da bude lična. Ne radi se samo o tome kako se usklađuju elementi kompozicije mirisa, već i o tome koje emocije miris izaziva kod osobe koja ga koristi, a možda i u okolini“.
Miris kao vizitkarta
Individualnost je trenutno ključni trend. „Miris je jedno od najintimnijih i najmoćnijih sredstava za izražavanje ličnosti. Individualno kreiran parfem predstavlja ličnu vizitkartu“, kaže Gebel.
S tim se slaže i Elmar Keldenih, direktor Saveznog udruženja nemačkih parfimerija: „Zanimljiv je trend prema veoma individualnim mirisima. Mirisi postaju veoma individualni, kao po meri skrojena unikatna odeća“.
Ovi mirisi, koji su i skuplji od mirisa etabliranih brendova jer se proizvode u manjim količinama, postaju sve traženiji. Njihov tržišni udeo je i dalje mali, ali je to segment koji najviše raste.
Prema Marku vom Endeu, šefu škole parfimerije Symrise, veštačka inteligencija igra veliku ulogu u takvim kreacijama. Algoritmi lakše prepoznaju obrasce mirisa i parfimerima predlažu nove supstance i kreacije mirisa. To proširuje paletu sa kojom stručnjaci mogu da rade.
Luksuz malih stvari
Prema udruženju nemačkih parfimera, dok su nekada u fokusu bili veliki brendovi i velika imena, danas ljudi traže lične i održivije opcije. Na parfeme i mirise je u Nemačkoj 2023. potrošeno oko dve milijarde evra, što odgovara porastu od skoro šest odsto. I to uprkos krizama i inflaciji.
Elmar Keldenih ima za to jednostavno objašnjenje: „Ako ljudima ekonomski ne ide baš dobro, ako auto ili kuća više nisu dostupni, oni definitivno žele da dobro izgledaju odnosno mirišu, pa tako cveta luksuz malih stvari“.
Upravo taj luksuz sada interesuje novu grupu kupaca, poručuju iz udruženja: oni su muškarci, manje imućni i mlađi.
„Društveni mediji sada igraju veliku ulogu, a mnogi kupci postaju svesni ponude industrije i teme mirisa uopšte putem društvenih medija. Ovo je odlična stvar za nas, jer nam omogućava da dosegnemo nove grupe kupaca sa afinitetom prema mirisima“, kaže Keldenich.
A prema Keldenihu, postoji još jedan pozitivan sporedni efekat: „Onaj ko voli mirise poželeće i da radi u parfimeriji. Sve više mladih ljudi se sada odlučuje za stručnu obuku u oblasti parfimerije.“
Toplotne pumpe su 2025. godine bile najčešći instaliran tip sistema grejanja u Nemačkoj - em najviše smanjuju račune za grejenje, em mogu i da hlade, em su ekološki čiste. Nemačka država je davala ogromne subvencije za njihovu ugradnju. Kakva je situcija u Srbiji
FIFA bi mogla da kazni argentinske igrače i fudbalski savez zbog transparenta „Malvini su argentinski“ na utakmici sa Engleskom, jer njen kodeks zabranjuje na stadionima bilo kakvu „poruku koja nije prikladna za sportski događaj“. Foklandska ostrva (Malvini), zbog kojih su dve države ratovale, su pod britanskom upravom
„Smrtonosne pantalone Zara" postao je izuzetno viralan trend na društvenim mrežama, ali moda je i ranije umela da bude surova, pa čak i smrtonosna
Toplotni talas koji je krajem juna pogodio Srbiju usled klimatskih promena danas je čak 55 puta verovatniji nego sredinom 20. veka, pokazuje studija naučnika sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
U Andrićevom prevodu, Političke i društvene napomene Frančeska Gvičardinija čitaju se kao zbirka pouka i saveta savremenom čoveku, i to ne samo u Srbiji
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
