foto: miomir milić
U vreme pandemije, ispostavilo se da je modna industrija, od koje se to nije očekivalo, veliki donator. Evo primera iz Italije i Srbije
Kada je u decembru krenula da se kroz evropsku i američku javnost širi vest o čudnom virusu nalik gripu koji polako zatvara u karantin gradove na jugu Kine, doživljena je kao daleki odjek nečega što se dešava u nekom drugom svetu, daleko od nas. Međutim, mnoge industrijske grane su već u tom trenutku osetile turbulencije koje će menjati ekonomsku sliku sveta, a među njima je svakako – modna industrija.
Ono što je zadesilo Evropu a pogotovo Italiju, buknulo je baš u toku trajanja Milanske nedelje mode kada je veliki broj ljudi iz celog sveta prošao kroz jedno čvorište u periodu od nedelju dana. Da li je to razlog što je baš Italija bila centar onoga što će uskoro prodrmati celu planetu, nije još uvek poznato, ali je i to stavilo u fokus ionako eksponirane modne kompanije. Nasuprot uvreženom verovanju da su ove korporacije sebične i bez sluha za potrebe društva, prve donacije stigle su baš iz ovih krugova.
LVMH, asocijacija luksuznih robnih marki čiji su suosnivači Luj Viton i Moet, već u februaru je donirala Crvenom krstu Kine 2,2 miliona dolara. Nakon toga su usledile i brojne donacije ugroženima od virusa korona, pomenimo samo da su pogone brendova iz ove asocijacije koji se bave proizvodnjom luksuznih parfema, stavili na raspolaganje za potrebe proizvodnje dezinfekcionih sredstava.
Ovo je bio okidač da na sličan način pomognu i mnogi drugi veliki igrači modnog biznisa Italije. Tako je Prada donirala šest respiratora za tri bolnice sa intenzivnom negom u Milanu. Donatela Versaće i njena ćerka Alegra Versaće Bek obećale su više od 200.000 dolara odeljenju intenzivne nege bolnice „San Rafaele“ iz Milana. Početkom prošlog meseca Bulgari je finansijski pomogao istraživačko odeljenje Instituta „Lazaro Spalancani“ u Rimu, i donirao novac za kupovinu mikroskopske opreme neophodne za proučavanje virusa kovid 19. Đorđo Armani donirao je skoro 1,4 miliona dolara bolnicama u Rimu i Milanu, dok je glavni izvršni direktor Gučija lično priložio više od 100.000 dolara bolnicama u regiji Emilija Romanja u Italiji, koja je i jedna od najpogođenijih virusom korona.
Osim vodećih modnih kuća, solidarni su i drugi iz modnog biznisa. U Italiji je Kjara Feranji, najuticajnija modna influenserka prema Forbsovoj listi, početkom marta pokrenula internet kampanju za prikupljanje pomoći italijanskim bolnicama, i samo tokom prve nedelje prikupila je preko četiri miliona dolara.
Kad je Srbija proglasila vanredno stanje, među prvima je Belgrade Fashion Week odlučila da se ova manifestacija odlaže do početka maja. Delovalo je da je to poslednji glas koji će se čuti od strane naše osiromašene modne scene dok ne dođe do raspleta novonastale krizne situacije, međutim vrlo brzo su okolnosti, a i ljudi iz sveta mode, pokazali izuzetnu solidarnost. Nestašica zaštitnih maski, sem što je predstavljala problem za građane, pokazaće se da će biti još veći problem za zdravstvene radnike. Vrlo brzo i efikasno dizajneri i krojači iz Beograda, Niša, Čačka i drugih gradova u Srbiji organizovali su male kućne manufakture i počeli da proizvode platnene maske za medicinsko osoblje. Pojedinačni dizajneri Ana Trošić Trajković, Ivana Vorguća, Budislava Krnojelac Keković, Nevena Kragić, Nevena Ivanović, zatim veći proizvođači kao što je P.S. Fešn i mnogi drugi, ujedinjeno rade na istom cilju. Beogradskim modnim dizajnerima šivenju zaštitnih maski ubrzo su se priključile i kolege iz novosadskog Serbia Fashion Weeka: Marija Šabić, Bata Spasojević, Suzana Perić, Nataša Župac, Milica Tričković, Katarina Andrejić, Maja Krsmanović, Nataša Perkovski Adžić, Olja Srejić, Silvana Tošić, Nataša Cristonati i Zaga Kalmar. I dok se čekaju isporuke adekvatnih medicinskih maski, ove pokrivalice za lice, kako ih naši dizajneri nazivaju, sigurno će biti barem deo rešenja problema sa kojim su se naše zdravstvene ustanove preko noći suočile.
Ceo svet sa strepnjom očekuje na rasplet situacije koji će nesumnjivo promeniti sliku sveta na ekonomskom i sociološkom nivou. U takvim okolnostima, modna industrija pokazuje možda više nego ikada dosad najbolje od sebe. Nadamo se da će svi ovi doprinosi barem donekle uticati da krajnji ishod ove međunarodne katastrofe ima makar malo bolji rasplet.
„Pošto vidim da me neki nisu dobro čuli, sada im poručujem, da odgovorni – oni koji će ubuduće voditi KSS – treba da znaju da između ostalog moraju da traže i novog trenera. Ja ću, naravno, uvek biti na raspolaganju srpskoj košarci", poručio je dosadašnji selektor Svetislav Pešić
Paraolimpijske igre u Parizu svečano su zatvorene, a srpski sportisti osvojili su ukupno šest medalja. Iako je Srbija imala razloga za ponos, događaj je prošao ispod radara, budući da javni servis RTS nije prenosio takmičenje. Prava za prenos Paraolimpijskih igara pripala su Areni Sport
Druga po redu trka „24h Kule“ voziće se 28. septembra na stazi Motodrom Kula, s početkom u 18 časova. Jedinstven događaj u svetu inspirisan je poznatom trkom Le Man, samo što učesnici umesto sportskih automobila voze mopede, iliti čuvene Tomos automatike
Knjiga „Majn kampf” (Moja borba) Adolfa Hitlera i danas se prodaje u oko hiljadu primeraka, a najčešći kupci su mladi između 15 i 20 godina. Dilema o zabrani štampanja ove „knjige zla” i danas je aktuelna. Ivan Ivanji je pisao ranije da je „u vreme interneta izlišna i diskusija da li u ime slobode uopšte treba i može da se zabranjuje bilo šta sa obrazloženjem da predstavlja opasnost po ljudska prava i demokratiju” jer se sve može naći na internetu
Prednji deo jednog od vozila je potpuno smrskan. Sudar autobusa se dogodio u Vodovodskoj ulici u Železniku. Do nezgode došlo oko 12.40 na linijama 512 i 55. Povređeno je 12 osoba, od kojih dvoje teže
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković zarađuje 752.363 dinara mesečno, ali prema imovinskoj karti na računu nema ni žute banke. Ona bar pare mlati transparentno za razliku od ostatka otuđene vrhuške režima
Za Ministarstvo kulture upitan je uticaj monografija o Aniti Mančić i Egonu Savinu na "kvalitet kulturnog života", pa je odbilo da pomogne Udruženju dramskih umetnika Srbije da ih objavi. Šteta što nismo dovoljno naivni i neiskusni pa da poverujemo u to
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
