Proteklu godinu obeležilo je niz modnih dešavanja i različitih trendovskih poruka: započela je sa militari stilom u tamnim tonovima i maskirnim šarama, a završila u duhu diskoteke osamdesetih godina – širokim spektrom boja i svetlucavim detaljima. Ako je suditi po odelu, modne tendencije kreću se ka sve izraženijoj ideji o čovekoljublju, bezbrižnosti i slobodi kretanja
O modi u protekloj godini za „Vreme“ govore modni kreatori Sonja Krstić i Svetlana Proković i direktori modnih agencija Nebojša Grnčarski (Select) i Nenad Radujević (MS Click)
Beogradska modna scena 2003.
SONjA KRSTIĆ: „S obzirom na to da sam učestvovala na obe modne manifestacije ove godine – Tehnomarket Evropa Fashion Week i Aura Fashion Selection – mogu reći da je prva, pre svega, autorska i autentična i da se pokazalo da zahvaljujući njoj ovde definitivno postoji modna scena. Druga je, iako dobra, ipak komercijalna.“
NEBOJŠA GRNČARSKI: „Autori se sve više izražavaju preko tzv. street koncepta, a sve manje komercijalno. Osim Bojane Ilić i nekolicine drugih kreatora, dizajneri se prilagođavaju produkciji City recordsa. Sve manje je pravih boraca za autorski izraz druge vrste.“
SVETLANA PROKOVIĆ: „Puno zanimljivih modnih događaja i uspešnijih manifestacija u odnosu na prethodne godine. Posebno pozdravljam autorsko obeležje proteklih dešavanja.“
NENAD RADUJEVIĆ: „Ovogodišnju modnu scenu, tačnije firme koje je čine, karakteriše snažan uticaj tranzicije u svakom smislu te reči. Nasuprot modnim kućama, samostalni modni dizajneri – uglavnom oni na početku karijere – i dalje opstaju i trude se na sve načine da pokažu da naša modna scena ima svetlu budućnost. Najvažnije je da nam ne manjka kreativnost i da, ukoliko svi neophodni činioci shvate dobar potencijal naše modne industrije, imamo šanse da u bliskoj budućnosti budemo i te kako konkurentni, pre svega u našem regionu, a oni najbolji i na evropskom i svetskom tržištu.“
Modni trendovi u 2003.
SONjA KRSTIĆ: „Lepo je što militari izlazi iz mode, ali smo nažalost ušli u pink fazon. Ta količina ružičaste boje, što se zime tiče, dobija neke čudne razmere: prevazilazi, u negativnom smislu, čak i onaj period sa militari oznakama. Svi su, uglavnom, u trendu i na izvestan način uniformisani. Kao da nam modni diktat dolazi iz turskih butika, a ne iz drugih modnih centara. Ipak, s obzirom na ovdašnju besparicu – odlični smo.“
NEBOJŠA GRNČARSKI: „Militari izgled i mini suknje su ono što je negde u modnim hronikama zapamćeno i zabeleženo. Karakterističan je i kristal u svim bojama – izdvojiću nakit ‘Svarovski’. Izlazimo iz svedenog i okrutnog minimalizma. Udaljavamo se od apsolutno trendi crne boje, koja je razumljiv izbor – najlakše se kombinuje i nosi. Sada je u garderobi sve prisutniji kolorit, posebno kardinal crvena i svetlo žuta boja, što iziskuje i više novca.“
SVETLANA PROKOVIĆ: „Nezavisno od sveprisutnog trenda inspirisanog osamdesetim godinama, izdvajam glamur pedesetih u kome se insistira na ženstvenosti i povratku neispitanoj ženskoj lepoti. Radujem se i povratku skupih stvari, detalja i nakita.“
NENAD RADUJEVIĆ: „Trendovi se menjaju brže nego ikada i ima ih toliko da više ne možete da ispratite sve, već ste prinuđeni da odaberete sebi svojstven stil, što je po meni i najvažniji cilj u oblačenju – iskombinovati trendove s postojećim ili klasičnim odevanjem. Ono što je možda najupečatljivije cele ove godine jeste retro trend. Provlačile su se mnoge epohe, ali najviše su bile zastupljene osamdesete godine, što je donelo puno kolorita, zanimljivih dizajnerskih rešenja, kako u krojevima tako i u kombinovanju odevnih predmeta. Veliki uticaj na modu sve više imaju prateći modni detalji!“
Domaći i strani modni sadržaji i brendovi 2003.
SONjA KRSTIĆ: „Strane robne marke su sve prisutnije i dobijaju na ovim prostorima kvalitetniju promociju, a da to nisu ‘šanerski stanovi’, kojih još ima dosta. Ipak, mislim da nemački modni glamur, poput Eskade, još uvek teško zadovoljava domaći ukus, pre bih se odlučila za tzv. street wear, kao što su ‘Levi’s’ i ‘Riplej’.
NEBOJŠA GRNČARSKI: „Svetski trend nagoveštava jedan vrlo zanimljiv, decentni glamur koji se može opisati izgledom žena tridesetih godina, pred Drugi svetski rat. Promoteri kompletnog stajlinga na ovim prostorima su Ana Sofrenović i novije kolekcije Dragane Ognjenović, a van ovih ličnosti iz hiper produkcije: Madona, Robi Vilijams, Brajan Feri… Muška moda izlazi iz uniseks fazona i sve više se okreće muževnijoj formi.“
SVETLANA PROKOVIĆ: „Lepo je to što ima sve više radnji u kojima se mogu kupiti strani brendovi, a sve manje ponude i trendova koje kreiraju vlasnici domaćih butika. Dobro je i to što smo sve češće u prilici da vidimo revije tih velikih kuća iako je uglavnom posredi konfekcija, a ne neki autorski prikaz. Pošto ja više primećujem obuću i prateće detalje u odevanju, nego same komade odeće, nedostaju mi imena kao što su ‘Guči’, ‘Iv Sen Lorran’…“
NENAD RADUJEVIĆ: „Ono što razlikuje naše i strane brendove na domaćem tržištu pre svega je asortiman. Strani brendovi zastupljeni su sa mnogo većim izborom modela, što našem izbirljivom kupcu daje veću moć kombinovanja, a time i uzbudljiviji šoping. Što se tiče paralele između naše „Nedelje mode“ i onih u svetskim modnim centrima, moram reći da naša daje mnogo bolju sliku od one koja je realna, dakle u radnjama ili pogonima, ali mislim da je to dobar zamajac, odnosno pokazatelj da se može i bolje. Potpuno je nemoguće da se upoređujemo sa sličnim manifestacijama u svetu, kao što su Milano, Pariz, London i Njujork, jer su oni prosto mesta odakle se diktiraju trendovi i gde su svi velikani modnog biznisa. Ono što predstavlja kompliment našoj modnoj sceni jeste da nas je francuski satelitski kanal FTV (Fashion TV), svrstao u svoj program WORLD FASHION, sa centrima poput Madrida, Barselone, Moskve, Sao Paola, Sidneja… Kad „Nedelja mode“ najvećim delom postane poslovna manifestacuja, koja privlači i poslovne partnere iz inostranstva, to će biti znak da smo na dobrom putu. Ali, to ne zavisi samo od organizatora, modnih kuća i kreatora koji učestvuju već i od brojnih državnih institucija i ministarstava, kako bismo uopšte mogli da računamo na neki uspeh.“
Najuspešniji kreator i revija u 2003.
SONjA KRSTIĆ: „Od domaćih kreatora – revija Dode Komad, a strani brend – revija Pume. Što se kreatora tiče, mislim da to nije stvar sezone, nego kontinuiteta.“
NEBOJŠA GRNČARSKI: „Izdvojio bih reviju „Nicola’s“ i autore Zorana Stanića i Majdu Davidović, jer su nam pokazali šta kolekcija mora da ima – autorski pečat i dozu urbanog, ali nosivog. Od prikazanih revija stranih brendova: Eskada i ‘Pall Zileri’ i autorske kolekcije Aleksandre Moure (Portugal) i Ilije Kostadinova (Hrvatska). Što se domaćih autorskih kolekcija tiče spomenuo bih Bojanu Ilić, Tanju Aleksić (Uppa Druppa), sestre Proković i Natašu Šarić (Passage).“
SVETLANA PROKOVIĆ: „Najjači utisak na mene ostavila je revija Nataše Šarić i kreativnost Roksande Ilinčić.“
NENAD RADUJEVIĆ: „Bilo je nekoliko vrlo uspešnih kolekcija, koje su dobijale i nagrade. Revije su pre svega uspeh timskog rada. Ove godine bile su popularne revije sa multimedijalnom prezentacijom, gde se najviše izdvojila Pumina revija i revija mladog dizajnera Borisa Doringera.
Modne tendencije za 2004.
SONjA KRSTIĆ: “ Disko groznica, helanke i velike naočari uporedo sa uticajem muzičke scene repa i hip-hopa koja uvodi nošenje trenerki. Ali, pre svega duh osamdesetih u smislu opuštenosti, bezbrižnosti i boljeg standarda.“
NEBOJŠA GRNČARSKI: „Moda se okreće geometrijskim linijama, oblicima i za nijansu zatvorenijoj opciji. Vraćamo se ženstvenosti i muževnosti i što se tiče seksualnosti sve zdravijim odnosima.“
SVETLANA PROKOVIĆ: „Očekujem elegantan izgled žena, u haljinama, krznima i cipelama sa visokim potpeticama kod kojih više ne dominira zaoštren oblik, već sofisticirana zaobljenost poput nekog dobrog komada nameštaja u retro fazonu.“
NENAD RADUJEVIĆ: „O novim tendencijama bolje da pričaju dizajneri.“
“Onaj ko ostane zaglavljen u sferi traumatičnih doživljaja, ko stalno misli da, evo, dok razgovaramo o knjizi, nekom daju pogrešnu dijagnozu, nekog traljavo operišu, neko je na terapiji koja mu ne treba, nekom opada kosa, taj ima problem jer prestrašeno životarenje nije život, a psihoterapija je skupa stvar”
U potrazi za Tašanom premijera je Pozorišta “Bora Stanković” u Vranju, kojom 21. oktobra počinju “Borini dani”, u godini kad se obeležava 150 leta od rođenja pisca. U predstavi se prepliću Stankovićeva sudbina, njegova potraga za izgubljenom Tašanom, za dramom koju pokušava iznova da napiše, ali i za likom žene koja se iz lokalne vranjske mitologije preselila u literaturu. Tekst i režiju potpisuje Nebojša Bradić
Goran Bare, frontmen grupe Majke, preminuo je u Zagrebu 9. oktobra u 62. godini. Iza sebe je ostavio ne samo muzičko nasleđe od desetak albuma nego i, što je možda i važnije, pravoveran rokerski stav kao zalog budućim generacijama muzičara da mogu još uvek pevati i voleti i na našem jeziku
Od 1.858 brodova na 58. Barkolani u Trstu, najvećoj regati na svetu, Skiperi i polaznici IYT škole Sailing School Srbija zauzeli su 101. mesto
Željko Obradović vraća se u Beograd, ovog puta kao trener Panatinaikosa, u prvom susretu protiv Partizana od odlaska s klupe crno-belih. Arena je rasprodata, a večerašnji evroligaški duel donosi susret bivšeg trenera i kluba čiji je jedan od najznačajnijih ljudi u istoriji
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
