foto: boris eldagsen
Da li je na slici zabeleženo baš ono što vidite ili je prizor konstruisala veštačka inteligencija, tema je ovogodišnjeg festivala “Vizuelizator” zbog koga su u Beograd došli svetski poznati autori
Uticaj veštačke inteligencije na fotografiju, znači svetski aktuelna tema, u centru pažnje je ovogodišnjeg festivala fotografije “Vizuelizator” (15. novembar – 7. decembar) u Beogradu, koji postavlja pitanje “Da li verujete svojim očima?”
Festival počinje otvaranjem izložbe fotografa Magnuma Jonasa Bendiksena i prvom međunarodnom konferencijom o uticaju veštačke inteligencije na fotografiju. Razgovaraće svetski autoriteti iz oblasti fotografije i medija, koji dolaze iz osam zemalja, i to: Jonas Bendiksen (Norveška), Boris Eldgasen (Nemačka), Stefano de Luigi (Italija), Nuno Ricou Solgado (Portugal), Carine Van Gerven (Belgija) i Zvezdan Mančić (Srbija).
Jonas Bendiksen je široj javnosti poznat po kontroverznoj knjizi The Book of Veles, koja je nastala tokom predsedničke kampanje u Sjedinjenim Američkim Državama 2016. godine, a za koju je nekoliko meseci kasnije obelodanio da su sve slike objavljene u njoj generisane veštačkom inteligencijom.
Kako je izjavio u pisanom intervjuu za “Vreme”, projekat Knjiga o Velesu je počeo kada je “osetio da nismo svesni brzine kojom nam se približava računarski generisana grafika i da nismo spremni za njen dolazak. Tada, 2019. godine, tehnologija za potpuno AI-generisane slike još uvek nije bila zrela, ali računarski generisani 3D modeli su bili izuzetno fotorealistični. Počeo sam da koristim te alate da vidim koliko je teško koristiti ih, i da testiram da li smo u stanju da uočimo razliku. Ljudi su uvek manipulisali fotografijom, ali ulazimo u eru gde takve manipulacije mogu biti automatizovane i proizvedene jeftino u ogromnim količinama. I to ima posledice po poverenje u društvu”.
Veles je tokom predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama 2016. godine bio centar dezinformacija, jer je upravo iz ovog grada Severne Makedonije poniklo najviše internet stranica sa lažnim vestima. I to nije jedini falsifikat iz Velesa. “Naslov projekta je potekao od navodno drevnog rukopisa Knjiga o Velesu, za koji se tvrdilo da je otkriven 1919. godine i smatran je važnim istorijskim rukopisom, a kasnije je utvrđeno da je to bila potpuna falsifikacija. Takođe se poigravam s dugom tradicijom falsifikata Knjige o Velesu”, objasnio je.
Bendiksen kaže kako se nada da će njegovo predavanje i izložba podstaći ljude da budu oprezni u vezi sa svim digitalnim informacijama. Napominje da moramo neprestano da procenjujemo kontekst svakog teksta, fotografije i video-zapisa koje vidimo na mreži: odakle to dolazi? Ko je to napravio? U kojim okolnostima? Koji je cilj?
“Trenutno je još uvek moguće razlikovati fotografiju od generisane slike – ove druge su često previše ‘plastične’, previše čiste, i imaju neke čudne detalje koji su nerealistični. Ali, nema sumnje da će u bliskoj budućnosti to postati veoma teško, gledaocu će trebati više informacija. Jedan od najboljih načina za razlikovanje prave od AI fotografije je da pogledate slike snimljene neposredno pre ili posle slike koja vas zanima – poput gledanja starih kontaktnih listova iz ere filma ili svetlosnog stola digitalnih slika. To govori celu priču i pokazuje kako se fotograf kretao kroz scenu. Sa AI to će biti veoma teško.”
Ipak, nema sumnje da veštačka inteligencija ima važnu ulogu u svakodnevnom životu i da smo već zavisni od nje, kaže Bendiksen.
“Dakle, nije pitanje da li ćemo koristiti tu tehnologiju. Već je koristimo. Ali moramo biti sigurni šta je činjenica a šta fikcija, i u tom smislu zaštititi medije.”
Presedan na temu primene veštačke inteligencije na fotografiju napravio je i Boris Eldagsen odbijanjem da primi Soni svetsku nagradu za fotografiju jer se na konkurs prijavio sa slikom koju je generisala veštačka inteligencija. Kako je rekao “Vremenu”, to je učinio da bi pokrenuo debatu o odnosu AI-generisanih slika i fotografije. Na “Vizualizatoru” će se prestaviti izložbom i jednih i drugih fotografija.
“Prednosti za mene kao umetnika su što sam oslobođen materijalnih ograničenja. Mogu da radim ono što zamislim a da u procesu rada koristim svoje iskustvo i znanje kao sredstva s kojim radim. Sada sam u ranim pedesetim, stvaram slike više od 30 godina i mogu da koristim to znanje i mogu da eksperimentišem.”
U prići o AI fotografiji, Eldagsen kaže da kao umetnik vidi samo jedan problem, a to su autorska prava koja treba rešiti, ali kao građanin u demokratkom društvu, vidi mnogo drugih.
“Sve se može generisati. Možete generisati lažnu istoriju, možete generisati lažne činjenice i lažne fotografske slike današnjih sukoba. Tako da je to kao stvoreno za totalitarne sisteme zato što je AI veoma pogodan za dezinformisanje, manipulaciju, destabilizaciju i ja sam veoma zabrinut zbog toga. Mislim da demokratska društva moraju biti svesna toga i moraju biti spremna na to.”
Da bi se uočila razlika između fotografije i generisane slike, rekao je Eldagsen, “trebalo bi imati određenu proveru činjenica. Gugl pokušava da pomogne uvodeći novu funkciju u pretrazi koja se zove ‘o ovoj slici’, govoreći nam gde je određena slika prvo pronađena, kako se kretala pa mi možemo da pogledamo izvore i da sami zaključimo da li da verujemo izvoru ili ne”.
Na 12 izložbi aktuelnog “Vizualizatora” publici će se predstaviti domaći i strani autori, i dokumentarnom fotografijom i slikom generisanom uz pomoć veštačke inteligencije. Najbolje fotografije nastale između dva festivala, a odabrane od strane žirija nacionalnog konkursa Press Foto Srbija, ovog puta biće poput svojevrsnog prkosa iluziji koju stvaraju savremene tehnologije.
U Srbiji se borba protiv komaraca i dalje pretežno zasniva na zaprašivanju odraslih jedinki – najčešće iz vazduha. Iako ovaj metod može dati kratkoročne rezultate, stručnjaci upozoravaju da je njegova efikasnost ograničena i često ekološki štetna
Najpoznatiji javni toalet u predratnom Beogradu projektovala je Jelisaveta Načić. Ovi, trenutno najpoznatiji su mobilni i nisu postavljeni zbog Beograđana već nekim drugim povodom
Pre 120 godina, 23. maja, sultan Abdul Drugi Ali Hamid priznao je Cincarima nacionalni identitet. U to vreme porodica Leko već je bila u Srbiji gde njihov narod nikad nije priznat
Dobro liderstvo je timski rad. To je liderstvo koje ne funkcioniše kroz prisilu, već kroz artikulaciju vrednosti koje povezuju – pravde, slobode, odgovornosti. U tom kontekstu, “mi” nije ekskluzivno, već uključuje sve koji dele te vrednosti bez obzira na političke, etničke ili bilo kakve druge pripadnosti i nudi viziju društva zasnovanog na pravnoj državi i jednakim šansama
Auto-putevi u nacističkoj Nemačkoj građeni su u slavu Adolfa Hitlera. Propagandna mašinerija prikazivala ih je kao dokaz mudrosti i dalekovodosti Firera i moći i uspona nemačke nacije
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
