Umro je Franc Bekenbauer (78) zvani Kajzer, jedan od najboljih fudbalera svih vremena, prvak sveta sa Nemačkom kao igrač i trener, čovek na kojeg svi ljubitelji fudbala pomisle kad se kaže "centarhalf". Njegovom legendarnom sportskom imidžu ništa nisu naudile ni afere pod stare dane
Bekenbauer je kao junior došao u Bajern iz Minhena. Veoma brzo je postao okosnica tima, osvojio četiri nacionalne titule, tri titule Lige šampiona i Svetski kup, sa reprezentacijom Nemačke bio je evropski i svetski prvak. Bio je prototip centarhalfa, lakoćom i elegancijom kojom je igrao nanovo je definisao ulogu libera, piše nemački „Špigel“.
I nastavlja: „Saveznu Republiku Nemačku je obeležio kao Konrad Adenuer ili Vili Brant.
Bio je oličenje svetla, šarma, lakoće postojanja, monsinjor nonšalantnost. Dečak iz radničkog predgrađa Gizing, sin poštarskog službenika čiji se lik kasnije našao na poštanskoj marki. Kajzer u helikopteru iznad Nemčke tokom SP 2006, nema pogodnije slike: Franc Bekenbauer lebdi iznad svih stvari ovog sveta.
Nemački mediji „cara“ posle smrti kuju u zvezde. Sa 18 je postao reprezentativac, učesnik Svetskog prvenstva, osvajač srebrne medalje. U finalu na Vembliju 1966. sreo se kao dolazeći princ sa njegovim fudbalskim visočanstvom Bobijem Čarltonom. Već četiri godine kasnije, kada su se ponovo sreli na terenu u četvrtfinalu u Meksiku, slika se promenila.
Na zalasku karijere, kao i mnogi veliki evropski fudbaleri, igrao je u njujorškom Kosmosu u legendarnom timu zajedno sa Peleom. Tamo se nije ponašao kao fudbalski penzioner, već kao plejboj. Endi Vorhol je naslikao njegov portret, u Cetral parku je ćaskao sa Lajzom Mineli, slavio u Studiju 54. Kako se duh vremena menjao, menjao se i Bekenbauer.
U Nemačku se vratio 1982. i još jednom, ovog puta sa FK Hamburgom, osvojio nacionalnu titulu.
Selektor nemačke reprezentacije je postao 1984, i to bez trenerske licence, i dve godine ksnije, 1986, odveo je do finala Svetskog prvenstva u kojem je Nemačka izgubila od Argentine. Četiri godine kasnije kao trener je u Rimu osvojio svetsku titulu. Posle toga se povukao sa mesta selektora.
Kao trener radio je još jednom sredinom 1990-tih, pritekao je u pomoć svom Bajernu koji je bio u krizi.
Harizmu i međunarodni ugled Bekenbaura Fudbalski savez Nemačke je iskoristio kada je konkurisao za domaćina Svetskog prvenstva 2006. „Letnja bajka“ bila je njegova funkcionerska majstorija – koja ga je koštala reputacije i mnogobrojnih sudskih procesa. U javnost su tada isplivali sumnjivi milionski iznosi koji su se dovodili u vezu sa Bekenbauerom. U Švajcarskoj se protiv njega vodio proces zbog sumnje na prevaru, pranje novca i proneveru. Senka tih sumnji ga je pratila do kraja života.
U to doba strefio ga je i najstrašniji mogući udrac sudbine: rana smrt njegovsina Štefana. Čovek koji je u dokumentarcu koji je javni servis ARD pravio o njemu rekao „ja sam od onih, koji uvek moraju da izlaze u javnost“, bio se povukao u svoju kuću u Zalcburgu i nije se nigde više pojavljivao.
Na leto 2019. švajcarsko tužilaštvo je proces protiv Bekenbauera odvojilo od trojice drugih osumunjičenih. Na kraju je proces protiv sve četvorice obustavljen zbog zastarevanja.
Za Nemce on će, uprkos svemu, prosto ostati „Kajzer“, legenda, čovek koji je proslavio i usrećio naciju.
Dok društvo slavi mnoštvo izbora kao vrhunac slobode, realnost je drugačija. Svedoci smo generacije Z koja je paralisana sopstvenim privilegijama, zarobljena u večitom preispitivanju, nesposobna da se pokrene u bilo kom pravcu jer svaki pravac izgleda istovremeno i primamljivo i zastrašujuće. Obilje izbora postaje teret koji parališe. Zašto je to tako?
Pred Sajam knjiga, a povodom godišnjice smrti velikog glumca koga volimo, objavljena je Monografija Žarko Laušević da obelodani i sačuva uspomene Voje Brajovića, Dragane Varagić, Slavka Štimca, Slobodana Unkovskog, Vlade Divca... na njihovog Lauša
Studije pokazuju da su migranti sa Balkana, tamo u belom svetu, pod velikim stresom, u stalnoj privremenosti. Zarobljeni između tamo i ovde. Šalju pare kući i tako produbljuju svoj bezizlaz
Protiv kulturne baštine u Vojvodini kao da su se združenim snagama urotili korumpirani (ili samo nemarni i nekompetentni) donosioci odluka, pohlepni investitori, nedovoljno osvešteni meštani pa tek na kraju – zub vremena
Nakon provere informacija navedenih u tekstu objavljenom 2. oktobra 2025. godine pod naslovom „Zbog neosnovane optužbe Nataše Tasić otkazan je početak sezone SNP“, utvrdili smo da su pojedinačni navodi netačni i zbog toga objavljujemo sledeći demanti
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
U Novom Sadu je održana ogromna komemoracija za žrtve nadstrešnice, dirljiva i neophodna. Fiksacija na tačan broj ljudi tu je potpuno promašena jer ovo više nije ta igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
