Zanimljivo je da je tvrdnja o tome da se slepi miševi petljaju u kosu potekla sa naših prostora i nije se raširila dalje. U drugim, čak ni u susednim državama, nije primećeno da postoji ta zabluda ili strah koji je kod nas vrlo široko rasprostranjen. Čak, kako je rečeno tokom Evropske noći slepih miševa održane 29. septembra u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu, u dugogodišnjoj praksi „slepomišologa“ i njihovih bliskih susreta sa ovim životinjama, što u pećinama što na drugim mestima, nije zabeležen nijedan ovakav slučaj. Petljanje u kosu je, tvrdi Branko Karapandža iz Društva za očuvanje divljih životinja „Mustela“, čak i anatomski nemoguće za slepog miša. Dogodilo se, naveo je on, da je jedan umorni i uspaničeni slepi miš, tražeći mirno mesto da se primiri, sleteo na glavu Karapandžine koleginice koja se trudila da mirno sedi u nekom uglu. Doduše, ni taj se nije upetljao.
Slepi miš je inače jedna od životinja za koju se vezuje najviše mitova i zabluda. On pije krv, ujeda, petlja se u kosu, a uz to je i Drakulin bliži rođak.
Jasno je i da slepi miševi ne piju krv. Odnosno, to rade samo tri vrste koje žive u Južnoj Americi i oni stvarno zvuče krvoločno. Primerci slepog miša-vampira, poznate vrste opisane u mnogim romanima i filmovima, teže svega 40 grama, ali za 20 minuta mogu da popiju 20 grama krvi bilo čoveka, stoke ili nekog trećeg sisara. Međutim, nijedna od evropskih ni neka od oko 30 vrsta slepih miševa koje se sreću u Srbiji ne ujedaju i ne piju krv, već love sićušne insekte, mušice, komarce i slično.
Krivac za ovu zabludu oko zlih slepih miševa, kao i za povezivanje tih životinja sa vampirima i grofom Drakulom koji inače nemaju baš nikakve veze sa slepim miševima, jeste Brem Stoker. On je u romanu Drakula iz 1897. popularisao ovu ideju u koju se veruje i danas, više od 100 godina kasnije.
BOG MIŠ: No, verovatno najveća zabluda u vezi sa slepim miševima jeste to što oni nisu miševi, a nisu ni slepi. Miševi su glodari, a slepi miševi nisu. Kao i drugi sisari, oni nose mladunce u stomaku i sa njima su povezani pupčanom vrpcom baš kao i čovek. A kada se beba slepi miš rodi, majka ga doji. Slepi miševi su, uostalom, jedini pravi leteći sisari.
Slepi miševi nisu slepi (a ni gluvi), oni vide, pogotovo na svetlu. Tvrdnja da su slepi potiče od njihove sposobnosti eholokacije. Naime, slepi miš u mraku funkcioniše pomalo nalik ultrazvučnom aparatu – on odašilje ultrazvučne impulse koji se odbijaju od tela u okolini, a slepi miš dobija povratnu informaciju na osnovu koje stvara sliku o izgledu prostora u kom se kreće.
Danas slepi miševi, mada žive u našoj okolini, važe za bića misterije. Izgledaju neobično, ponekad ne možemo ni na slici da razaznamo šta im je glava a šta „krilo“, a generalno ove životinje nam i ne znače mnogo u svakodnevnom životu. Ali, nekada davno slepi miševi imali su mnogo važniju ulogu.
Mitologija sa gotovo svih delova planete prepuna je priča o slepim miševima, koji simbolišu najraznovrsnije pojave. U Kini su, na primer, simbol blagostanja, zdravlja, sreće i dugog života, u Južnoj Americi su posrednici između neba i podzemlja i često korišćeni simboli na žrtveniku, a Maje su imale boga koji je pola čovek pola slepi miš koji je povezivan sa žrtvom, smrću i tamom.
CIMERI: No, zanimljiv podatak koji se mogao čuti tokom Evropske noći slepih miševa jeste da ljudi uopšte nisu slikali slepe miševe na zidovima pećina – pronađene su na samo dva mesta u australijskim pećinama. Zbog čega, ako se zna da su slikali najrazličitije životinje koje su živele u njihovoj okolini?
Karapandža objašnjava razlog: čovek i slepi miš u pećini su zapravo živeli u zajednici i slepi miševi nisu bili nikakva nepoznanica, već saputnici, prve komšije. Otuda i nije postojala fascinacija njima, kao nekim drugim životinjama koje su lovili i koje su imale značajan uticaj na njihov život.
Slepi miševi su, dakle, nekada živeli vrlo blizu ljudi, a kako su se u savremenom svetu širila čovekova staništa, tako su ponovo počeli da stanuju zajedno. Slepi miševi se useljavaju na tavane, u kutije od roletni, u napuštene zgrade, ali i u useljene stanove. U nedostatku skloništa u prirodi, tu traže hranu ili mesto za život. Takođe, slepi miševi su se prilagodili vremenu elektrifikacije – tamo gde ima uličnih lampi ima i bubica koje se okupljaju na svetlu, pa privlače i lovce.
Slepi miševi su u Srbiji zaštićene vrste. Zabranjeno je hvatati ih, ubijati, maltretirati. Oni su veoma važni za životnu okolinu jer su najvažniji regulatori brojnosti noćnih letećih insekata u gradovima. Da nema slepih miševa, zaprašivanje protiv komaraca nam ne bi mnogo pomoglo da ih se otarasimo. Takođe, slepi miševi ne stvaraju baš nikakvu štetu po čoveka. Ne uništavaju zgrade u koje se naseljavaju, ne oštećuju materijale kao miševi i pacovi, ne preturaju po kuhinji i ne ujedaju. Čak i ako bi vas ujeli, ne bi vam preneli tešku zaraznu bolest koju bi možda dobili od neke štetočine.
TRI SLEPA MIŠA: Možda su nakon ovih opisa i zazvučali kao mile, ali izrazito ružne životinjice. Međutim, oni kojima je nekada usred mirne noći slepi miš uleteo u stan, sigurno se ne slažu. Kako ga izbaciti iz kuće? Samo u Beogradu tokom toplijeg dela godine stotine ljudi muku muče sa ovim problemom. Tokom ovog leta 23 slepa miša Beograđani su doneli u Prirodnjački muzej jer su ih našli u stanu i nisu znali šta će s njima. Kako je rečeno tokom Evropske noći slepih miševa, u nekoliko institucija kao što su, na primer, Klinički centar Srbije i Palata pravde, postojao je čak veliki problem sa naseljavanjem ovih životinja.
Slepi miševi uleću kroz prozore u osvetljene prostore, uglavnom jureći nekog insekta, ili sasvim slučajno. Uglavnom bivaju zatečeni, baš kao i vlasnici stanova. Nastaje panika, ljudi viču, beže, lupaju vratima ili pokušavaju da ga ulove. Stručnjaci iz Prirodnjačkog muzeja, kao i iz „Mustele“, apelovali su da građani kojima se ovo dogodi nikako ne stvaraju pometnju. Najvažnije je ne paničiti jer će slepi miš da se uplaši i dezorijentiše. Najbrže će izaći iz sobe ako je i vi napustite, ili ako se umirite i obavezno ugasite svetlo.
Ukoliko ste stalna žrtva ovakvih upada, najzgodnije rešenje je da na prozore stavite mrežu za zaštitu od insekata. Ako problem ne uspevate da rešite, možete se obratiti Prirodnjačkom muzeju. I još jedno važno upozorenje iz ove institucije: povređenog ili ne, slepog miša nikad ne treba dirati „golim“ rukama, već obavezno rukavicom ili krpom. Iako obično ne ujeda, slepi miš u pokušaju samoodbrane može pokušati da gricne.
Najpoznatiji čovekoliki slepi miš čije avanture još pune bioskopske sale nastao je još 1939. godine u detektivskim stripovima Boba Kejna i Bila Fingera. Priča o Betmenu ima nebrojeno mnogo. On je Brus Vejn, plejboj, milioner i filantrop, koji krije veliku tajnu i ima važan cilj – da osveti roditelje koje su ubili kriminalci. Kao i svaki slepi miš, i Betmen ima pećinu iz koje ulazi u tajne odaje i oblači tamno odelo sa krilima slepog miša.
Zašto baš slepi miš? Dok je razmišljao o tome kako da sakrije svoj identitet i efikasnije se bori protiv kriminala u Gotam sitiju, Brus Vejn je opazio kako mu kroz prozor uleće slepi miš. Prema jednoj verziji, on je, smatrajući kriminalce sujevernim kukavicama, odlučio da se maskira baš u ovu životinju i zaplaši ih novim izgledom. Prema drugoj verziji, ideja mu je došla kada se prisetio kako mu se otac pre smrti na maskenbalu obukao u slepog miša, životinju koje se stravično plašio kao dečak, pošto mu je uletala često kroz prozor sobe.
