(Iz knjige Koreni evropske civilizacije, Mladinska knjiga Beograd, 2023)
Ukoliko se u ranom neolitu hleb nije pripremao – koje su to druge vrste hrane mogle biti? U nauci još od polovine prošlog veka traje debata o tome šta je starije – pečenje hleba ili priprema fermentisanih pića. Čini se da je ova druga mogućnost znatno verovatnija, a starčevačka stanovnici su raspolagali svim potrebnim preduslovima i namirnicama. Savremena proizvodnja piva podrazumeva korišćenje kvasca i hmelja, koji u vreme 5. milenijuma pre n. e. nije bio poznat. Ipak, hmelj nije neophodan za fermentaciju, za to su potrebni kvasac i slad. Iz etnoloških izvora i eksperimentalnih istraživanja poznato je da se slad može dobiti sasvim jednostavnim postupcima. Zrna pšenice i ječma su mogla biti ostavljena da proklijaju. Klijanje oslobađa šećere i skrob, pa su u tom stanju žitarice i hranljivije. Potom su sušene na suncu, pa mrvljene u žrvnjevima i prelivane vrelom vodom. Tako se dobijala gusta slatkasta tečnost – slad. Ona se dalje mogla kuvati s travama, začinima ili voćem, čime se dobijalo piće prijatnog ukusa, ali se ono moglo dalje ostavljati da fermentiše uz pomoć kvasca. Neolitski stanovnici mogli su da nabave različite vrste divljeg kvasca. Bobice crne zove – uobičajene na svim starčevačkim nalazištima, na primer, imaju na kožici velike količine divljeg kvasca. Tako dobijeno piće bilo je blago i s niskom količinom alkohola.
O prisustvu fermentisane hrane ili pića imamo posredne potvrde, pre svega keramičke posude. Posebna vrsta tragova na unutrašnjosti grnčarije ukazuje na skladištenje ili pripremu namirnica koje su, zbog visoke kiselosti, izazvale oštećenja na zidovima posuda. Takva oštećenja mogla su nastati pripremom fermentisane hrane ili pića: mlečnih proizvoda ali i blagoalkoholnih pića. Imajući u vidu da godišnji prinosi useva nisu bili veliki, proizvodnja pića sličnih pivu sasvim odgovara toj situaciji. Takva pića, prema saznanjima antropologije, nisu konzumirana svakodnevno, niti u velikim količinama kao što to radimo danas, već samo u posebnim, izuzetnim prilikama: za vreme gozbi, slavlja, obreda ili nekih drugih značajnih događaja.
Nikada se Svetksko prvenstvo u fudbalu nije suočavalo sa geopolitičkim i ekonomskim izazovima kao što je to slučaj sa ovogodišnjim karnevalom „najvažnije sporedne stvari na svetu“
U poslednjih 10 godina, u Beogradu je u proseku zabeleženo 41,9 tropskih noći u toku godine. To je nešto manje od polovine svih letnjih noći. Zašto je to tako i šta može da se promeni
Danas počinje Svetsko prvenstvo u fudbalu. Navijači širom sveta se raduju utakmicama, Amerikanci zainteresovani za fudbal psuju zbog enormnih cena karata, a Donald Tramp je ovogodišnji Mundijal i pre nego što je počeo doveo do ivice političke izdržljivosti
Republički hidrometeorološki zavod upozorio je da će se tokom dana sa severa Srbije proširiti naoblačenje praćeno kišom, pljuskovima, grmljavinom i osetnim padom temperature. U pojedinim delovima zemlje moguće su nepogode sa gradom i olujnim vetrom.
Uticaj Rusije na politiku Srbije od Karađorđa do sad, ili: kako smo ginuli da bi Rusija ostvarila svoju interesnu zonu u Evropi i kako smo sami sebi minirali put ka Evropi
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Tivatska avantura Aleksandra Vučića, uzroci i posledice
Kako su Hari i Coje osvajali Crnu Goru Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Objavljivanje enciklopedije Koreni evropske civilizacije – prvog sveobuhvatnog pregleda arheoloških istraživanja praistorije na prostoru Srbije od 1890. godine do danas, utoliko je značajnije jer se temelji na naučnim dokazima a ne na raznim izmišljenim i zavodljivim senzacionalističkim tvrdnjama kojima pseudoarheologija ovog doba obiluje
(Iz knjige Koreni evropske civilizacije, Mladinska knjiga Beograd, 2023)
