(Iz knjige Koreni evropske civilizacije, Mladinska knjiga Beograd, 2023)
Još u žurnalima (dnevnicima) istraživanja Vinče pažljivo su beleženi komadi koje je Miloje Vasić nazivao “zeleni oksid”, “zeleni fajans”, “zeleni kamen”, “zeleni pigment”, “zelenkasta šljaka”, “plavo bojeno staklo”, “plavi pigment”, za koje se danas zna da većinom predstavljaju malahit i azurit, oksidno-karbonatne minerale bakra. Oni su nalaženi na svim dubinama u Vinčinom kulturnom sloju i, uz drugu karakterističnu materialnu kulturu, imaju veoma stabilnu pojavnost tokom trajanja vinčanskog naselja. Vasić je te nalaze povezao s upotrebom bakra i bronze, čak i sa toplenjem metala, i skrenuo pažnju na metalurške peći, ali je zanimljivo da u finalnim publikacijama tome nije pridavao veliki znača, niti se nakon toga Vinča pominjala u kontekstu nastarije upotrebe metala.
Skoro sto godina kasnije, sa lokaliteta širom vinčanske kulture potiče prilično čvrsta evidencija da su minerali bakra i bakarna ruda iskopavani u rudokopima, obrađivani i prerađivani i masovno korišćeni za izradu različitih predmeta. U takve nalaze spadaju predmeti ili grumeni malahita i azurita, oksidno-karbonatnih minerala bakra; rudokopi ili mesta eksploatacije bakra nedvosmisleno povezani sa neolitskim dobom i pripadnicima vinčanske kulture; sporadični nalazi, poput šljake, posuda za topljenje i keramičkih kalupa, koji ukazuju na preradu, topljenje i oblikovanje predmeta od bakra; predmeti od bakra, na više vinčanskih nalazišta koji ukazuju na njihovu široku upotrebu.
Vinčanski metalurzi su bili prvi koji su ekstrahovali bakar iz rude, ali to nije bilo njihovo jedino metalurško dostignuće. Izgleda da su u Belovodama eksperimentisali sa različitim rudama, što pokazuje komad šljake sa visokim sadržajem olova, a komad kalajne bronze iz Pločnika možda ukazuje da su iz estetskih razloga želeli postići određenu žutu nijansu. Takvi eksperimenti vinčanskih zajednica ne iznenađuju, jer je peti milenijum vreme intenzivnih otkrića i primene metala. U istočnom Balkanu se već oko 4 650 godina pre n. e. najzrazličitiji ukrasni predmeti od zlata nalaze u grobovima u velikom broju, a ubrzo je u južnim delovima Balkana inovirana i prerada srebra (kraj 5. i početak 4. milenijuma pre n. e.). Sve ove novacije su bile moguće iz sledećih razloga: neolitske zajednice su već raspolagale visokim pirotehnološkim znanjima, koja su omogućavala kontrolu vatre i pečenje grnčarije na odgovarajućim temperaturama; bakar, zlato i srebro se javljaju u elementarnom obliku u prirodi; temperature topljenja bakra (1083) i zlata (1086) vrlo su slične. Ovaj skup tehnoloških inovacija učinio je da Balkan tokom 5. milenijuma bude središte otkrića i primene metalurgije i povezanih praksi koje će se u narednim vekovima raširiti Evropom.
Prvo kolo ABA lige nije odigrano, a sada je pod znakom pitanja i drugo. Spor između čelnika lige i sudija oko naknada i dalje traje. Mogli bi da se nađu na 700 evra po utakmici
Grci više ne moraju da se zadovoljavaju samo sećanjem na evropsku titulu iz 2004. Sistemski rad Saveza, ulaganja klubova i generacija novih fudbalera sada daju rezultate. Uz Ivana Jovanovića na klupi, srpski treneri i fudbaleri imaju važnu ulogu u preporodu grčkog fudbala
Film Wyznanie Vaclava Marhoula je o staljinističkim progonima, i to nije bio razlog što ga je češki reditelj Vaclav Marhoul snimao u tajnosti. A šta jeste bio, saznalo se ovih dana, pred Filmski festival u Varšavi
Žene danas mogu i imaju pravo da budu i Marte i Marije. I konzervativne i progresivne istovremeno. I stručnjakinje, akademkinje, umetnice i supruge i majke. Ali – moraju li? Mogu li, jednostavno, da – izaberu? Setimo se Glorije Stajnem, ikone feminizma
Paskvale Frizenda je jedan od najpoštovanijih crtača italijanske škole stripa novije generacije. Nedavno je objavljen portfolio njegovih radova, što je uglavnom rezervisano za velikane
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Objavljivanje enciklopedije Koreni evropske civilizacije – prvog sveobuhvatnog pregleda arheoloških istraživanja praistorije na prostoru Srbije od 1890. godine do danas, utoliko je značajnije jer se temelji na naučnim dokazima a ne na raznim izmišljenim i zavodljivim senzacionalističkim tvrdnjama kojima pseudoarheologija ovog doba obiluje
(Iz knjige Koreni evropske civilizacije, Mladinska knjiga Beograd, 2023)
