Smrkavanje i svanjavanje

Pred samu trku za Veliku nagradu Mađarske domaćini su zadovoljno trljali ruke jer su produžili ugovor sa „Najbržim cirkusom na svetu“ do 2016. godine. Kladim se da vozači time nisu bili nimalo oduševljeni jer je među njima veoma mali broj onih koji vole stazu Hungaroring. Gledaoci pak misle drukčije jer se sa brežuljaka koji stazu okružuju, sa pojedinih mesta vidi i čitava trećina piste, pa im „sporost“ bolida dođe kao dodatni produžetak uživanja u prizoru. Poznata kao „Monte Karlo na livadi“ jer toliko krivuda da je vozačima izuzetno teško da obilaze, na njoj važe ista pravila kao i na uličnoj trci. Ergo, ko se kako plasira na kvalifikacijama tako će, u devedeset odsto slučajeva, i završiti trku.

Trećeplasirani u kvalifikacijama, Felipe Masa (Ferari), na samom početku trke opredelio se za preostalih deset posto i veoma hrabro je napao dvojac Meklarena – Hamiltona i Kovalainena, koji su imali dve vodeće pozicije na startu. Odmah je o’ladio Finca, a pred prvom krivinom je kočio znatno kasnije od Karibijca, gume su se pušile ko naš roštilj. Oteo je dovoljno prostora da sa spoljne strane obiđe Hamiltona, i to je bilo to. Eto njega u varijanti – devedeset posto! Iza njih je Robert Kubica (BMW Zauber) četvrtim mestom na startu dokazao da je u dobroj formi, a petoplasirani Timo Glok (Tojota) ponašao se kao da mu na prethodnoj trci glava nije bila u torbi kad se zakucao u betonski zid staze u Hokenhajmu, pa je promptno pretekao Poljaka. Kimi Raikonen (Ferari) loše je startovao i prosto propustio Fernanda Alonsa (Reno) da isprednjači. Posle će tek videti koliko će ga to koštati.

Onda je trka očekivano postala dosadna, malo se toga dešavalo prilikom prvih svraćanja u boks na promenu guma i dolivanje goriva, pa je opet bilo dosadno, a onda malo uzbuđenja prilikom drugog svraćanja u boks kada je vrelina staze i mađarske puste bukvalno palila sve pa i creva za dolivanje goriva u čak tri tima! Srećom, nesreće su izbegnute, ali je na TV ekranu stvar izgledala spektakularno! Da, umalo zaboravih, Kimi je tada „kroz boksove“ obišao Alonsa. Kada se činilo da se do kraja ništa neće promeniti, počela je „vrteška“. Najpre je Hamilton platio ceh agresivnoj vožnji, rekao bih nepotrebno oštroj baš zbog staze na kojoj se teško obilazi, pa je u jurnjavi za Masom namučio sirote gume koje su se na nekim mestima toliko istanjile da je u završnici trke prednja leva izdušila taman da se, u tom trenutku, činilo kako može da se oprosti od bodova jer je zbog gubitka vremena pao na jedanaesto mesto. Al’ ne lezi vraže!

Samo tri kruga pre kraja, kada se činilo da će to biti veliki come back Mase, motor njegovog „ferarija“ je na ciljnom pravcu u dimu ispustio dušu.

„Sve se dogodilo bez bilo kakvog upozorenja, nisam imao ni najmanju indikaciju da nešto nije u redu“, rekao je posle trke deprimirani Felipe. „Do tada sam kontrolisao trku, imao više od sekunde prednosti (u odnosu na Kovalainena), i nisam hteo ništa da rizikujem. Danas sam imao dobar bolid, sve je funkcionisalo perfektno do samo nekoliko kilometara pred cilj, ali, nažalost, trkanje ume da bude surov sport.“

I, kao na tacni, pobeda je ponuđena Kovalainenu i bilo bi prilično glupo da propusti takvu priliku. Tako je Heiki postao stoti vozač koji je pobedio na Velikoj nagradi od 1950. kada su zvanično počeli Svetski šampionati F1.

„Ove godine je bilo trka u kojima sam bio u poziciji da se borim za pobedu, ali uvek je nešto krenulo na loše. Ovog puta se isplatilo što sam od polovine trke snažno pritiskao Felipea“, cvrkutao je posle trke prezadovoljni Finac. „Ovo je veliki trenutak za mene, nešto čemu sam godinama težio i nadam se da je ovo moja prva od mnogih pobeda.“

Hamilton se, što svojom zaslugom, što brljotinama drugih, ipak dokopao petog mesta, taman dovoljno da ponovo isprednjači u Šampionatu vozača.

„Čestitam Heikiju na prvoj, veoma zasluženoj pobedi“, rekao je Luis novinarima. „Za mene je trka mogla i bolje da se završi, ali kad sam pomislio da imam bolji ritam od Mase i da mogu i da ga prestignem, u tome me je sprečila oštećena guma. Moglo je biti i gore po mene, jer ipak sam osvojio četiri boda i napredovao na tabeli.“ Međutim, zbog agresivnog stila vožnje Hamilton je ove sezone prokockao dobre plasmane na čak tri trke na kojima je zbog „maltretiranja“ guma ili odustao ili pao u poretku. Opomene iz tima počele su da stižu, baš kao i od stručnjaka Bridžstona, pa i kroz analize trka koje za razne medije daju bivši šampioni.

Trka, koju je na četvrtoj poziciji vozio već pomenuti Timo Glok, za njega je bila dosadna do pred sam kraj kada je počeo da dobija „poklone“. Najpre od Hamiltona, već znate zbog čega, pa onda od Mase, a i to znate zbog čega. Tako se, ničim izazvan, na kraju našao na drugom mestu.

„Koje divno osećanje“, rekao je iznenađeni Nemac novinarima posle trke. „Postići ovakav rezultat u debitantskoj sezoni je prosto fantastično! Još posle kvalifikacija sam znao da smo jaki, da imam brzinu, dobro sam startovao, napredovao za jedno mesto već u prvoj krivini, ali posle poslednje promene guma, kada sam prešao na mekše, bukvalno sam se borio sa volanom, bolid se loše ponašao i uskoro sam imao Kimija tik iza sebe. Kad sam ga video u retrovizoru znao sam da ne smem da napravim ni najmanju grešku. Ovaj rezultat mi je nadoknada za karambol u Hokenhajmu i sada moramo nastaviti da skupljamo bodove.“ Iako je bio relativno dobro plasiran na startu, njegov timski drugar Jarno Truli kroz cilj je prošao kao sedmi, što i nije tako loše za njega s obzirom na plasmane koje je postizao na pređašnjim trkama.

I tako dolazimo do trećeplasiranog Raikonena i pitanja da li je mogao da obiđe Gloka, a činilo se da može, odnosno – zbog čega je odustao od toga?

Morao sam da odustanem od namere da obiđem Gloka jer sam imao mehaničkih problema“, objasnio je Kimi novinarima. „I inače je ovo bila za mene teška trka jer sam na početku proveo isuviše mnogo vremena iza Alonsa što je bilo dosadno, a i nerviralo me je. Posle mi je bilo jedino važno da vozim pažljivo i dovezem bolid do cilja. Žao mi je zbog Felipea, ali ova trka pokazuje koliko je šampionat nepredvidiv, sa usponima i padovima koji se svakome mogu dogoditi.“ Italijanska štampa hvali Masu, bez obzira na odustajanje, ali „Tutosport“ piše da je Kimi „bleda senka vozača kakav je nekad bio“. Ovome moram da dodam da je situacija u ovom timu već ušla u crveno. Em mehanički problemi, pa brljotine pred start i u boksu, a sada i prolupavanje motora! Nedopustivo za jedan Ferari!

Odličan rezultat postigli su vozači Renoa. Alonso je na cilj stigao četvrti, a Nelsinjo Pike šesti, što je za tim koji je u šampionat ušao sa skromnim ambicijama veoma dobro i pokazuje da je šef tima Brijatore malkice lagio kada je sve uveravao da je „ovo godina priprema, a ne plasmana“. Osmo mesto na cilju i jedan bod osvojio je Kubica, i potom izjavio da je imao „loše podešen bolid koji je uz to bio i veoma spor“.

E da, na kraju vest o tome da bi u sledećoj sezoni mogao da vozi nećak velikog Ajertona Sene – Bruno. To je onaj mali klinac koji u čuvenom dokumentarcu, verujem da ga svaki pravi ljubitelj F1 ima u svojoj CD kolekciji filmova, upravlja gliserom dok Majstor priča o trkama. Čak tri tima se interesuju za Bruna (vozi u šampionatu GP2, na Hungaroringu je u nedelju bio treći) – Toro Roso Gerharda Bergera, koji je svojevremeno vozio sa Ajertonom u Meklarenu, potom Honda, i na kraju Vilijams, čiji je sponzor brazilska kompanija Petrobras pa se to uzima kao najozbiljnija mogućnost. Usput, malo se ježim na mogućnost da klinac počne karijeru u timu u kojoj mu je ujak tragično završio svoju, a s druge strane – možda to i ima nekog (višeg?) smisla.