Sto minuta za klimu

„Osnovno pitanje koje se postavlja na svim skupovima o klimatskim promenama jeste – ko je kriv? Vrlo je bitno ko je kriv“, rekao je Damjan Rehm Bogunović iz Fondacije „Hajnrih Bel“ tokom diskusije o tome koliko je uopšte važno tražiti krivca za globalno zagrevanje. Bila je to samo jedna od brojnih tema koje su podgrevale atmosferu na tribini „Da li će klimatske promene usporiti ulazak Srbije u Ervopsku uniju?“, koja je održana prošle srede, 19. novembra.

Reagujući na ocenu da pitanje krivca nije najvažnije, Bogunović je rekao kako je to potpuno netačno. Sa druge strane, Danijela Božanić iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine pokušala je da ukaže na to da „priča o klimi“ može da se posmatra i sa pozitivne strane, a ne samo da bude traženje krivca. Istovremeno, Aleksandar Macura, aktivista Tima Evropa, skrenuo je pažnju na to kako je sagledavanje činjeničnog stanja vrlo važno za usvajanje nacionalne strategije u borbi sa klimatskim promenama.

„Niko drugi osim čoveka nije odgovoran za osmotrene promene klime“, rekao je Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. „U poslednjem, Petom izveštaju IPCC-a, kao i u prethodnim izveštajima, potvrđeno je da srednji globalni porast temperature (sa vrlo visokim procentom) koincidira sa porastom koncetracije ugljen-dioksida (CO2) u atmosferi. Ove dve pojave povezane su sa vrlo visokim stepenom izvesnosti, a osmotreni porast ugljen-dioksida je direktna posledica sagorevanja fosilnih goriva u poslednjih 140-150 godina“, objasnio je Đurđević .

Tribinu u Naučniom klubu Centra za promociju nauke, organizovali su, uz podršku Centra, Fondacija „Hajnrih Bel“ i nedeljnik „Vreme“, a događaj je podstaknut serijom tekstova „Politička klima“, koji izlaze u „Vremenu“ ove jeseni. Razgovor se vodio pred punom salom, a beogradska publika, mada nenaviknuta na tribine posvećene klimatskim promenama, aktivno je učestvovala u diskusijama.

Na tribini su učestvovali predstavnici nadležnog ministarstva, civilnog društva i nauke, ali svi veterani u ovoj oblasti u Srbiji – Danijela Božanić, Vladimir Đurđević, Aleksandar Macura i Damjan Rehm Bogunović. Tokom 100 minuta dinamičnog razgovora otvoreno je pitanje dosadašnjeg učinka Srbije u stvaranju zakonodavnog okvira u borbi protiv klimatskih promena, kao i kako će zastoj u ovoj oblasti uticati na već započeti proces evropskih integracija, s obzirom na to da su klimatske promene jedna od najvažnijih tema u Evropi.

KLIMA NA SCENI: Neizbežno, deo razgovora bio je posvećen pomenutom, ovogodišnjem, Petom izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), koji je izazvao mnogo pažnje u svetskim medijima i u kom je potvrđeno da je za promenu klime odgovoran čovek. Brojni zabrinjavajući podaci o globalnom zagrevanju su ove jeseni došli u žižu svetske javnosti, u čitavoj seriji događaja koji su posvećeni klimi. Nakon Marša za klimu i jednodnevnog UN samita u Njujorku u septembru, u oktobru je IPCC održao samit u Kopenhagenu na kome su predstavljeni nalazi iz Petog izveštaja, o klimi se razgovaralo na samitu zemalja Azije i Pacifika, a potom na skupu G20 u Brizbejnu u Australiji. Za sedam dana počinje redovni godišnji samit zemalja potpisnica UN Okvirne konvencije o klimatskim promenama, koji se ove godine održava u Limi, u Peruu, i gde se očekuje donošenje novog protokola koji bi mogao biti usvojen sledećeg decembra na istom takvom samitu u Parizu. Svi ovi skupovi se dešavaju u svetlu novog klimatskog sporazuma između SAD i Kine (videti tekst „Jesen klimatskih promena“).

„Uključenje SAD i Kine nije iznenađenje i to je znak da sada nastupa novi tempo u ovoj igri“, rekao je Aleksandar Macura iz Tima Evropa. „Jedan okvir koji dolazi od politike trebalo je da to anticipira i u Srbiji, i to ne samo od strane Vlade, nego i od profesionalaca“, istakao je Macura, dodajući kako je naše društvo trebalo da bude spremno da odgovori tom izazovu. „Mi još uvek nemamo nacionalnu politiku klimatskih promena i normalno je, da kao rezultat, zaostajemo“, rekao je dodajući kako smo među poslednjima ratifikovali Kjoto sporazum.

Macura je komentarisao i činjenicu kako više od 90 odsto emisije CO₂ u Srbiji dolazi iz energetskog sektora, objašnjavajući kako je izvodljivost sprovođenja zakonodavnog okvira važna, ali kada kroz proces pristupanja EU na dnevni red dođu klimatske promene, elektroenergetski sektor će se naći u središtu dešavanja.

EVROPSKA DEBATA: Razgovor se potom vodio oko poglavlja 27 u procesu pregovora sa Evropskom unijom, koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene i koje je otvoreno u septembru ove godine. „Priča o klimatskim promenama nije kratkoročna. Sam proces koji se odvija u prirodi nije od juče, pa ni procesi u Ministarstvu nisu kratkog daha“, istakla je Danijela Božanić, koja je šef odseka za klimatske promene u Ministarstvu i koja je podsetila kako je, nakon otvaranja poglavlja 27, započeo takozvani bilateralni skrining. Ona je najavila i da će ove godine započeti izrada Strategije borbe protiv klimatskih promena.

„Ne mislim da je tako malo urađeno u odnosu na način na kakav se to predstavlja“, rekla je Božanić, dodajući kako su klimatske promene tema na kojoj se ozbiljnije radi od 2008. godine. „Neke stvari su počele da se rade poprilično kasno, ali mislim da je određeni napredak postignut, kao i da treba još mnogo da se učini. Kada usaglasimo nacionalno sa zakonodavstvom EU i počnemo ozbiljno da ga sprovodimo, što bi trebalo da se desi 2018. godine, tada ćemo preciznije znati gde smo po pitanju emisije gasova sa efektom staklene bašte, koje su politike i mere koje se sprovode, kako se sprovode i kako da planiramo“, objasnila je Božanić.

Na pitanje zašto, ako smo već počeli 2008, moramo da čekamo 2018. godinu, Božanić je rekla da je „bolje da uradimo zakone kako treba i da imamo sprovođenje, a ne da nam se desi kao što se dešavalo u nekim situacijama“.

U međuvremenu, evropski lideri su, reagujući na nove globalne težnje, pred zemlje na kontinentu postavili izuzetno teške ciljeve – da se emisija CO₂ do 2030. smanji za 40 odsto. „Evropski interes je nešto o čemu se neprekidno pregovara“, objasnio je Damjan Rehm Bogunović iz Fondacije „Hajnrih Bel“. „Mi još nismo deo Evrope da bismo o tome diskutovali, ali mi ovde trenutno nemamo evropsku debatu. Nemamo podatke, nemamo raspravu, a ako je imamo, onda se ona svodi na teoriju zavere koju plasiraju određeni mediji“, rekao je Bogunović, ukazujući na okolnost da su faze u procesu pregovora sa EU takođe zatvorene za javnost.

„Mi ne možemo da imamo ozbiljnu političku diskusiju o ovoj temi. Uprkos svim projektima za uključenje civilnog društva u proces pregovora sa Evropskom unijom, mi nemamo ozbiljne podatke koje uopšte možemo da analiziramo. Građani Srbije nemaju ideju šta se događa na bilateralnom skriningu, koje pozicije Vlada Srbije zauzima, a koja su polazišta druge strane.“

ETIKA BUDUĆNOSTI: Osvrćući se na pitanje krivca, Bogunović je objasnio kako se svi klimatski pregovori bave time ko je kriv. „Pregovori ne uspevaju, ili se produžavaju na više od dve nedelje zato što zemlje jedna drugu optužuju da je ona druga ispustila više CO₂ u poslednjih 100 godina, da je ta zemlja kriva i da ta zemlja treba da plati Tuvalu, Maldivima i drugima koji trpe posledice globalnog zagrevanja. Takva rasprava može da se povede i na nacionalnom nivou, pa da na nacionalnom nivou kažemo koji je to sektor koji ima najviše emisija CO₂. I pitanje majskih poplava je takođe pitanje ko je kriv“, zaključio je Bogunović, ukazujući i na činjenicu da posledice klimatskih promena već osećamo.

Predikcije pokazuju ne tako svetlu budućnost. „Ukoliko se emisija staklene bašte nastavi tempom koji je osmotren u proteklih desetak godina, završićemo vek sa temperaturom u proseku četiri stepena većom na globalnom nivou u odnosu na vrednosti iz sredine 20. veka“, pojasnio je sa svoje strane Vladimir Đurđević najave koje daje nauka u pogledu posledica klimatskih promena. Kada je reč o Srbiji i jugoistočnoj Evropi, Đurđević je podsetio na podatak kako je naš region jedan od najranjivijih na globalno zagrevanje.

„Srbija brže putuje ka budućoj klimi od ostatka sveta“, naveo je Đurđević, objašnjavajući kako je porast srednje godišnje temperature u Srbiji brži nego na globalnom planu. Uz to, u budućem periodu ćemo se više susretati sa ekstremnim pojavama obilnih padavina, poput onih iz maja ove godine. Uporedo sa tim, Đurđević je podsetio i kako se gotovo svi modeli slažu kako region u drugoj polovini veka očekuju ekstremne suše. Posebnu opasnost predstavljaju toplotni udari u letnjem periodu. Koliku opasnost ovo predstavlja, Đurđević je ilustrovao primerom dvonedeljnog toplotnog talasa iz 2007. godine kada je smrtnost porasla za 78 odsto kod osoba starijih od 65 godina.

„Važno je razgovarati o ekonomiji i troškovima, ali svaki put kad razmišljamo o klimi, važno je da razmišljamo i sa etičke strane“, zaključuje Đurđević. „Trenutno stanje je takvo da trošimo prirodne resurse i da moramo da platimo cenu za to. Mi na vrlo primitivan način iskopavamo i spaljujemo ugalj kome su stotine miliona godina bile potrebne da se nataloži ispod tla“, podsetio je, dodajući da zaboravljamo na odgovornost da nekome u budućnosti ostavimo resurse koje smo mi imali. „Ukoliko imate priliku da ljudima nešto ispričate o klimatskim promenama i objasnite o kakvom se problemu radi, prenesite im da je reč o ozbiljnom problemu i da budućnost zavisi od toga kakve odluke donosimo danas, bez obzira na ekonomske konsekvence“, poručio je Đurđević.

Stavovi izneti u članku ne predstavljaju nužno stavove Fondacije Hajnrih Bel.