Umro je Franc Bekenbauer (78) zvani Kajzer, jedan od najboljih fudbalera svih vremena, prvak sveta sa Nemačkom kao igrač i trener, čovek na kojeg svi ljubitelji fudbala pomisle kad se kaže "centarhalf". Njegovom legendarnom sportskom imidžu ništa nisu naudile ni afere pod stare dane
Bekenbauer je kao junior došao u Bajern iz Minhena. Veoma brzo je postao okosnica tima, osvojio četiri nacionalne titule, tri titule Lige šampiona i Svetski kup, sa reprezentacijom Nemačke bio je evropski i svetski prvak. Bio je prototip centarhalfa, lakoćom i elegancijom kojom je igrao nanovo je definisao ulogu libera, piše nemački „Špigel“.
I nastavlja: „Saveznu Republiku Nemačku je obeležio kao Konrad Adenuer ili Vili Brant.
Bio je oličenje svetla, šarma, lakoće postojanja, monsinjor nonšalantnost. Dečak iz radničkog predgrađa Gizing, sin poštarskog službenika čiji se lik kasnije našao na poštanskoj marki. Kajzer u helikopteru iznad Nemčke tokom SP 2006, nema pogodnije slike: Franc Bekenbauer lebdi iznad svih stvari ovog sveta.
Nemački mediji „cara“ posle smrti kuju u zvezde. Sa 18 je postao reprezentativac, učesnik Svetskog prvenstva, osvajač srebrne medalje. U finalu na Vembliju 1966. sreo se kao dolazeći princ sa njegovim fudbalskim visočanstvom Bobijem Čarltonom. Već četiri godine kasnije, kada su se ponovo sreli na terenu u četvrtfinalu u Meksiku, slika se promenila.
Na zalasku karijere, kao i mnogi veliki evropski fudbaleri, igrao je u njujorškom Kosmosu u legendarnom timu zajedno sa Peleom. Tamo se nije ponašao kao fudbalski penzioner, već kao plejboj. Endi Vorhol je naslikao njegov portret, u Cetral parku je ćaskao sa Lajzom Mineli, slavio u Studiju 54. Kako se duh vremena menjao, menjao se i Bekenbauer.
U Nemačku se vratio 1982. i još jednom, ovog puta sa FK Hamburgom, osvojio nacionalnu titulu.
Selektor nemačke reprezentacije je postao 1984, i to bez trenerske licence, i dve godine ksnije, 1986, odveo je do finala Svetskog prvenstva u kojem je Nemačka izgubila od Argentine. Četiri godine kasnije kao trener je u Rimu osvojio svetsku titulu. Posle toga se povukao sa mesta selektora.
Kao trener radio je još jednom sredinom 1990-tih, pritekao je u pomoć svom Bajernu koji je bio u krizi.
Harizmu i međunarodni ugled Bekenbaura Fudbalski savez Nemačke je iskoristio kada je konkurisao za domaćina Svetskog prvenstva 2006. „Letnja bajka“ bila je njegova funkcionerska majstorija – koja ga je koštala reputacije i mnogobrojnih sudskih procesa. U javnost su tada isplivali sumnjivi milionski iznosi koji su se dovodili u vezu sa Bekenbauerom. U Švajcarskoj se protiv njega vodio proces zbog sumnje na prevaru, pranje novca i proneveru. Senka tih sumnji ga je pratila do kraja života.
U to doba strefio ga je i najstrašniji mogući udrac sudbine: rana smrt njegovsina Štefana. Čovek koji je u dokumentarcu koji je javni servis ARD pravio o njemu rekao „ja sam od onih, koji uvek moraju da izlaze u javnost“, bio se povukao u svoju kuću u Zalcburgu i nije se nigde više pojavljivao.
Na leto 2019. švajcarsko tužilaštvo je proces protiv Bekenbauera odvojilo od trojice drugih osumunjičenih. Na kraju je proces protiv sve četvorice obustavljen zbog zastarevanja.
Za Nemce on će, uprkos svemu, prosto ostati „Kajzer“, legenda, čovek koji je proslavio i usrećio naciju.
Film Wyznanie Vaclava Marhoula je o staljinističkim progonima, i to nije bio razlog što ga je češki reditelj Vaclav Marhoul snimao u tajnosti. A šta jeste bio, saznalo se ovih dana, pred Filmski festival u Varšavi
Žene danas mogu i imaju pravo da budu i Marte i Marije. I konzervativne i progresivne istovremeno. I stručnjakinje, akademkinje, umetnice i supruge i majke. Ali – moraju li? Mogu li, jednostavno, da – izaberu? Setimo se Glorije Stajnem, ikone feminizma
Paskvale Frizenda je jedan od najpoštovanijih crtača italijanske škole stripa novije generacije. Nedavno je objavljen portfolio njegovih radova, što je uglavnom rezervisano za velikane
Koncert Jelene Karleuše u Lučanima, drugi put zakazan nakon što je prvi nastup otkazan, nije održan. Ispred Doma kulture okupili su se građani koji su uzvikivali „Pumpaj, pumpaj“ i protestovali protiv nastupa
Svakome ko se bavi novinarstvom u Srbiji treba da bude čast da bude deo redakcije „Vremena“, kaže Igor Božić o dolasku u naš tim. Donedavni prvi čovek N1 će, osim što će pisati, biti i producent „Vreme filma“
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
