Umro je Franc Bekenbauer (78) zvani Kajzer, jedan od najboljih fudbalera svih vremena, prvak sveta sa Nemačkom kao igrač i trener, čovek na kojeg svi ljubitelji fudbala pomisle kad se kaže "centarhalf". Njegovom legendarnom sportskom imidžu ništa nisu naudile ni afere pod stare dane
Bekenbauer je kao junior došao u Bajern iz Minhena. Veoma brzo je postao okosnica tima, osvojio četiri nacionalne titule, tri titule Lige šampiona i Svetski kup, sa reprezentacijom Nemačke bio je evropski i svetski prvak. Bio je prototip centarhalfa, lakoćom i elegancijom kojom je igrao nanovo je definisao ulogu libera, piše nemački „Špigel“.
I nastavlja: „Saveznu Republiku Nemačku je obeležio kao Konrad Adenuer ili Vili Brant.
Bio je oličenje svetla, šarma, lakoće postojanja, monsinjor nonšalantnost. Dečak iz radničkog predgrađa Gizing, sin poštarskog službenika čiji se lik kasnije našao na poštanskoj marki. Kajzer u helikopteru iznad Nemčke tokom SP 2006, nema pogodnije slike: Franc Bekenbauer lebdi iznad svih stvari ovog sveta.
Nemački mediji „cara“ posle smrti kuju u zvezde. Sa 18 je postao reprezentativac, učesnik Svetskog prvenstva, osvajač srebrne medalje. U finalu na Vembliju 1966. sreo se kao dolazeći princ sa njegovim fudbalskim visočanstvom Bobijem Čarltonom. Već četiri godine kasnije, kada su se ponovo sreli na terenu u četvrtfinalu u Meksiku, slika se promenila.
Na zalasku karijere, kao i mnogi veliki evropski fudbaleri, igrao je u njujorškom Kosmosu u legendarnom timu zajedno sa Peleom. Tamo se nije ponašao kao fudbalski penzioner, već kao plejboj. Endi Vorhol je naslikao njegov portret, u Cetral parku je ćaskao sa Lajzom Mineli, slavio u Studiju 54. Kako se duh vremena menjao, menjao se i Bekenbauer.
U Nemačku se vratio 1982. i još jednom, ovog puta sa FK Hamburgom, osvojio nacionalnu titulu.
Selektor nemačke reprezentacije je postao 1984, i to bez trenerske licence, i dve godine ksnije, 1986, odveo je do finala Svetskog prvenstva u kojem je Nemačka izgubila od Argentine. Četiri godine kasnije kao trener je u Rimu osvojio svetsku titulu. Posle toga se povukao sa mesta selektora.
Kao trener radio je još jednom sredinom 1990-tih, pritekao je u pomoć svom Bajernu koji je bio u krizi.
Harizmu i međunarodni ugled Bekenbaura Fudbalski savez Nemačke je iskoristio kada je konkurisao za domaćina Svetskog prvenstva 2006. „Letnja bajka“ bila je njegova funkcionerska majstorija – koja ga je koštala reputacije i mnogobrojnih sudskih procesa. U javnost su tada isplivali sumnjivi milionski iznosi koji su se dovodili u vezu sa Bekenbauerom. U Švajcarskoj se protiv njega vodio proces zbog sumnje na prevaru, pranje novca i proneveru. Senka tih sumnji ga je pratila do kraja života.
U to doba strefio ga je i najstrašniji mogući udrac sudbine: rana smrt njegovsina Štefana. Čovek koji je u dokumentarcu koji je javni servis ARD pravio o njemu rekao „ja sam od onih, koji uvek moraju da izlaze u javnost“, bio se povukao u svoju kuću u Zalcburgu i nije se nigde više pojavljivao.
Na leto 2019. švajcarsko tužilaštvo je proces protiv Bekenbauera odvojilo od trojice drugih osumunjičenih. Na kraju je proces protiv sve četvorice obustavljen zbog zastarevanja.
Za Nemce on će, uprkos svemu, prosto ostati „Kajzer“, legenda, čovek koji je proslavio i usrećio naciju.
Beogradske ulice leti nisu svuda jednako vrele, čak i kada termometri pokazuju istu temperaturu. Termovizijsko snimanje različitih delova grada otkrilo je šta se dešava sa površinama izloženim suncu. Ono je dalo i odgovor na pitanje zašto na istoj temperaturi vazduha dve beogradske ulice mogu pružiti potpuno različit osećaj
Crvena zvezda je posle 3:0 u Beogradu primila pet golova u Plzenju i ostala bez Lige Evrope, dok Partizan nije uspeo da nadoknadi minus iz Madrida. Da li je Zvezda sportskim odlukama sama doprinela novom evropskom debaklu i ko bi za njega trebalo da snosi odgovornost
Na Filmskom festivalu u Veneciji biće prikazan film Devojka sa lajkom o Gerdi Taro. O njoj je nedavno objavljen i roman. Gerda Taro je fotografisala Španski građanski rat. Bila je partnerka Roberta Kape. Poginula je
U dvadesetim godinama prošlog veka Beč je živeo na zgarištu sistema koji je bankrotirao i moralno i ekonomski. Vek kasnije, ponovo nas muče iste pukotine u moralno posrnulom sistemu današnjice
Rutinsko vreme se vuče jer pažnja nema za šta da se uhvati, pa čovek oseća svaki sat. Isto to vreme u sećanju nestaje jer se pamćenje vodi po različitim događajima a ne po satima, a rutina ih gotovo i ne proizvodi
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
